POBEDA NAD SAMIM SOBOM JE JEDINA ISTINSKA POBEDA: Ivan Gmizić, autor knjige "Bitka", govori za "Novosti"

U trenutku u kom se svet nalazi na ivici velikog sukoba Gmizićeva knjiga je izuzetno aktuelna.

"Bitka" govori o sudbinama ljudi koji su se našli u paklu borbe, i izbora koji stoje pred njima – pobediti svoje lične demone ili im podleći. Autor nas na upečatljiv način vodi kroz tok misli svakoga od njih.

Sa Ivanom Gmizićem smo razgovarali o tome kako je došao na ideju da napiše ovu jedinstvenu knjigu, kroz kakve je muke sa izdavačima prošao i kakvi su njegovi planovi za budućnost.

Kako ste došli na ideju da napišete "Bitku"?

Teško mi je da objasnim odakle se rodila ta ideja, odnosno odakle je potekla. Sećam se kada sam imao 20 godina, kao da mi se juče desilo, da sam gledao neku emisiju na televizoru. Misli su mi nekako bile "van kontrole", ako smem da upotrebim taj izraz. Dosta je ljudi pročitalo knjigu i kada su završili sa čitanjem poslednjeg poglavlja, bukvalno svi čitaoci su me pitali isto što i Vi. Najblaže i najjednostavnije što mogu da objasnim jeste da tog dana, dok sam gledao emisiju, koja nikakve veze nije imala sa pričom "Bitka", kao da mi je neko ubacio radnju knjige u glavu. Za svega 15-ak sekundi sam znao početak, sredinu i završetak knjige. Od 21-og poglavlja (koliko knjiga sadrži), znao sam tačan naziv čak 11 poglavlja. Za 5 poglavlja sam znao o čemu će se raditi u njima, a ostalih 5  su se samo nadovezali na priču. Naziv knjige sam odmah znao. Ni sam ne znam kako je to moguće, ali znam šta sam doživeo i šta mi se desilo.

Šta je presudno uticalo na Vas da počnete da pišete?

Iskreno ni sam ne znam. Kada je to "čudo", a za mene jeste čudo, od procesa prošlo, sedeo sam desetak minuta u stolici i razmišljao sam šta mi se upravo desilo. Nisam imao odgovor na to pitanje i kad god bih hteo da ostavim po strani misli o knjizi, uvek me je nešto vuklo da se vratim njima i da dobro upamtim svaki detalj priče koji mi je ušao u glavu. Možda je bolje reći ne da me je nešto vuklo, već Neko vodio. To se prosto desilo i nikad nisam pomišljao da postanem pisac, iako ni sad ne smatram sebe piscem. Šta više, "Bitku" uopšte ne smatram svojom knjigom. "Bitku" smatram darom koji sam dobio i za koji imam odgovornost da podelim sa drugima. Najviše me je ta misao vodila da napišem knjigu.

Tako sam i pisao da knjigu može pročitati i dete od 7 godina i starac od 77 godina. Uvek sam bio skloniji prirodnim naukama, ali eto na kraju završim na istoriji, a onda i u književnosti. Mogu samo da kažem da su čudni, ali ujedno i čudesni putevi Gospodnji.

Koliko Vam je trebalo vremena da napišete knjigu?

Na to pitanje teško mogu odgovoriti. Kada mi se taj proces odvijao u glavi i srcu, imao sam 20 godina. Nekoliko nedelja posle samog događaja sam razmišljao o knjizi i kako bih mogao da počnem da pišem. Posle odlaganja, seo sam za kompjuter i počeo sam da pišem. To pisanje je trajalo svega nekoliko dana i onda sam ubrzo počeo da se spremam za prijemni ispit kako bih upisao fakultet. Posle par meseci spremanja prijemnog ispita otišao sam na polaganje i uspeo sam da upišem fakultet, a "Bitku" što se kaže nisam ni takao. Zbog obaveza prema fakultetu pune četiri godine nisam stigao ni stranicu da napišem. Kada sam završio fakultet i krenuo na master studije, pošto nisam imao predavanja tako često kao na osnovnim studijama, počeo sam sa pisanjem. Ipak, četiri i po godine sam konstantno i to svaki dan razmišljao o knjizi. Ne znam ni sam kako sam se nosio sa tim teretom, ali na master studijama sam imao više vremena i posvetio sam se pisanju. Pošto znam slepo kucanje, uspeo sam da napišem knjigu za mesec i po dana. Ponekad su mi misli toliko brzo išle da i pored slepog kucanja nisam stizao da ihprebacim na papir. "Bitka" je bukvalno izašla iz mene, ali u tom periodu sam pisao čak i po 13, 14, ponekad i 15 sati dnevno. Inspiracije nije nedostajalo i kada sam se bližio kraju pisanja, pošto sam vernik, počeo sam u sebi da pomišljam samo da me Gospod poživi da završim ovo. Kada je otkucana poslednja strana knjige, osetio sam takvo olakšanje da je to neopisivo. Kao da sam zbacio kamen sa srca i uma, a i duše koji mi je stajao gotovo čitavih pet godina. Tako da mi je teško da kažem koliko je pisanje trajalo, koliko je ideja sazrevala, odnosno koliko je korekcija teksta trajala, jer je sve to relevantno u ovom slučaju.

Šta je uticalo na to da počnete da pišete, i da li ste imali inspiraciju u nekim drugim delima?

Dugo mi je bilo najbolje delo koje sam ikada pročitao "Grof Monte Kristo" od Aleksandra Dime, ali kada sam pročitao "Braću Karamazov" od Fjodora Dostojevskog, to je za mene bilo potpuno novo otkrovenje. Tako da ta dva stila i dela su najviše imala uticaj na pisanje "Bitke". Ne kažem da se poredim sa velikim piscima, usudiću se da bez pristrasnosti i potpuno objektivno kažem ne sa velikim, nego i sa najvećim ikada piscima, ali "Bitka" ima dosta zapleta i akcionih delova kao što je stil Aleksandra Dime, ali isto tako, ako ne i u većoj meri ima unutrašnje borbe čovekove sa samim sobom, kao što je stil najvećeg ikada Fjodora Dostojevskog.

Obraćate se direktno čitaocu i pozivate ga da u borbi između dobra i zla stane na stranu dobra. Da li mislite da će čitaoci prihvatiti tu poruku?

Iskreno ne znam, a i ne opterećujem se previše. Mene zanima šta pojedinac ima da kaže. U ovom slučaju sa Vama pričam i važno mi je šta Vi prihvatate, jer baš od Vas zavisi ishod ove bitke, a možda čak i rata. Neka drugi čitaoci vode neke svoje bitke, ali u ovu bitku pozivam Vas da izaberete stranu dobra.

Vaša knjiga je izašla u trenutku kada opasnost od velikog rata visi iznad svih nas. Da li mislite da će dobro na kraju pobediti, da li ste optimistični po pitanju budućnosti sveta, ali i svakog od nas i unutrašnjih bitki koje vodimo?

Istinska nada, vera i ljubav nikada ne posustaju, pošto nije u njihovoj prirodi da posustanu, jer ako posustanu to znači da niti je bilo nade, nit je bilo vere, a pogotovo nije bilo ljubavi kod čoveka. Iskreno se nadam, verujem, a pre svega imam ljubavi u čovečanstvo da će izvojevati veliku pobedu. Međutim, mišljenja sam da do konačne pobede dobrog nad zlom može doći samo ako zavirimo u sebe i tu najtežu bitku pobedimo, odnosno da pobedimo sami sebe. Ako se ne varam Frojd je govorio o nadčoveku, a Otac Ava Justin je govorio o svečoveku. Pobediti sebe znači postati svečovek. Čovek koji pobedi sebe u svojim unutrašnjim previranjima, izborima, mislima, pa čak i delima, taj čovek postaje svečovek i njemu je sve moguće. Svaki čovek, ako bi samo i isključivo samo u svoje "dvorište" pogledao, odnosno u sebe zavirio, mislim da bi na zemlji odmah nastao Raj. I tu mislim na svakog čoveka, od najobičnijeg radnika, prosjaka, porodičnog čoveka, do predsednika država, kraljeva i kraljica, ljudima od svetskog uticaja i tako dalje. Prelepo je što tu unutrašnju borbu sa samim sobom možemo da vodimo na svakom koraku koji učinimo i zaista mislim da jedino ta pobeda nad samim sobom ona istinska pobeda. Sve ostalo je prolazno i prazno.

Da li pišete neku novu knjigu?

Drugu knjigu sam već napisao, i ona je potpuno drugog tipa u odnosu na "Bitku". Druga knjiga nosi naziv "Snovi stvarnosti", a prvi deo nosi kao neku vrstu podnaslova "Snoviđenje". To je tek prvi deo od najmanje tri, a možda bude i četvrti.

Jedno od najčešćih pitanja, posle pitanja kako sam došao na ideju da napišem ovu knjigu, jeste bilo pitanje u koji bi žanr stavio "Bitku". Ni dan danas ne znam odgovor na to pitanje, neka proceni čitalac. Ali što se tiče "Snova stvarnosti", to je definitivno naučnofantastika sa primesama akcije, misterije, ali i duhovnog i mislenog karaktera bez čega po mom mišljenju ne bi trebalo ni počinjati pisanje knjige. Knjiga treba da zaintrigira čitaoca i da ga navede na razmišljanje o sebi samom i svetu koji ga okružuje. Međutim, ta druga knjiga neće skoro ugledati svetlost dana da se tako izrazim.

Knjiga govori o družini srednjoškolaca i studenata koji su se upustili u avanturu za koju nisu mogli pretpostaviti da će ih uvući u nestvarnu priču koja će im promeniti život u potpunosti, a videćemo kroz knjigu da li će dorasti poteškoćama koje su ih snašle. Knjiga jeste naučna fantastika, ali kako bih se izrazio "realna naučna fantastika" ukoliko smem da upotrebim taj izraz. Nema zmajeva, čarobnjaka i ostalih bića iz mašte naučne fantastike, već će se sve dešava u današnjem vremenu sa ljudima koji imaju problema sa snovima i nešto što je apsolutno nemoguće u realnom svetu, a ima veze sa snovima.

Ipak, uskoro ću početi da pišem treću knjigu, čiji naziv niti radnju neću otkriti. Neće biti nastavak "Snova stvarnosti". Jedino što ću Vam reći jeste da će čitava knjiga biti razgovor dva čoveka. Koja dva čoveka, zbog čega, zašto baš dva i videćete kada knjiga bude izdata.

Kada će izaći "Bitka" i ko je izdavač?

"Bitka" je izdata pre nekoliko nedelja i sam sebi sam izdavač. Jako teško je izdati danas knjigu. Iskren ću biti i ovo ću reći samo zbog budućih pisaca da se ne razočaraju na prvim poteškoćama, nego da nastave dalje kako bi njihovo delo došlo do šire publike.

Kada sam napisao bitku još krajem 2019. godine, odnosno početko 2020, pokušao sam da izdam knjigu. Tražio sam izdavača i našao jednog. Međutim, bio sam prevaren, što se kaže "zaleteo sam se grlom u jagode". Dao sam određenu količinu novca, ne tako malo, a koliko - to je apsolutno nebitno, i posle više nisam video izdavača.

Mogao sam odustati, ali eto Bogu hvala "Bitka" je ugledala svetlost dana. U duši sam zaista oprostio tom čoveku, ali bio sam poučen iskustvom drugih slavnih pisaca da ne treba odustajati. Dž. K. Roling koja je napisala "Harija Potera" imala je poteškoće i ako se ne varam čak 23 izdavačke kuće odbile su njenu knjigu, a tek je 24. prihvatila. Eto, danas je najbogatiji pisac ikada. I nisam ovo rekao da bi dao na značaju novcu, nego piscu i njegovom delu, iako zarada nije merilo za kvalitet knjige.

Takođe bih uzeo primer, po mom skromnom mišljenju, najvećeg pisca ikada, a to je Fjodor Dostojevski. Kada je napisao "Zločin i kaznu", bio je ucenjen od izdavača da mu neće izdati "Zločin i kaznu" ukoliko Dostojevski ne napiše još jedan roman u naredna 3 meseca. Znači jedan Fjodor Dostojevski na delu kao što je "Zločin i kazna" biva ucenjen! Naravno on je napisao "Kockara", ali nije posustao.

Ne treba odustajati i uvek treba imati na umu da su i ranije ljudi prolazili kroz razna iskušenja i to mnogo veća nego kroz ona koja mi prolazimo, pa sad da li kao pisci, radnici, sportisti, potpuno nebitno.

Iako se ja vodim kao izdavač, u međuvremenu sam našao izdavačku kuću koja će distribuirati "Bitku" u mnogim knjižarama.  Ta izdavačka kuća se zove "ALETEA" i ovom prilikom pozdravljam Zorana koji mi je mnogo pomogao u ovoj stvari. Pošto sada imam jedinstvenu priliku da se zahvalim, hteo bih da se zahvalim i svim ljudima koji su učestvovali u izradi knjige.

"Bitka" može da počne, a nadam se da će naći svoj put i do šire publike. Vama hvala na razgovoru i na vrlo lepim pitanjima.