SPOMENIK SRPSKE UMETNOSTI: Fototipsko izdanje naše najraskošnije srednjovekovne knjige

Poduhvat povratka u javnost jedne od najlepših i najraskošnijih srpskih rukopisnih knjiga započele su prošle godine Eparhija diseldorfska i nemačka SPC u saradnji sa Bibliotekom Srpske patrijaršije. Stručni deo izrade fototipskog izdanja bio je poveren timu eksperata koji su učestvovali i u izradi fototipije Miroslavljevog jevanđelja.
- Srpski psaltir iz Minhena je svakako najraskošnije ukrašena srpska knjiga iz vremena državne samostalnosti i jedan od najznačajnijih spomenika srpske umetnosti iz druge polovine XIV veka. To je i jedini sačuvani srpski rukopis u kome su mnogobrojne minijature zamišljene tako da budu direktna ilustracija ili tumačenje teksta. Štaviše, svojim izuzetnim umetničkim vrednostima minijature su dostigle poetske vrednosti stihova Psaltira i Akatista i, umesto da budu u njihovoj funkciji, postale samostalno umetničko delo - ukazuje prof. dr Zoran Rakić, istoričar umetnosti.

Uskrsnuće ove neprocenjive knjige zaslužuje da bude ispraćeno podsećanjem na njenu burnu istoriju tokom koje je prošla put od dvorova Lazarevića i Brankovića, preko biblioteka fruškogorskih manastira, da bi početkom 17. veka završila kao plen nemačkog vojnika i zatim prelazila iz jednog u drugi katolički manastir, dok nije stigla do Bavarske državne biblioteke gde se čuva pod imenom Srpski psaltir ili Codex Monacensis Slavicus 4, a kod nas se uobičajeno (i nepravilno) naziva Minhenski psaltir.

- Nije poznat poručilac rukopisa kao ni skriptorijum u kome je Psaltir ispisan i ukrašen. Sva je prilika da je nastao u Moravskoj Srbiji, mada postoji i pretpostavka da je nastao u južnim oblastima, u okolini Skoplja, možda po nalogu kneza Lazara ili njegovog sina Stefana. Pouzdano je da se jedno vreme nalazio u dvorskoj biblioteci despota Đurđa Brankovića u Smederevu, o čemu je sačuvan zapis u knjizi. Psaltir je potom prenesen u Srem. To je verovatno učinio despot Stefan Slepi, poslednji vladar u Smederevu, a njegov sin Jovan poklonio ga je manastiru Pribina glava. U tom manastiru 1627. ovaj bogato ukrašen psaltir pronašao je patrijarh Pajsije, poznat i kao književnik i veliki ljubitelj knjiga. Zadivljen lepotom njegove iluminacije, ali i zabrinut zbog oštećenja poveza, naložio je da se kodeks prenese u susedni Vrdnik, a potom verovatno u Peć. Tu, u središtu Patrijaršije, rukopis je 1630. prepovezao, a prethodno je naložio da se prekopira čitav Psaltir, uključujući i njegov slikani ukras, koji je činilo oko 150 minijatura. Taj složeni posao trajao je pune tri godine, nakon čega je 1630. original vraćen u manastir iz koga je pozajmljen - navodi Rakić.

Uprkos priči da srpski monasi nisu znali vrednost knjiga, koja je smišljena docnije da bi se opravdala njihova krađa, zapis patrijarha Pajsija svedoči da kaluđeri ni njemu nisu lako pozajmili rukopis. "I mnogo meteža tada beše zbog ove knjige, pa je sami doneše u selo Vrdnik proiguman kir Teodor i iguman Silvestar."

Psaltir je čuvan u Pribinoj glavi do pred kraj 17. veka kada je "Sveta liga" evropskih hrišćanskih sila krenula u rat protiv osmanskog carstva. Srbi su se jedini na Balkanu odazvali pozivu na ustanak protiv Turaka. Na kraju su ih "braća u Hristu" ostavila na nemilost Osmanlijama, a bestidno su i sami pljačkali srpsku baštinu.

- O tome kako je Psaltir dospeo u Bavarsku podatke donose dva zapisa na latinskom na prvoj strani rukopisa. Iz njih se doznaje da ga je jedan intendantski pukovnik nemačke vojske, Volfgang Henrik Gemel de Flišbah, koji se u Sremu našao 1688. godine posle razbijanja turske opsade Beča, primetio i, nesumnjivo, zadivljen lepotom njegovog slikanog ukrasa, oteo iz manastira Pribina glava. Početkom januara sledeće godine knjigu je poklonio manastiru Gotescel u Bavarskoj. Odatle 1782. Psaltir prelazi u Regenzburg, u manastir Svetog Emerama, a 1810. u Kraljevsku bavarsku biblioteku u Minhenu, gde se i danas nalazi. Knjiga je dimenzija 28 x 19,5 sm, sadrži 228 listova, a povezana je u originalne korice iz 1630. godine, sačinjene od daščica presvučenih tamnosmeđom kožom ukrašenom ornamentima u slepom tisku - navodi Rakić.

Prepis Srpskog pasltira iz Minhena, načinjen po naredbi patrijarha Pajsija, čuvan je u Narodnoj biblioteci Srbije do aprila 1941. kada je izgoreo ili ukraden tokom nemačkog bombardovanja Beograda.

Promocija

Predstavljanje fototipskog izdanja Srpskog psaltira biće održano danas u 19 sati, u sali "Ivo Andrić" na sjamu knjiga. Posle pozdravne reči Patrijarha srpskog Porfirija, o knjizi će govoriti episkop Diseldorfa i nemačke Grigorije, prof. dr Zoran Rakić, istoričar umetnosti, dr Zoran Nedeljković, direktor Patrijaršijske biblioteke, i mr Danijela Jelić, filolog. Knjiga je 23. novembra prvi put predstavljena u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Frankfurtu.

Nemačka fototipija

Prvo kritičko publikovanje Minhenskog psaltira objavljeno je između 1978. i 1983. i sadrži dva toma - fototipsko izdanje rukopisa, u kome su sve stranice s minijaturama reprodukovane u boji, i zasebnu knjigu sa studijama o istoriji kodeksa, ikonografiji i stilu njegovih minijatura, zapisima koji ih prate i o odnosu slike i reči, čiji su autori najugledniji onovremeni evropski stručnjaci S. Difren, S. Radojčić, R. Štihel, I. Ševčenko i H. Belting.

BONUS VIDEO: LjUDI OSEĆAJU SVAKI STIH: Matija Bećković priredio praznik govoreći svoje pesme na Festivalu Novosti