SVE TO DANAS IZGLEDA KAO NEDOSTIŽAN SAN: Gordana Marić o fenomenu serije "Grlom u jagode" i odlasku Branka Cvejića

V. STRUGAR

30. 07. 2022. u 10:15

UŠKE, Miki Rubiroza, Čombe i Goca postali su, nenadano, voz bez lokomotive: iz čuvene petorke zauvek je otišao Bane Bumbar.

Foto: RTS

Vest o smrti Branka Cvejića (1946-2022) rastužila je fanove serije "Grlom u jagode", bar onoliko koliko i ona Džona Lenona obožavaoce "Bitlsa". Jer, njihovim odlaskom zauvek se raspršio san da će se se ekipa, kad-tad, ponovo naći na okupu...

Ostvarenje Rajka Grlića i Srđana Karanovića, uz nezaboravnu muziku Zorana Simjanovića, svakoj novoj generaciji već decenijama donosi dašak starih vremena, nostalgije, nežnosti i naivnosti.

- I sada sam iznenađena koliko je sve to čudesno. Sećam se kad me je zvao Karanović da popričamo kod Ateljea 212 i dao mi dve debele knjige odštampanih dijaloga. Bila sam još student. Sa mamom sam otišla na Staru planinu, odakle je ona rodom, i polako čitala. Oduševio me kvalitet teksta, napisan tako da sve upiješ i poistovetiš se s likovima - kaže Gordana Marić (Goca) koja se kasnije posvetila pedagoškom radu i postala profesor glume na FDU.

Goca rastrzana između Baneta Bumbara i Ušketa, Foto Arhiva

Foto Arhiva

Priseća se sopstvene mladosti, doba kada su i sami "grlom u jagode" pravili planove za budućnost:

- Cela ta generacija bila je zadovoljna i ambiciozna. Na prvom mestu, Aleksandar Berček. Bio je student profesora Milenka Maričića, tako divan i talentovan. Neobično originalan. Kad on glumi, sve je životno i stvarno... Inače, moja starija sestra išla je u Petu beogradsku gimnaziju s Brankom Cvejićem, učili su u istom razredu, tako da sam ga znala iz tog vremena. Ja sam pohađala školu za zubne tehničare i sve sam njih iz Pete doživljavala kao malo uobražene i folirante.

Foto A. Stevanović

Još nije slutila da će se koju godinu kasnije naći u ulozi Goce, čija su osećanja balansirala između Ušketa (Berčeka) i Baneta Bumbara:

- Uške je bio skroman kao i sam Berček. Fantastičan glumac, stidljiv i povučen, nikad nije galamio niti se pravio važan. On je u svemu vanserijski, vrhunski. Bane Bumbar bio je njegov antipod: malo uobražen, razmaženko, ušuškan u porodici između mame i tate (Olivera Marković i Bata Stojković), baku mu je igrala genijalna Rahela Ferari. A moja Goca bila je pomalo "tuka", naivna i bezazlena. Dok sam čitala scenario upijala sam svaku reč. Zaista savršen tekst, uostalom, dvojica tvoraca bili su češki đaci. I ostatak ekipe bio je sjajan, kostimografi, scenografi. Sve neki divni, prijatni ljudi.

Goca i Bane, Foto Arhiva

Na pitanje u čemu je tajna serije, čiji sjaj ne bledi gotovo pola veka, Gordana Marić odgovara:

- Tajna je u tajni glume. Da kriješ da glumiš. Bila je to božanstvena generacija. Na Akademiji smo imali odlične profesore i učili sve zanatske veštine, da kao kuvari otkrijemo onaj pravi začin. Najvažnije da si svoj, da imaš svoju "ličnu kartu". Na prvoj godini slušamo "bez glume, molim", na drugoj "što dalje od sebe" - vežbajući razne karaktere... Mislim da ljudi vole da gledaju i upijaju "Grlom u jagode", jer se sve čini kao neki nedostižan san. U to vreme svi smo bili drugari, nisi mogao da budeš cicija - odmah bi ti se izrugivali. Nisi mogao nekom da nešto ne daš, da sam jedeš i praviš se blesav. Družili smo se porodično, išli na slave i rođendane. Svi akteri serije bili su obrazovani, završili studije, mada to nije uvek najvažnije. Rečju, odlična ekipa. Jedno vreme sam se posebno družila s Mikijem. Imali smo vremena napretek. Bili smo bezbrižni, kao da smo imali neke pare. Svuda smo stizali. Odlazili kod Laze Šećera u diskoteku, na neke "grdne" proslave, stajali "Kod konja", išli na žurke. Divno, neponovljivo vreme.

U međuvremenu, iza nje je ostalo veliko pedagoško iskustvo i još jedan pogled na fenomen "Grla u jagode":

- Svojevremeno sam u Njujorku pohađala školu Lija Strazberga u kojoj su glumu učili Meril Strip i Robert de Niro. Bila sam opsednuta željom da igram što prirodnije, da glumim kao da ne glumim. Učila sam i metod Mihaila Čehova, u Bostonu predavala glumu. Kad si radoznao i želiš da uđeš u sve finese glume, shvatiš da ne treba da se prenemažeš. Ne mogu da podnesem neke današnje serije. Nema tih para za koje bih u njima igrala! Mnogi, iako školovani glumci, toliko se "kerebeče" da ne možeš da ih gledaš. Izveštačenost i kreveljenje, budi bog s nama.

Marićeva i Cvejić sa Rajkom Grlićem i Srđanom Karanovićem, Foto Arhiva

NA MIRIN POZIV STIGLA U ATELjE 212

GORDANA Marić kasnije je, kao član Ateljea 212, igrala "drastično" drugačije uloge. Priseća se i čuvenog dramaturškog odeljenja u kome su bili Mihiz, Boba Selenić, Borka Pavićević:

- Još kao klinka igrala sam u "Kosi". Tu me je zapazila Mira Trailović. Diplomirala sam kod profesora Minje Dedića sa predstavom "Lizistrata" u Beogradskom dramskom, a ona se istog dana javila telefonom i po mami poručila da sutra dođem u Atelje. Mira je imala "kliker" da odabere glumce. Inače, angažman u "Kosi" doživela sam kao odlazak u diskoteku: zanimljivo društvo, mi "hipici", igramo i pevamo...

Pogledajte više