MALA POBEDA SRPSKE SATIRE: Bojan LJubenović o svojoj novoj zbirci priča "Ništa nije smešno"

Knjiga nosi takav naziv jer sam hteo da budem pošten prema svojim čitaocima, koji su navikli da od mene uglavnom očekuju duhovito štivo. U ovoj knjizi humora ima, ali tek kao neopodnog začina, "glavno jelo" je ipak satira, gorka, opora i ubojita. Reakcije čitalaca koje dopiru do mene se uglavnom svode na jednu rečenicu: "Ne znam da li da se smejem ili plačem".

Ovako, krajnje otvoreno, naš vrsni satiričar i dugogodišnji urednik legendarne rubrike "TRN" u "Večernjim novostima" Bojan Ljubenović, predstavlja svoju novu knjigu koja nedeljama opstaje na vrhu liste najčitanijih izdanja "Lagune".

- Međutim, važnije pitanje od toga ima li u knjizi više humora ili satire jeste: ima li u njoj istine ili ne. Mislim da ima, i da je baš zbog ogoljene istine naišla na ovako dobar prijem kod čitalaca - kaže Ljubenović, iako dr Ratko Božović u recenziji tvrdi: "Istina nikome nije potrebna - ističe tvorac ove knjige. Zaista, naše su istine neverovatne, bezumne i neshvatljive. Gola istina deluje kao bespomoćni krik, kao privid u mrkloj noći, kao prizor. Istina se doživljava kao laž. Laž je zamenila istinu jer su je tako i predstavili bleferi društvenog i političkog života".

Kada mu je urednica zatražila satirične priče i to u jeku najveće potražnje za romanom "Da je bolje ne bi valjalo", pisac je, kako kaže, pomislio da ne postoji ni promil šanse da jedna knjiga satiričnih priča ponovi takav uspeh. Godinama se nije desilo da satirične priče dospeju u žižu interesovanja, jer su bile potcenjene od svih, izdavača, knjižara, kritike... Međutim, stvarnost je demantovala autora i rasplinula njegovu skepsu: iako se ova zbirka pojavila pre skoro četiri meseca i dalje je među deset najprodavanijih knjiga u Srbiji i već je doživela četiri izdanja, što je dokaz da ljudi vole i cene satiru ako im se predstavi na pravi način.

- To je za ovaj književni žanr pravo malo čudo i veoma mi je drago zbog toga, konačno neke nepravde koje srpska satira trpi već decenijama počinju da se ispravljaju. Uvek sam tvrdio da su naši aforizmi, satirične priče i pesme bolji deo celokupne srpske književnosti, ovo je jedna mala, ali vredna pobeda, ne sumnjam da će ih biti još jer imamo odlične autore - ističe naš satiričar, i otkriva da su junaci njegovih priča obični ljudi koje svakodnevno srećemo na ulici:

- Mali ljudi, ukradene mladosti, proćerdane sadašnjosti i neizvesne budućnosti, žrtve tranzicije sa dronjcima od snova i mrvicama nade da im može biti bolje. U njima se svako može prepoznati, priče su kao džepna ogledala, ako im se dovoljno približite videćete u njima svoj odraz, a ako malo prošarate prepoznaćete i svoju okolinu, komšije, rodbinu, prijatelje, vlast, opoziciju...

Bojan Ljubenović smatra da je upravo ovom knjigom odužio svoj dug društvu u kome živi, jer nije ćutao kad je trebalo govoriti, i dodaje da iako zvuči pomalo patetično kada kaže da je ona neka vrsta njegovog književnog testamenta - on zaista misli tako:

- Bio sam iskren, oštar, ponekad nemilosrdan u kritici svih naših slabosti, ali ne sa zlom namerom. Pre nego što je knjiga ugledala svetlost dana urednica me je pitala kome je posvećujem i ja sam rekao napišite samo: "Srbiji, zemlji koju volim", te ta rečenica stoji na početku. Nas satiričare ponekad etiketiraju kao dežurna zakerala u čiji se patriotizam može sumnjati, no istina je sasvim drugačija, što reče pokojni Milovan Vitezović kada je pre koju godinu primao nagradu "Jovan Hadži Kostić" u "Večernjim novostima" - "Satiričari su najveće patriote, jer kritikuju svoju zemlju ne zato što je mrze, već zato što žele da bude bolja".

Voleo bih da bude kratkog daha

KAO čovek bih voleo da ova knjiga bude kratkog daha i da već za nekoliko godina slučajni čitalac ne bude u stanju da razume šta je autor hteo da kaže pišući o razorenim medijima, potkupljenoj policiji, uplašenom sudstvu, eroziji svakolikog morala... - naglašava Ljubenović.

- Međutim, kao pisac i satiričar se bojim da će ove priče još dugo bili aktuelne i lako razumljive generacijama koje dolaze. U tome što su nam junaci satiričnih priča uvek savremenici, je sva naša tragedija.