ZLATNI DUKAT NAŠE MUZIKE: Maestro gospodskog držanja i elitnog znanja
POSLEDNjI veliki gospodin domaće muzike, čovek koji nije bio elitista i pored svog, zaista elitnog znanja - tako je Kornelija Batu Kovača u emotivnom oproštaju na društvenim mrežama opisao muzičar Marko Kon.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
I ne samo on, jer o maestru gospodskog držanja ovih dana pišu svi koje je svojom plemenitošću i muzikom dotakao. Koliki je doseg popularnosti i dubina uticaja Kovača ne samo na muzičku scenu već i na najširi spektar ljudi sa naših prostora, svih generacija, sagledavaćemo još dugo, dok tokom protekla dva dana svedočimo izlivima duboke tuge i žalosti zbog ovog nenadoknadivog gubitka.
Jedna od emotivnijih stiže od Saše Aleksa, čoveka koji je otpevao Batinu kompoziciju, a zvaničnu himnu crno-belih "Dok Partizan bitke bije". Aleks se kroz suze prisetio saradnje i četiri i po decenije dugog prijateljstva sa Kovačem.
- Bata Kovač je najveći zlatni dukat jugoslovenske muzike, duša - priča za "Novosti" Saša Aleks. - Preplakao sam celu noć i dan, ta vest me pogodila kao da sam izgubio oca ili brata. On je anđeo koji se jednom rađa, po ponašanju, odnosu, kvalitetu, znanju, po svemu. Bio je jedinstven, najveći gospodin koji je ikad učestvovao u bilo kakvim estradnim radnjama. Bata je bio najplemenitije stvorenje na našoj estradi, biser, brilijant. Ovo je nesaglediv gubitak za muziku, jer ne samo što je pisao dobre pesme, nego je promenio muzičke tokove. Za mene je učinio više nego što sam mogao da zamislim. Da nije njega, ne bih otpevao tu himnu, a da nije bilo te himne, ne bih imao ovakav život. Njemu dugujem za sto života!
SAHRANA U SUBOTU NA NOVOM GROBLjU
UDRUŽENjE kompozitora Srbije saopštilo je da će sahrana Kornelija Bate Kovača biti u subotu, 17. septembra, u 14 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Izjave saučešća porodica će primati od 13 časova. Vreme komemoracije u Skupštini grada biće naknadno objavljeno.
Aleks okriva da je imao priliku da sarađuje sa celom porodicom Kovač, Kornelijevim bratom Mišom i ocem Josipom, bivšim direktorom festivala u Subotici, gde je Saša Aleks pevao 1975. Otkako je čuo da čuveni kompozitor nije uspeo da se izbori sa virusom korona, Aleks, kako kaže, neprekidno razmišlja o zajedničkim trenucima sa Batom, i kaže:
- Neću doći na sahranu. Batu neću da ispratim, čekam da ga vidim, da se sretnemo...
- Kornelije je govorio: "Sve što je iz Niša dolazilo meni je bilo blizu srca, jer ja sam se tamo rodio". Upoznali smo se još u Sarajevu, početkom sedamdesetih godina, kao učesnici festivala "Vaš šlager sezone". Mnogo sam bila ponosna, ne samo ja nego svi članovi "Lutajućih srca" zato što je on Nišlija. U to vreme bio je jedan od vodećih kompozitora, još dok je radio sa grupom "Indeksi", a onda i kada je osnovao "Korni grupu". Toliko toga je ostavio, kao aranžer, izvođač, kompozitor, pijanista. Zaslužan je za razvoj i pop i rok muzike u SFRJ. srećna sam što sam ga poznavala.
BISERA VELETANLIĆ, džez pevačica
MUZICI JE OSTAVIO CELOG SEBE
BATA je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i srpskoj muzici, ostavio je celog sebe. Svrstava se među najveće, tu je još nekolicina njih. Smatram da je otputovao, ne volim da upotrebim reč koju sada svi izgovaraju. Bata će biti živ sve dok pevamo njegove pesme. On je moj brat. Duboko sam potresena. Mnogi umetnici su napravili veličanstvene karijere pevajući njegove pesme, a sada štedljivo pričaju o tome. Zahvalna sam mu za sve u životu, bila sam privilegovana što sam imala Batu i što sam radila sa njim. Uglavnom na nastupima pevam njegove i Arsenove pesme.
Jedno od njegovih remek-dela je pesma "Zlatni dan" koju je komponovao na tekst svoje supruge Spomenke Kovač, a snimila sam je 1997. godine. Danas je ona svojevrsna himna ljubavi i života. "Zlatni dan" je prava poezija. Možda je u početku mnogi nisu razumeli ili bolje rečeno nisu je dobro slušali, pa je zato bilo potrebno vreme da osvoji publiku.S. D.
ZLATKO PEJAKOVIĆ, pevač i kompozitor
SRCE MI JE SADA ODSTRANjENO
OD četvrtka kada sam čuo da je moj Bata, kojeg sam iz milošte zvao Kornelijus Kovačus, otišao, srce mi je odstranjeno. Sada se osećam kao da je neko ispraznio iz mene sve što sam imao. Kada sam postao član "Korni grupe" imao sam 19-20 godina, i on nije bio samo moj kolega, muzičar, već i učitelj i otac. Sve. Kada je reč o poštovanju, samo su još moja majka i otac u rangu sa njim. Zato Kornelije meni nije samo neki prijatelj već deo moje porodice.
I tokom rata zvao je moje roditelje, raspitivao se kako su, a zvali su i oni njega. To je vreme potvrdilo jačinu naših međusobnih odnosa. Ono što sam postigao i u "Korni grupi" i posle nje, u potpunosti je Batina zasluga, a sve što imam danas svuda su bile njegove ruke, kao u njegovoj pesmi "Ruke jedne žene". Nedavno mi je čak poslao nekoliko novih pesama, koje ću sigurno snimiti, to mi je sada izuzetno važno... Mnogo, mnogo sam tužan, a Bata neka počiva u miru.
MARIO MIHALjEVIĆ, kompozitor i tekstopisac
UTICAO NA KARIJERE VELIKIH PEVAČA
KORNELIJE je uticao na karijere velikih pevača. Bila je čast živeti i raditi u isto vreme s njim. Tek sad kada pogledam shvatam s kojim sam veličinama delio top listu.
Kao što kaže Kornelije u pesmi "Moja generacija", nismo bili loša generacija. Iskreno saučešće porodici, a Bata je sada sa Đorđem Balaševićem, Kemalom Montenom, Rajkom Dujmićem, Zdenkom Runjićem, Nikicom Kalođerom, Đorđem Novkovićem, Aleksandrom Koraćem, Đelom Jusićem...
D. B. M.