UZ PRISLIJA SAM PRVI PUT DOŽIVEO ROKENROL: Vlada Janković DŽet, rok legenda, tvorac čuvenog "Hita 202", kolekcionar ploča i gitara

Bio sam sportista. Prislija sam "znao" sa fotografije u novinama uz opis "ovaj kreten je dokaz da kultura na zapadu propada". A onda, zahvaljujući njemu, doživeo rokenrol. I dalje ga živim, evo punih 65 godina kasnije. Tada sam od oca dobio gramofon, od druga pozajmio tu Prislijevu singlicu i krenuo sa kolekcionarstvom. Skroz sam se zarazio.

Ovako, za "Novosti", počinje priču "hodajuća rok enciklopedija", čuveni glas sa talasa "Hita 202", njegov tvorac, poznati kolekcionar ploča i gitara, čuveni roker i bas gitarista, Vlada Janković Džet.

Studirao je rudarstvo i arhitekturu. Trenirao rukomet, fudbal, košarku, boks, čak i hokej, ali tek kada je počeo radijsku karijeru shvatio je da je to prava stvar. Ceo radni vek je proveo tu. U struci nikada nije radio. Danas je ponosan na rečenicu "svira kao Džet Haris, udara kao Kasijus Klej".

Džet je bio deo "Crnih bisera", grupe "Tunel", a onda je osnovao svoj "Vlada Džet bend". Tri decenije proveo je na radiju kao muzički urednik i voditelj, a zatim je nakon zvanične penzije nastavio da volontira, na istom mestu.

- Do pandemije virusa korona sam radio, tada sam morao da prestanem jer sam u kategoriji 65 plus. Poslednjih deset godina sam bio radno aktivan iz ljubavi, jer sam smatrao da je to način da se odužim za sve što mi je ta pozicija u životu pružila. Ali, za one koji se bave mojom profesijom, ne postoji penzija. Kada si umetnik, dok si svestan, stalno si aktivan. Penzija je u mom slučaju značila samo neprisustvovanje kolegijumima i sastancima koji se održavaju u redakciji - sa osmehom govori vremešni roker.

"Vlada Džet bend" aktivan je i sada, a njegov tvorac, između ostalog skuplja i gitare.

Muzičku, kao i radijsku karijeru započeo je slučajno. Prvu bas gitaru, istu kao što je imao Pol Makartni, kupio je od benda "Crni panteri", jer je njima zbog saobraćajke koje su tada doživeli hitno trebao novac. Prodavali su je za 100.000, a on je kupio za duplo manje. Zbog nje, Džet je jeo samo lubenice narednih 20 dana.

- Imao sam tih 50.000 koje su mi roditelji ostavili kada su otišli na more, da platim račune i da živim. Ja sam ih tako potrošio, a onda me je drug zbog porodičnih problema pitao da dođe kod mene. Rekao sam da može, ali da mora da nam obezbedi hranu. Svaki dan je donosio lubenice. Od tada je više nikada nisam probao, sama pomisao na njen miris mi podiže dijafragmu - šaljivo objašnjava Janković.

Nastavio je da kupuje gitare, sada ih ima oko 25. Napravio je, govori, svojevrsni muzej.

Rado se seća igranki na kojima su svirali, što je danas iščezlo. Na njima nisu pevali svoje pesme, jer je bilo zabranjeno, a on je kaže jedan od trojice koji je uspeo da prošvercuje svoju pesmu jer ju je prijavio kao pesmu Boba Dilana. Bila je to numera "Ne odlazi".

Sve vreme, od davne 1957, skuplja nosače zvuka. Njegova kolekcija sadrži više od 25.000, a kako kaže, prestao je da broji kada je skupio prvih 100. Zna svaku koju ima, to mu je jedino bitno, ne kvantitet. Ima ogroman broj, ali ne i dovoljno.

- Nikada ne možeš da imaš sve kao kad skupljaš sličice, u tome je začkoljica i lepota.

Nekada sam putovao u London i Pariz da ih kupim, dovozili su mi ih putničkim vozovima, snalazio sam se na razne načine i bio sam spreman sve da uradim da dođem do ploče.

Danas je sve to mnogo lakše. Svojevremeno je ploča bila zlata vredna, dragocena, sam doživljaj koji donosi. Ona nosi toplinu, nije savršena, a upravo te "mane" prijaju - priča Džet.

Kolekcionarstvo je ono nešto što ispunjava čoveka, to je mali kutak nečije intime. Male radosti koje čine život. To su sitna zadovoljstva koja osvetle dan.

- Pre neki dan sam na Kalenić pijaci kupio singl ploču, koju nemam, a pazario sam je za samo 50 dinara. Osećao sam se kao da sam pronašao Sveti gral - zaključuje naš sagovornik, koji još uvek nije ostvario svoj višedecenijski san - da zasvira sa vremešnim "Rolingstonsima".

OMAŽ KOLEGAMA IZ BENDA

U PLANU je da objavi prvi album koji je snimio Vlada Džet bend pre 20 godina.

- Sačuvao sam matrice, a kako su u međuvremenu preminuli bubnjar Tića, Boban gitarista i producentkinja Vladana Marković, odlučio sam da kao jedan omaž njima snimim ponovo te pesme na engleskom jeziku - priča Vlada.

"KARAVAN 202"

PONOSAN je na "Karavan 202" s kojim su za desetak godina proputovali celu Srbiju, posetili mesta kojih nema ni na karti.

- Mnoge mlade ljude smo ohrabrili da se opredele za muziku, ili bar probaju. Ponosan sam kad mi kažu da su im najsrećniji dani mladosti bili kad su putovali sa nama - otkriva Džet.