TUŽNA FRESKA SVAKODNEVICE: Pred užičkom publikom počela 27. po redu smotra "Bez prevoda" teatara iz regiona
JUGOSLOVENSKI pozorišni festival "Bez prevoda" otvoren je sinoć u Užicu gostovanjem beogradskog "Ateljea 212" i predstavom "Rolerkoster" po tekstu Jelene Kajgo, u režiji Milice Kralj.
"Rolerkoster"/Bojan Munjin, Foto Atelje 212/N. J.
Pozorišni kritičar i selektor prestižne regionalne smotre teatara Bojan Munjin, odabrao je sedam ostvarenja koja će se takmičiti za nagrade "Ardalion".
Iz umetničke produkcije regiona odabrana su sledeća ostvarenja: "Rat i mir" prema romanu Lava Tolstoja u režiji Borisa Liješevića (Narodno pozorište Beograd), "Jugoslavija, moja otadžbina" prema romanu Gorana Vojnovića u režiji Marka Misirače (koprodukcija NP Banjaluka, NP Prijedor, NP Nova Gorica), "Ajhman u Jerusalimu" po tekstu i u režiji Jerneja Lorencija (Zagrebačko kazalište mladih), "Mesec dana na selu" prema komadu Ivana Turgenjeva u režiji Milana Neškovića (Narodno pozorište Užice), "Čudo u Šarganu" prema komadu Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića (Jugoslovensko dramsko pozorište), "Bez portfelja" prema tekstu Stevana Koprivice u režiji Branislava Mićunovića (Gradsko pozorište Podgorica) i "Rolerkoster" prema tekstu Jelene Kajgo u režiji Milice Kralj (Atelje 212). "Bez portfelja", Foto Gradsko pozorište Podgorica
- Tehnološko i za čoveka neprijateljsko ubrzanje, ratovi i njihove posledice, nedostojan život, nasilje i apatija, čine tužnu fresku koju svakodnevno gledamo. Ako je svet doveden do granice opstanka, onda ne možemo da se u očaju tešimo kako su za taj rub odgovorni samo neki, nego i svako od nas mora da preispita svoja dela, misli, reči i propuste. Zato ovogodišnje izdanje festivala ne može da bude veselo, kao da se ništa ne događa - naglasio je Munjin.
- Ovogodišnji slogan festivala "Parče hleba, parče neba" i odabrane predstave, upućuju na misao da hleb može biti mnogo više od svakodnevne trke za preživljavanjem i da nebo ne mora biti u nedostižnim visinama nego tu među nama. Između nas i onoga vrednog što nam je nadohvat ruke nalaze se, oduvek, zablude, krivi postupci i otrovno sebeljublje. O tome govore predstave koje nudimo sudu festivalske publike, uz uverenje da ćemo se uz njih moći preispitati, na tasu koliko jesmo i koliko kao ljudi možemo biti.
Večeras je na repertoaru predstava "Čudo u Šarganu".