TEMELJ NAŠEG SPORAZUMEVANJA: Na festivalu "Ćirilicom" u Budvi predstavljeno kritičko izdanje sabranih dela Stefana Mitrova LJubiše

Direktor Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", prof. dr Aleksandar Jerkov, koji je autor odeljka "Umesto predgovora" u Knjizi prvoj, istakao je da ovo izdanje ima složenu organizaciono-tehničku predistoriju. Budvanska biblioteka i Biblioteka "Svetozar Marković", kako je naveo, pokrenule su lepu saradnju, uz temeljni ugovor koji obezbeđuje modalitete zajedničkog delovanja.

- Idući u susret 200. godini od Ljubišinog rođenja i imajući na umu sve, nekad i mučne, kontroverze koje imamo ovde poslednjih godina, mi svi znamo da Ljubišu kao čvrst temelj našeg samorazumevanja treba da stavimo pred nas. Tako smo došli do ovog projekta i ja zahvaljujem svima koji su u tome učestvovali - kazao je Jerkov, istakavši da pred čitaocima nije strogo akademsko izdanje, već jasna, pročišćena knjiga sa standardizovanim kritičkim tekstom, objavljena kao prilog da je Ljubiša danas poetički i književno-istorijski aktuelan.

Akademik, prof. dr Siniša Jelušić promociju je ocenio kao izuzetan događaj za našu kulturu, i kao vrh ovogodišnje manifestacije "Ćirilicom". Kada su Ljubišina Sabrana dela u pitanju, pohvalio je doprinos urednika Radomira Uljarevića, Mile Baljević i Aleksandra Jerkova.

- Imamo izdanje u pet knjiga Crnogorske akademije nauka i umetnosti i troknjižje koje je objavio Kulturni centar Budva. Ja već sada verujem da je ovo do sada najpotpunije izdanje i da se suočavamo sa nekom vrstom neprekidne progresije odnosa prema samom Ljubiši, koja vrhuni u objavljivanju ovakve celine njegovog dela. Ljubiša nije pisac koji se lako čita, to odmah treba znati, nego je pisac kojem treba posvetiti potpunu pažnju i koncentraciju. Nema sumnje, kao neka vrsta aksioma od koga polazimo jeste da je Ljubiša aktuelan, saprisutan i meni se inače čini da se on i dalje pokazuje neobično teorijski zanimljivim i podsticajnim. Mislim da Ljubiša nije do kraja pročitan autor i da nisu izvedena i analizirana sva njegova značenja. Tu bi trebalo uključiti moderne teorije, pre svega Ekovu teoriju opere aperte, otvorenog dela koje nam daje velike mogućnosti da idemo dalje i da se u toj korespondenciji između čitaoca, recepcije teksta i samog teksta može doći do novih značenja - rekao je Jelušić.

Po njegovoj oceni posebno bogatstvo predstavlja jezik:

- Zanimljivo je da Ljubiša nikada nije govorio o književnosti kao posebnom izrazu, kao o fikciji, imaginaciji, stvaralaštvu, autonomiji. Naprotiv, on želi da zabeleži, da sačuva, gotovo da arhivira ono za šta je mislio da "neumitno propada". Ogromno je bogatstvo mitsko-etonografsko-antropološke ravni njegovog dela.

POLITIČKI GOVORI

- Kada čitamo njegove političke govore u skupštinama u Zadru, Beču ili Trstu, možemo videti da su to zapravo tekstovi koji imaju naročitu književnu vrednost. Naša politička kultura, nažalost, nije duga, a naša parlamentarna istorija još manje, ali ako bi se pravio najstroži mogući izbor važnih govora u istoriji srpskog parlamentarizma, onda bi Ljubišini govori tu imali naročito mesto - naveo je Božović.