SRPSKI MUZEJI POMNO ČUVAJU NAŠU BAŠTINU: Napadi ekoloških "boraca" na svetska umetnička dela otvorili pitanje bezbednosti institucija kod nas

Čitavu jesen, u svetskim muzejima i galerijama, vrhunska umetnička dela "vreba" skretanje pažnje na ugroženost planete, na šta su aktivisti najčešće ukazivali tako što su se dlanovima lepili za ramove - Leonardove "Tajne večere" u Kraljevskoj akademiji u Londonu, Munkovog "Vriska" i u muzeju u Oslu, Rafaelove "Madone" iz državne zbirke u Drezdenu, Gojinih slika u madridskom "Pradu"... Na Vermerovu "Devojku sa bisernom minđušom" jedan od ekologa, koji se bori protiv klimatskih promena, zalepio je svoju - glavu! Sve to otvara pitanje kako se čuvaju naši muzeji.

Narodni muzej, kao najstarija takva institucija u Srbiji, poseduje savremene sisteme tehničke i fizičke zaštite koji omogućavaju potpuni monitoring svih delova, odnosno kulturnih dobara na stalnoj postavci, tematskim izložbama i depoima. Fizičko obezbeđenje na ulazu posetioce informiše o muzejskom bontonu, koji je usklađen i sa bezbedonosnim protokolima, uz sugestiju da se u skladu sa propisanim procedurama u garderobi ostave veće torbe, jakne, kišobrani, kako iz bezbednosnih razloga, lakšeg i bezbednijeg kretanja kroz galerije, ali i komoditeta samih posetilaca.

U svojim zbirkama Narodni muzej Srbije čuva, izlaže i interpretira dela od neprocenjive vrednosti za kulturni identitet kako naše zajednice tako i svih onih koji nasleđe koje nam je povereno na čuvanje prepoznaju kao vredno i svoje, poručuju sa beogradskog Trga republike.

- Zabrinutost klimatskih aktivista je opravdana, ali napad na umetnička dela je definitivno pogrešan način da se sprovede željeni cilj sprečavanja potencijalne klimatske katastrofe - kaže, za "Novosti", Marijana Kolarić, direktorka beogradskog Muzeja savremene umetnosti.

- Ne verujem da su ovakve akcije svrsishodne i učinkovite, jer se postavlja pitanje da li one uopšte dosežu do svesti o klimatskim promenama ili zapravo prave još veću konfuziju. S moje tačke gledišta, umetnost i kultura su uvek bili saveznici u podizanju ekološke svesti a ne protivnici, te je svesno ulaženje u rizik od trajnog oštećenja nekog umetničkog dela zasigurno pogrešan put i donosi više štete društvu nego koristi.

Od potencijalnog ekološkog terorizma čiji protagonisti uništavanjem umetničkih remek-dela pokušavaju da postignu političke i društvene ciljeve, galerije i muzeji u Novom Sadu čuvaju svoje dragocenosti danonoćnim video-nadzorom i obezbeđenjem, a posetioci izložbi ljubazno su svaki put zamoljeni da "kabaste" predmete uoči ulaska u galerijski prostor ostave na za to predviđenim mestima.

- Ova vrsta predostrožnosti ima svoju granicu. Ne možete posetiocu oduzimati tašnu jer to bi duboko zadiralo u privatnost - rečeno je "Novostima" u jednoj od najuglednijih galerija u Novom Sadu.

Za zastakljivanja svake umetničke slike ili izrade kopija, trebalo bi obezbediti mnogo novca, ali to, po svemu sudeći, neće biti izvodljivo u narednoj godini. Budžetska sredstva za 2023. ne uključuju izdatak za ovaj vid očuvanja umetničkih dela.

Direktorka Narodnog muzeja u Nišu, koji ima šest objekata u kojima su izloženi vredni eksponati: od Ćele-kule, Medijane, Memorijalnog kompleksa "12. februar", galerije Sinagoga, Arheološke sale do književno memorijalne postavke posvećene Stevanu Sremcu i Branku Miljkoviću, Vesna Crnoglavac kaže da do sada nisu imali incidente sa huliganima i lopovima:

- Svaki naš objekat ima fizičko obezbeđenje, a takođe smo opremljeni alarmnim sistemima koji štite od provalnika i požara. Sve što zakon nalaže sve smo ispoštovali.

Narodni muzej Valjevo koji se ubraja među najbolje ustanove tog tipa u Srbiji, obezbeđen je alarmnim i video-sistemom, koji je povezan sa firmom koja pruža tu uslugu, ali i sa mobilnim telefonima određenih zaposlenih. Muzej nema klasično fizičko obezbeđenje.

Prema rečima direktora Jelene Lekić, alarmni sistem u slučaju potrebe obaveštava firmu koja pruža ovu vrstu zaštite i automatski šalje poziv na mobilne telefone zaposlenih u ustanovi. Do sada je alarm reagovao nekoliko puta, jer ga je verovatno, letenjem u neposrednoj blizini senzora, aktivirala - muva!

Svaka organizovana poseta, muzeju u Zrenjaninu, naročito ako su to učeničke i studentske ekskurzije, praćena je vodičem kroz tri etaže stalne postavke, koja sadrži oko 150 originalnih slika i ostalih vrednih eksponata.

- Sva tri sprata su pokrivena sa 25 kamera, to nije dovoljno, ali nemamo sredstava za postavljanje dodatnih. Međutim, ključna je dobra organizacija i budnost zaposlenih, tako da nismo imali problema sa krađom i pokušajima skrnavljena izloženih eksponata - ističe direktor Siniša Onjin, prisećajući se početka sedamdesetih godina prošlog veka, kada je u čuvenoj aferi Borota, iz zrenjaninskog muzeja ukradeno šest slika, a lopovi su preko krova ušli u Muzej a ta krađa nikada nije dobila epilog.

U Narodnom muzeju u Kraljevu koji spada u muzeje kompleksnog tipa i stara se o šest zbirki - Prirodnjačkoj, Arheološkoj, Numizmatičkoj, Istorijskoj, Etnološkoj i Umetničkoj, prema rečima direktora Darka Gučanina nikada nije zabeležen nijedan slučaj eventualne krađe ili oštećenja eksponata, kao ni bilo koji oblik izražavanja političkog ili društvenog protesta:

- Nemamo posebnu službu obezbeđenja, ali su tu portiri, domari i vozači pored kojih je nemoguće neopaženo ući u našu ustanovu - kaže Gučanin.

- Pokriveni smo video-nadzorom, i unutra i spolja, tako da ukoliko se, eventualno, dogodi incident, odmah bi u skladu sa zakonom bio i procesuiran. Ubeđen sam, međutim, da do toga neće doći.

NE PRETURAMO PO DžEPOVIMA

SVI naši muzeji koji baštine vredne eksponate obezbeđeni su, prema visokim standardima, što podrazumeva 24-časovno fizčko-tehničko obebeđenje, odnosno obavezan video-nadzor, pa sam siguran da su izloženi predmeti bezbedni - ističe Slavko Spasić, glavni kordinator manifestacije "Muzeja za 10" i direktor beogradskog Prirodnjačkog muzeja.

- Ali, neka ponašanja publike ne mogu nikako da se predvide i spreče. Džepove ne proveravamo. U nekim muzejima se ostavljaju torbe na garderobi, ali se pokazalo u veoma uglednim svetskim institucijama, gde su bezbednosni standardi visoki, da i pored toga, može da se prokrijumčari kečap ili supa.

NIJE AKTIVIZAM NEGO VANDALIZAM

NAPADI na kulturna dobra, zarad podizanja svesti o gorućim ekološkim problemima, pre svega potiču iz nedovoljno razvijene svesti o značaju i vrednosti nasleđa koje pripada svima i o čijem očuvanju bismo svi trebali da brinemo - ističu u Narodnom muzeju Srbije.

- Bez obzira čime je iniciran napad, uništavanje kulturnih dobara predstavlja čin vandalizma. Ekološki aktivisti deluju tako što u muzeje unose različite tečnosti kojima polivaju kulturna dobra, a potpuno minimalizovanje mogućnosti takvih incidenata podrazumevalo bi neprimeren pregled, odnosno pretres svakog posetioca. Naša dosadašnja iskustva govore da se muzejski posetioci prema kulturnim dobrima odnose sa poštovanjem i pijetetom i verujemo da će tako biti i u budućnosti.