TIHOVANJE U SLIKARSTVU: "Očarana misao tišinom mojom"

Ima odista neke blagosti u karakteru ove verujuće slikarke za koju se veza sa božanskim ne iscrpljuje stalnim odlaskom u crkvu i na liturgiju. Svaki dan je za nju radostan praznik a mnoge njene slike mirišu na tamjan kojim ih kadi. Naslov njene izložbe upućuje pre svega na tišinu kao sakralni momenat u stvaranju, ne samo fizičko odsustvo zvukova u monaškoj ćeliji-ateljeu slikara-Robinzona već na unutrašnju, suštastvenu tišinu, mir duše.

Samo je jedan francuski naučnik u devetnaestom veku predvideo da će buka u budućnosti biti jedan od vidova urbanog zagađenja, a mi smo danas bombardovani efektima, mentalnim polucijama, pikturejom i logorejom bez smisla i kraja.

Tatjana Pirović tom umetničkom besmislu, kako vidi današnju scenu, suprotstavlja sliku kao tajnu nastalu u sadejstvu sa tišinom, slikarstvo koje ima sadržaj, kolorit, kompoziciju, figuru, detalj i lokalni ton.

Negde na idealnoj sredini između ekspresionizma i realizma, nastaju njene slike, kantilene o večnoj tajni ljubavi, o odanosti, ljubavnoj čežnji, nenađenosti, ostavljenosti i svemu onome što čini tako izuzetnim heteroseksualnu ljubav. Osnovna jedinica, mera ljudskosti, porodice i društva za nju je i dalje, uprkos svemu, privlačnost i veza muškarca i žene; ljubavni par je kod nje začaran svetom tajnom za koju neće znati kiborg budućnosti, u svetu u kome su prvo uništeni nežnost, ljupkost i čari detinjstva.

Tek izašli iz njega, ovi Tanjini mladi ljubavnici nose u nedrima simbole gradova Zemuna i Beograda, violine, laute ili jedrenjake (slika "Plovi bez mene"). Sve su to simboli, tragovi samo jedne posvećenosti, ali i usamljenosti, neostvarenosti, nenađenosti i sudbinske promašenosti ("Nikada se nismo sreli" i "Zašto se nikada nismo sreli").

Sa ovih krajnje intimno rešenih ulja na platnu kamernih, galerijskih formata, sa likova datih u profilu koji u onom tipu poznatom kao grčki profil, iz putenih tela koja izražavaju duboku strast, osim erotike i povišene temperature inkarnata, veje i tuga, podsećanje da ona često ide uz veliku, pravu ljubav. Par je katkad prikazan u ovalnom obliku, kao kružno, mistično i centrično jedinstvo. Na čistotu upućuju i poetički naslovi slika (Pablo Pikaso je govorio da je poetičnost najvažniji momenat u umetnosti) - "Gde ptice spavaju", "Mirisi na vetru", "Nekome si sve", "Nevine ruke" i sl. Možda će se tim iskonskim predavanjima telu i duši, sve više zaboravljenim i odbačenim u surovom i sirovom posttehnološkom svetu planetarne distopije baviti samo umetnici poput Tatjana Tanje Pirović. 

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI