PROZA ZA DOPISIVANJE: U Srpskoj književnoj zadruzi juče predstavljena nova knjiga Danila Jokanovića "Nenapisane priče"

Napominjući da knjiga nije koncipirana programski već je splet priča nastajao i rastao spontano po nekom unutrašnjim signalu, onako kako su neke životne situacije nalagale, Milivoje Pajović, inače pukovnik po zanimanju je rekao:

- Pisac pokazuje veštinu mikrodramatizacije na uskom prostoru i sa redukovanim registrom motiva, pa se na takvim mestima teže razaznaju granice između proznog i poetskog teksta. Pesnički obrasci se pretvaraju u prozne zapise, što je i dominantan postupak u drugom delu knjige. I onda kada aforistička i anegdotska struktura narušava integritet priče kao zaokružene književne forme, dobija se izvesna vrsta aktuelnosti, svežine i prostor za duhovite opaske, ironiju i sarkazam.

Izabrane teme, prikazane situacije i likove, autor osvetljava tako da daje nagoveštaje i moguća dopisivanja, pa priče stoga i jesu donekle nenapisane. Na nama je da ih pročitamo slojevito, shvatimo, ali svakako registrujemo kao doprinose književnosti, jer su proizvod jednog posve individualnog i u potpunosti proživljenog stava i načina života, dodao je Pajović.

HILjADU I JEDNA NOĆ

"Nenapisane priče" zapravo jesu odblesci života koji su se prelomili ili kroz unutrašnji svet pisca i raspršile se u reči koje pisac dosad nije zapisao, već ih je nosio u sebi kao tragove, kao bol, kao ranu, kao svetlost, kao istinu. Naposletku kao potvrdu da je život trajan samo u neprekidnom iskrsavanju pred našim očima. Svoj pripovedni svet autor otvara i zatvara pričom o pričanju, pa čitalac ima utisak da se obreo u priči iz hiljadu i jedne noći, zapisala je u predgovoru knjige Marija Radić.