NEMA BOLJEG POSLA OD NAŠEG: Najpoznatiji državni činovnici Srbije o deceniji postojanja serije, 11. sezoni, popularnosti...

Zvuči apsurdno, ali to su zvanja novosadskih komičara Dimitrija Banjca, Nikole Škorića i Dejana Ćirjakovića koji su najpoznatiji činovnici Srbije. Sjajni triling već deset godina, koliko postoji serijal "Državni posao", slovi za najoriginalnijeg i najmudrijeg tumača ovog vremena.

Snimili su nedostižne 1884 epizode, a njihovo TV čedo najbolje je ocenjena domaća serija na sajtu IMDb. S malih ekrana "Državni posao" je prešao na pozorišne daske, krajem prošle godine izašao je i strip, a replike su ušle u svakodnevni govor. Nakon što su omiljeni Đorđe Čvarkov, Dragan Torbica i Boškić krajem prošle sezone morali da lažiraju sopstvenu smrt, spremni su da se "povampire" i pojave u jedanaestoj sezoni koja nam donosi i jubilarnu dvehiljaditu epizodu.

* U duhu naziva prve epizode ("Rakija"), koju zdravicu biste u maniru vaših likova održali povodom desetogodišnjice druženja sa gledaocima?

- Čvarkov: Da ste živi i zdravi, zora rudi, Banat pesmom budi, pod Kikindom zeleni se trava, Bačvani su opet oni stari od Sombora pa do Novog Sada, Hej, Bačvani, stare gazde, duboke su vaše brazde! A Srem? Ne znam za nji!
- Boškić: Dragi prijatelji, hvala vam što ste došli u ovolikom broju da iskažete vaše divljenje mom radu... i mojih kolega. Neću biti previše skroman, a mama mi govori da nema ni potrebe, te ću napomenuti i podsetiti na svoj rad, zalaganje i bezrezervnu žrtvu koju sam položio samo da bi vama bilo lepo. Ne, ne treba mi ništa, sve već imam, ali malo zahvalnosti ne bi bilo na odmet.
- Torbica: Tužni zbore, Bože... Izvinite... Dobri ljudi, hvala svima što ste došli u ovome broju i odazvali se pozivu našem i obasjali naše domaćinstvo prisustvom svojim. Da ne dužim, podsjetiću uvaženi skup na čuvene riječi našeg starog direktora Marjanovića: "Gdje se pije i veseli primakni se, gdje se bije odmakni se". Navalite ljudi! I dodaj mi tu plećku!

Foto: Fejsbuk

* Da li ste se svemu što je "Državni posao" postao nadali na početku?

- Dejan: Ja sam se, iskreno, i nadao. Toliko mi je bilo zanimljivo da radim sa drugarima "Noćnu smenu" i "Veliku Srbiju" da sam imao vere i u ovaj projekat. Naravno, nisam ni pomislio da može da traje ovoliko. Jednostavno kod "Državnog" je pogođena neka formula i instant je krenulo dobro. Već kroz koji mesec, imali smo ozbiljnu popularnost.
- Dimitrije: Ja nisam, moram priznati... Deset sezona nije "mali mardelj", što bi rekli u "Poslednjem krugu u Monci" mangupi sa vrelog beogradskog asfalta, stara garda koja je slušala rokenrol, čiji sam i sam pridruženi član, jer.... To ipak nije istina, slabo poznajem Beograd! No, da se vratimo na pitanje, ove godine u devetom mesecu se navršava tačno 10 godina od emitovanja prve epizode našeg serijala, i na to smo veoma ponosni! Takođe, iako je kovid 19 kovitlao i sekao, nekako smo (uz puno muke, moram reći) napravili i novu predstavu "Seobe", a čija bi beogradska premijera trebalo da bude u oktobru, i na koju pozivam sve mangupe sa vrelog asfalta...

* Priča trojice junaka, pauzirana u julu, nastaviće se uskoro 1845. epizodom. Koje teme ćete obrađivati u novoj, jedanaestoj sezoni?
- Dejan: Krajem prošle sezone, naši junaci su bili u životnoj opasnosti i bejahu primorani da lažiraju sopstvenu smrt i pobegnu u ruralne krajeve. Nova sezona kreće iz sela.
Nikola: Kao i obično, biće dosta aktuelnosti, ali i opštih tema poput: da li je kovid izašao iz laboratorije, koje se najčešće bolesti pilića, ljubavna intima naših junaka, Živanovo odvikavanje od alkohola, Smiljkino zapošljavanje, ženidba brata Boškićevog, Zozonova pevačka karijera u Francuskoj i mnoge, mnoge druge...

Foto: Fejsbuk

* U ovoj sezoni vas očekuje i dvehiljadita epizoda. Da li ste već razmišljali o sadržaju tog svečanog izdanja?
- Dimitrije: Veliki je jubilej, ali nismo još počeli da mislimo o tome. Tradicionalno, najpre se posvetimo otvaranju sezone, to je tih pet ili šest epizoda koje su nekako najzahtevnije, jer se snimaju u eksterijeru... Možda padne 2000. epizoda na Novu godinu!
- Dejan: Biće 2000. epizoda! Uuuuu, mnogo bre! Nisam razmišljao o tome ali mi sada pada nešto na pamet: "Posle dvehiljadite". Nadam se da se stariji čitaoci sećaju ove legendarne emisije.
- Nikola: Nismo još, bar ja nisam...

* Raditi zabavno-humoristički program na televiziji smatra se jednom od najzahtevnijih "bitki" u medijima. Kako izgleda biti na tom bojnom polju duže od decenije?
- Dejan: Snimili smo i napisali toliko da smo ovladali tehnikom. Meni je sada mnogo lakše nego pre koju godinu.
- Nikola: Odlično! Pogotovo kad imaš još tri "budale" pored sebe sa kojima možeš da podeliš svoje "bolesti" i "tripove". Nema boljeg posla od našeg.
- Dimitrije: Nezgoda u ovom inače lepom poslu je što svaka nedelja traži svojih pet epizoda, koje se moraju napisati, uvežbati i na kraju i snimiti, pri čemu snimanje - kad se sve ove stvari prethodno urade, postaje najmanji problem nama, a najveći reditelju Stojčetu Stoleskom, jer se mi na snimanju neretko zasmejemo... Takođe, tu su i rokovi, rokovi, rokovi... Ko je bio u novinarstvu zna o čemu pričam, a nema staž da je beneficiran ili nešto...

* Da li ste neku "bitku" izgubili?
- Dejan: Verovatno. Ali to je normalno i zdravo.
- Nikola: Naravno. Što kaže Čvarkovljev komšija Čen iz kineske prodavnice, pobeđuje onaj koji zna kad treba da se bori i kad ne treba da se bori. Mislim da je to maznuo iz "Znakova pored puta" Ive Andrića.
- Dimitrije: Da. Izgubili smo bitku u Gajdobri, no ne bih sad o tome...

* Kako izgleda stvaranje jedne epizode "Državnog posla"? Da li imate neki ritual? Odakle crpite inspiraciju?
- Dejan: Ja volim da se prošetam dok smišljam zaplet, ne mogu da sedim i da razmišljam, to me čini nervoznim. A ako ostajem kod kuće, onda šetam oko stola što ostale čini nervoznim, tako da odem da se prošetam.
- Dimitrije: Šetanje... Dok šetam, padaju mi razne ideje na pamet... Posle ih ispričam sve sa naglascima sva tri kancelarijska zaposlenika i snimim u telefon isto dok šetam. Ljudi koji me vide, dok prolaze pored, misle da radim za Mosad!
- Nikola: Najčešeće svako od nas napiše skeč kod kuće, onda ga čitamo zajedno i doterujemo... Nekad se desi i da sva trojica pišemo zajedno sa koscenaristom Mladenom Udarevićem, ali to je ređe. Što se tiče rituala, ja nemam neki poseban ritual, blejim u ekran dok mi nešto ne padne na pamet.

* Epizode "Državnog posla" bi mogle da se "zavedu" pod kratku formu. Najteže je sa malo reći mnogo, zar ne?
- Nikola: Ne znam, ali nama to ide od ruke. Ako računamo "Noćnu smenu" i "Veliku Srbiju", koje smo radili pre "Državnog posla", možemo reći da skečeve snimamo skoro punih 15 godina. Dakle, mi smo doktori kratke forme. Nema dalje.

* Kada bi u jednoj rečenici trebalo da opišete "Državni posao" nekome ko ga nije gledao (mada je to malo verovatno), kako biste ga zaintrigirali?
- Dimitrije: Jako je zanimljivo "bro". Tri čoveka u kancelariji koji ne rade ništa... I tako deset sezona...
- Dejan: Pogledaj, druže, ako ima nešto luđe, vodim te na pivo!
- Nikola: Lala i dve babe od preko 200 godina na salašu, Srbijanac i tri generacije udbaša u salonskim stanovima, Bosanac i devet članova uže prodoice u garsonjeri od 22 kvadrata i medved, a sve u državnoj firmi. Eto!

Foto: Fejsbuk

* Koje epizode su vam ostale najviše urezane u sećanju, a koje su vam najomiljenije?
- Dejan: Uffff... Ima ih stvarno puno. Među najdražim su mi epizode kada nam gostuje naš kolega i veliki drugar Srđan Timarov ili naša najomiljenija glumica svih vremena Tanja Pjevac.
- Dimitrije: Imam par omiljenih, a jedna od njih je "Bosa i Bilja" o Bosi Šolaji i Bilji Šormaz.
- Nikola: Stvarno ne znam... Meni je uvek smešno kad Čvarkov priča o svom razrednom iz poslastičarske škole Jakovljeviću ili kad Boškić opisuje svoje izlaske sa Bobanom i Dekijem...

* Kada je zbog smeha bilo potrebno najviše ponavljanja scene?
- Dejan: Nekoliko puta je bilo toliko smeha da nismo uopšte ni snimili taj deo skeča. Jednostavno nije bilo moguće. Inače se sjajno zabavljamo na snimanjima i zato mislim da imam najbolji posao na svetu.
- Nikola: Meni je to omiljeni deo našeg posla. Taj smeh tokom snimanja, a često i pisanja skečeva, definitvno ima lekovito dejstvo.
- Dimitrije: Ponekad je potpuna glupost toliko urnebesno smešna da histerija zavlada. Mislim da smo najviše ponavljali epizodu "Masoni", ali ne mogu da se zakunem.

* Koliko vam je "Državni posao" promenio život?
- Dimitrije: Veoma mnogo, lečim se kod psihijatra.
- Dejan: Dosta. Već toliko trajemo i ta promena je vremenski dugačka, da mi je teško reći šta se tačno promenilo. Sve.
- Nikola: Relativno kasno smo postali popularni, u kasnim tridesetim, tako da nas ta, uslovno rečeno, slava nije nešto promenila, bar mislim.

Foto: Fejsbuk

* Šta se promenilo u životima državnih službenika i njihovih prijatelja?
- Dimitrije: U ovih deset sezona? Malo su jedne "TV novosti" da se opišu svi događaji njih i njihovih prijatelja, poznanika i rodbine, kao i ljudi koji su silom prilika morali da ih upoznaju. To mora enciklopedija "Britanika" da izda da bi se sve obuhvatilo.

* Na osnovu čega ste shvatili da ste postali popularani? Mnogi to "mere" prvim pojavljivanjem u ukrštenici, a vi?
- Dimitrije: Prvim pojavljivanjem u "Slagalici".
- Dejan: Sećam se tačnog dana od kog merim popularnost. Na "nulti dan" moje popularnosti, zaputio sam se na plažu Štrand. Prvo su me pustili da uđem džaba, a posle sam dobio i kokice. Rekoh sebi: "To je to, Ćiro, nebo je granica".
- Nikola: Shvatio sam to kad sam se, čekajući kod lekara da me primi, sit ispričao sa jednim dedom kao Dragan Torbica. On mi je prišao i pitao me da li mi je rod Đuro Torbica, a ja sam nastavio da mu odgovaram u liku... Nisam imao srca da mu kažem da ja nisam Dragan Torbica.

* Koji su bili najveći izazovi u stvaranju "Državnog posla" tokom svih ovih godina?
- Dimitrije: Rokovi i međusobna dobra karma.
- Dejan: Najveći izazov je ostati zanimljiv posle svih ispričanih priča. Ipak, za deset godina stasale su nove generacije sa nekim novim forama i kontanjima. Ali za sada nam ide od ruke.
- Nikola: Po mom mišljenju, najveći izazov je bio da opstanemo kao jedna složna kreativna ekipa, uz sve naše mane i vrline. Iako ima perioda kad se malo umorimo jedni od drugih, nakon svih godina sa istom radošću radim ovo što radim sa ljudima sa kojima to radim.