MOJ POARO JE TOTALNO LUD: Glumac Andrija Milošević, za "Novosti", o novoj predstavi, dosadašnjim ulogama, planovima, pozorištu…

Vukica STRUGAR

18. 09. 2022. u 15:00

UVEK sam išao srcem, grlom u jagode, ali mi se to uvek isplatilo. Često sam se na sceni nalazio sa velikim glumcima, bez kompleksa i treme.

Foto: Pozorište "Boško Buha"

Od njih sam učio i krao, provlačio kroz sebe i onda donosio ono osobeno svoje - objasnio je u jednom našem davnom razgovoru Andrija Milošević. Možda ove reči najbolje oslikavaju njegovu ličnost, pa i "ultra" popularnost koju je stekao tokom karijere.

Iako se, u međuvremenu, naigrao raznih uloga, pred njim je prava glumačka poslastica: ući će u kostim i "pod kožu" Herkula Poaroa, najslavnijeg lika Agate Kristi: 25. septembra na premijernom izvođenju "Buhine" predstave "Ubistvo u Orijent ekspresu", sa rediteljskim potpisom Darijana Mihajlovića.

Za svaki zadatak, Andrija je spreman od malih nogu. Uostalom, već sa četrnaest godina odvojio se od porodice, sa šesnaest upisao studije, a samo pet godina kasnije postao je svoj čovek sa platom u džepu! Tako je student prve generacije Bore Stjepanovića na cetinjskoj Akademiji, i pre no što mu se osušilo mastilo na diplomi, postao stalni član podgoričkog Gradskog pozorišta. Nije dugo čekao da ga primete i na beogradskoj sceni, ali su za njegov put zasigurno zaslužna dva čoveka, Milan Karadžić i Steva Koprivica. Možda i da nije bilo njihove "Novele od ljubavi" i "Bokeškog D-mola", stigao bi Andrija do velikih svetla pozornice, ali verovatno ne takvom brzinom...

I, kako to obično biva, sve se dešava u nekim ciklusima. S melodramom je počeo, sada ga je monodrama ponovo sačekala. Reditelj Mihajlović novu predstavu najavio je kao mešavinu žanrova: melodrame, trilera, komedije, romantične tragedije...

GALERIJA LIKOVA AGATE KRISTI

U PREDSTAVI po romanu Agate Kristi igraće članovi ansambla Pozorišta "Boško Buha": Viktor Savić - pukovnik Arbatnot, Borka Tomović - Meri Debenham, Lena Bogdanović - grofica Andrenji, Jelena Trkulja - Helen Habard, Katarina Gojković - princeza Dragomirov, Katarina Marković - Greta Olson, Vladan Dujović - Semjuel Rečet i, kao gosti, Igor Damnjanović - gospodin Buk, Stefan Bundalo - Hektor Mekvin i Miljan Prljeta - Mišel kondukter i glavni kelner.

- Osnova našeg "Ubistva u Orijent ekspresu" jeste misterija sa elementima melodrame. Tako je pisala Agata Kristi, na sličan način Ken Ludvig je uradio pozorišnu adaptaciju romana, a takav je i život sam - sve je mešavina žanrova. Jednog dana ste u komediji, drugog u tragediji, i nikad ne znate šta će vas strefiti. Ti mali elementi koji se dešavaju i na koje nailazim tokom igranja predstave, čine me izuzetno srećnim. Jer, to su sve žanrovi koje volim. I tako, iz scene u scenu - kaže u razgovoru za "Novosti" Andrija Milošević.

Na konstataciju da svi gledaoci imaju svoju verziju Poaroa, birajući između onih filmskih (Piter Justinov, Dejvid Suše, Kenet Brana, Džon Malkovič) i pitanje kako će izgledati njegov junak, Milošević kaže:

- Apsolutno, lud! Nisam ga gradio striktno kao neki belgijsko-engleski tip. Napravio sam jednog strastvenog čoveka, kakav sam i ja sam, čoveka koji beskrajno uživa u privođenju zločinca pravdi. Dakle, idealistu. Poaro je čovek koji se lako zaljubi i pravi romansirane konstrukcije ljubavi u svojoj glavi. S jedne strane, pomalo infantilan, s druge neverovatno dubok, filozof. Suštinski, u njega sam utkao celokupan jedan mentalitet u koji spadaju svi naši mentaliteti.

Biće, naravno, u njegovoj interpretaciji i svih onih neodoljivih detalja detektivove pedanterije, perfekcionizma, sitničavosti, ali:

Foto: Pozorište "Boško Buha"

- Ali, nije primarno. Inače, drugačije je kad snimate neko delo i lik. Gledao sam mnoge glumce koji su neke uloge igrali i na filmu i u pozorištu. U teatru vam je za sve potrebno vreme, kod nas je sve kompresovano. Uostalom, nije napisano tako da sve te osobenosti budu primaran deo njegovog karaktera. Bilo bi mnogo dosadno gledati čoveka koji slaže odelo sat vremena, mada imam i tu scenu presvlačenja koja traje i traje - dok se na drugom delu dešava nešto drugo. Imaćete, dakle, priliku i to da vidite, jer ovo je mozaik raznih stvari.

Naš sagovornik je dugo igrao zavodljivog i romantičnog junaka (Damjana) u predstavi "Tre sorele" koje su ponovo na repertoaru Zvezdara teatra, ali je izašao i iz predstave i lika:

- Mator sam već za tu ulogu, sada je u podeli Aleksandar Radojičić. Član sam "Buhe" već skoro petnaest godina, igram u Teatru na brdu ("Idem putem, pa zagrlim drvo", "Šećer je sitan osim kad je kocka", "Lančić"), a u matičnoj kući "39 stepenika" i "Mirandolinu". Da, i u Jugoslovenskom dramskom "Hotel Slobodan promet", takođe jednu veoma gledanu predstavu.

Imao je Andrija tokom svoje "zgusnute" karijere raznih zadataka, ali se (sudeći po komedijama, vodviljima, slepstiku), definitivno, posvetio ovom žanru.

HERKUL KAO POSEBAN ZADATAK

MADA svakom zadatku prilazi šarmantno i lako, bez mistifikacije, za Poaroa kaže da je bio kompleksan i poseban zadatak u njegovoj dosadašnjoj bogatoj karijeri.
- Uz Teatar na brdu, u čijem sam otvaranju učestvovao i čiji sam kreator, ovo je uloga koja me je posle duže vremena stvarno oborilo s nogu! Ne znam kada sam poslednji put osetio takvo uzbuđenje uoči premijere.

- Komedija je nešto specifično za moj izraz, nešto po čemu sam prepoznatljiv. Nikad nisam imao kompleks zbog toga. U početku sam radio i neke "ozbiljne" drame, igrao sam u "Posetiocu" i "Zmijskom leglu" Ateljea 212. Kasnije se moja karijera isprofilisala na ovaj način. Na našoj sceni je dosta sjajnih dramskih glumaca, dok izrazitih komičara nikad nije bilo baš puno. Bog je, valjda, tako napravio. Dao mi je dar, a da idem protiv njega i protiv prirode bilo bi bez veze. Da "poništim" sebe da bih dokazao ljudima nešto što nisam, stvarno je apsurd.

Ponekad se čini da ne samo da se Andrija nikad ne "poništava", već se multiplifikuje. Ima ga u serijama, filmu, teatru, snima reklame, a stiže i da svakodnevno postavlja video-objave na "Instagramu".

- Stižem i da pišem i za decu, i da pišem roman, a završio sam i jednu dramu za pozorište koju ću režirati u Teatru na brdu. Zove se "Osam besnih". Reč je o tarantinovskoj priči o klincima sa Novog Beograda, koji upadaju u kovitlac kriminalnog miljea.

Na našu radoznalost otkud da se bavi ovim miljeom, kad je svoje klinačke dane provodio u Nikšiću i Cetinju, popularni glumac odgovara:

- Poznat mi je, jer je Novi Beograd prepun ljudi iz svih krajeva. Kad se tamo rodi dete, ono je "Novobeograđanin", iako su mu majka i otac sa Banije, Like, Korduna, Crne Gore, Hercegovine. Novi Beograd je toliko specifičan i gotovo mi je neverovatan taj aspekt mentalnog i mentalitetskog diverziteta naših ljudi koji su se tamo skupili, usled raznoraznih okolnosti. Stvoren je jedan poseban street life koji mi je mnogo zanimljiv. A već druga generacija je potpuno drugačija, čak i u jezičkom smislu.


 

Pogledajte više