O SUDBINI RUSKOG NARODA, KULTURE, JEZIKA I DUHA: Delo Milanka Šeklera "Dosije Ukrajina" i zbornik "A vi tako volite Dostojevskog?"

D. Matović

14. 10. 2022. u 10:00

DOK se rasplet sukoba u Ukrajini ni izdaleka ne nazire, Kompanija "Novosti" se ovom vrućom temom bavi u dve knjige: "A vi tako volite Dostojevskog?", čiji je priređivač Želidrag Nikčević i "Dosije Ukrajina: Politički nekorektno" Milanka Šeklera.

Foto N. Fifić

Naša najnovija izdanja biće predstavljena na Festivalu "Novosti", u okviru "Dana knjige", u beogradskoj galeriji "Progres" (sreda 19. oktobar, 18 sati).

Susret pesnika Matije Bećkovića i ljubitelja njegove poezije zakazan je za utorak (18. oktobar u 18 sati), a promocije knjiga "Pupin, lovac na zvezde" Radoslava Laleta Pavlovića i "Stranci koji su zadužili Srbiju" Žiže Radivojević održaće se u petak, 21. oktobra u isto vreme.

- "A vi tako volite Dostojevskog?" je svojevrstan zbornik tekstova savremenih ruskih pisaca, filozofa i intelektualaca koji dok plamti sukob na teritoriji Ukrajine, mogu predstavljati dragocenu pomoć da bolje shvatimo tu nimalo jednostavnu situaciju - kaže nam Želidrag Nikčević, prevodilac i priređivač ove knjige. - Kolumne su objavljivane u ruskim novinama od februara kada je kulminirao sukob u Ukrajini. Ruski pisci i intelektualci na brojne stare i nove izazove odgovaraju brzo i briljantno, tumačeći sudbinu, politiku i obaveze svoje zemlje. U njihovim tekstovima primetno je koliko su vezani za sudbinu svog naroda. Iako različitih političkih uverenja, složni su u tome da postoji dug prema otadžbini, što je za Ruse karakteristično. U potezima Ukrajine oni vide opasnost, napad i zalažu se za odbranu ruskog duha, teritorije, kulture i jezika.

Foto N. Skenderija

Dr Milanko Šekler

U knjizi "A vi tako volite Dostojevskog?" objavljeni su tekstovi Zahara Prilepina, Germana Sadulajeva, Lava Pirogova, Anatolija Vasermana, Andreja Tkačova, Marine Hakimove - Gacemajer, Borisa Mjačina, Olge Andrejevne, Marije Zaharove...

- Ne treba smetnuti s uma da rat majdanovskih ukrajinskih nacista protiv ruskog naroda u Donbasu, i ne samo u njemu, traje punih osam godina i da je tamo pobijeno više od 18.000 civila, dok ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini traje tek nešto više od šest meseci - navodi Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik Kompanije "Novosti" u predgovoru. - Teror zvaničnog Kijeva niko na Zapadu nije hteo da vidi. Tačnije, zdušno su to pomagali i podsticali. A i ovde kod nas je tek poneko nešto hteo da zna i sazna o tome. Za nevolju, i u Moskvi je bilo skoro isto. Stoga je veliki ruski književnik Zahar Prilepin, inače dobrovoljac u Donbasu, pre više od šest godina knjigom karakterističnog naslova "Nije tuđi rat" pokušavao da probudi uspavanu svest moskovskih intelektualnih i političkih vladajućih krugova. Dakle, tekstovi koji se nalaze u ovoj knjizi počivaju na relativno dugom iskustvu, a ne samo na onom od poslednjih šest meseci. To je i važno, čini mi se, da se razume da ovo nisu stvaraoci koji se na mah odazivaju na neki događaj ili jubilej pa pišu prigodne tekstove ili poruke podrške. Jer, način razmišljanja ovih ruskih intelektualaca nikako nije zvaničan.

I druga knjiga, "Dosije Ukrajina", koja pravo iz štamparije stiže na Festival "Novosti", govori o gorućoj temi. A, mnogi će se iznenaditi da je njen autor dr Milanko Šekler, koji nam je prethodnih par godina otkrivao tajne kovida 19. Zanimljivo i pitko, kao što nam je ranije govorio o opakom virusu, Šekler pred čitaoce stavlja činjenice koje su prouzrokovale ratna dešavanja.

- Ovoj temi sam pristupio kao naučnik, pozivajući se na podatke koji su potvrđeni iz više izvora - kaže Šekler. - Knjiga nije ni politički neutralna, niti politički korektna, ali je prepuna istinitih činjenica ili makar dilema koje postoje u vezi sa pojedinim istorijskim događajima.

Šekler je dao pregled događaja u poslednja dva veka koji su doveli do trajnih posledica u odnosima između Rusije i Evrope, kao i kratak pregled najvažnijih zbivanja u istoriji Rusije i Ukrajine. On govori o predsedničkim izborima u Ukrajini od sticanja nezavisnosti 1991. i prvog predsednika Leonida Kravčuka, do poslednjeg predsednika Vladimira Zelenskog, koji je na vlast došao 2019. godine, daje hronologiju "evromajdana", za koji kaže da predstavlja "proces ustoličenja nove revolucionarne vlasti Ukrajine, izveden državnim udarom ekstremne desnice, fašističke i nacističke, ponikle iz zapadnog dela Ukrajine". Autor traga za uzrocima za početak demonstracija u Kijevu, kao i šta se za to vreme dešavalo na istoku gde žive Rusi i prorusko stanovništvo. U "Dosijeu Ukrajina" dat je pregled svih inicijativa za uspostavljanje mira i rešavanje problema koji su doveli do rata u Donbasu. A, značajan deo knjige posvetio je neraskidivim istorijskim vezama Srba, Ukrajinaca i Rusa.

- Voleo bih da mogu sve Ruse i Ukrajince da podsetim na našu tragičnu sudbinu i nestanak u njihovoj nekada zajedničkoj zemlji - ističe Šekler. - Koliko god sukob između njihova dva naroda bude trajao, i kako god da se sukob završio, i granica između njihovih država uspostavila, jedna druga granica neće nikada moći da se izgradi. Granica između njihova dva po mnogo čemu velika naroda neće moći da bude podignuta dovoljno visoko, makar dodirnula i samo nebo, da bi prekinula i trajno odvojila njihove istorijske, bratske, krvne i ljubavne veze, čak i onda kada su one, kao danas, zatrovane i pune mržnje i nerazumevanja.

Promocije knjiga "Pupin, lovac na zvezde" Laleta Pavlovića i "Stranci koji su zadužili Srbiju" Žiže Radivojević su izostale zbog pandemije. Tu nepravdu ispravićemo tokom Festivala "Novosti" i na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu. Žiža Radivojević napisala je knjigu o strancima koji su velikim dobrom zadužili Srbiju i bez kojih ona ne bi bila ista. Neki u ratu, drugi u miru, davali su se nesebično, a njihovo davanje ugradilo se u našu slobodu, kulturu, obrazovanje, umetnost, borbu za istinu. Ti veliki ljudi su u Srbiju utkali svoje znanje, trud, najbolje godine života, a često i sam život. Postavili su visoku meru časti, čovečnosti, junaštva i hrabrosti.

A, Pavlović je napisao knjigu o jednom od najvećih svetskih i srpskih naučnih umova, velikom patrioti i rodoljubu koji je svojim delima nemerljivo zadužio čovečanstvo.

- Nikada čovek našeg porekla nije učinio svom rodu koliko Mihajlo Pupin - ističe Pavlović. - Mnogo toga ostavio je našoj crkvi, Narodnom muzeju, stipendirao je dve hiljade dece iz današnje Severne Makedonije, dao hiljadu miraza siromašnim nevestama, zvono za crkvu u Ohridu. Biblioteka "Svetozar Marković" donacija je Karnegijeve zadužbine, zahvaljujući Pupinovoj inicijativi. No, malo se o svemu tome zna, verovatno jer je dobro, plemenito, lepo!

BEĆKOVIĆEVI PORTRETI

NA književnoj večeri Matije Bećkovića biće predstavljene njegove knjige "100 mojih portreta", "Mojih 80: Portreti" i "Onamo namo", koje je objavila Kompanija "Novosti". Pesnik je za svoje pesničke portrete rekao da su oni njegova autobiografija o drugima. Osim mnoštva posveta ljudima koji su ostavili trag u njegovom životu i delu, Bećković je veliki broj stihova posvetio i aktuelnim zbivanjima, Crnoj Gori i Kosovu.

- Imao sam sreće da poznajem, budem savremenik i družim se sa nekima od najznačajnijih ljudi našeg vremena. Oni su obeležili i moje pesništvo i moj život, obasjali ga svojom dubinom i dobrotom, i na ovaj način ja im se odužujem - istakao je Bećković.

PRILEPIN: OSETLjIVI KAO DECA

- RUSI su lakoverni, kao deca, Rusi su osetljivi kao deca, nedalekovidi, kao deca. Mi smo se povukli sa svih adresa - čak i otuda gde su tražili da ostanemo, gde su molili da ostanemo. Otišli smo i otuda gde nam se nisu baš radovali, ali gde je trebalo da ostanemo... Skoro svuda gde smo mi bili pa otišli pojavili su se Amerikanci sa svojim samozadovoljnim facama, i razni njihovi partneri - napisao je Prilepin, u kolumni koju je naslovio "A vi tako volite Dostojevskog?"

BONUS VIDEO - OBNOVLjENA NEMANjIĆKA RADIONICA PISANE REČI

Pogledajte više