PRINCEZE NA ČAROBNIM ĆILIMIMA: Umetnica Slobodanka Rakić Šefer predstavlja 101. samostalnu izložbu

Nazvala ju je "Tatine priceze". Svoje junakinje smestila je među trešnje i paunove, notne listove i mondenske cipele. Stavila ih na magične ćilime. U behar...

- Kad sam slučajno naslikala prvu gospođicu, a bilo je to pre petnaestak godina, nisam ni slutila da će naići na veliko interesovanje i odobravanje - ističe umetnca rođena 1953. u Duvaništu, u Mačvi.

- Uradila sam ih nekoliko, a najviše su im se obradovali muškarci koji su u kući ili porodici imali svoju malu princezu, bilo kćerku, bilo unuku, bilo sestričinu. Kad sam naslikala nekoliko velikih formata, očevi su ih radosno prepoznali kao slike za svoje kućne princeze. Tako se spontano rodio naziv za čitav spektar slika: "Tatine princeze".

I ona je, priseća se, odrastala kao očeva princeza i u vreme socijalizma imala sve što se tada moglo kupiti:

- Kao gimnazijalka dolazila sam u Beograd da kupim cipele, sandale, haljinu... Nije ni ovde bio neki sjajan izbor, ali sam bar nalazila raznobojne šarene materijale iz uvoza.

Kupovala bih gomilu tih svilenih tkanina, a onda bi mi šabačke krojačice šile dekoltovane tufnaste haljine na falte, lepršave suknje, prekrasne bluze. Volela sam ženstvenost, a kako sam kupovala časopis "Filmski svet", kopirala sam haljine poznatih glumica.

Danas, veli, nigde ne može da nađe prirodnu svilu, sve je od veštačkih materijala, i nastavlja:

- Kupovala sam i knjige iz istorije umetnosti, imam ih i danas, pa engleske akvarel boje, nemačke olovke, italijanski akvarel papir, holandske uljane boje, češko laneno platno.

Vraćala bih se u Šabac natovarena teškom robom, a na autobuskoj stanici čekao me je moj otac. Zato tako prisno osećam dušu mlade devojke ili žene, znam šta se dešava u njenom odrastanju, prepoznajem faze i preobražaje, snove, lutanja, maštanja, strepnje i sve one slatke muke kroz koje mora da prođe.

Posle gimnazije, koju je završila u Šapcu, Slobodanka Rakić Šefer se upisala na slikarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti, gde je diplomirala i završila postdiplomske studije, sredinom sedamdesetih. Učestvovala je na više od 650 likovnih izložbi kod nas i u inostranstvu. Oko 3.250 njenih radova nalazi se u brojnim kolekcijama na svim kontinentima, kao i u muzejsko-galerijskim ustanovama nekadašnje Jugoslavije. Dobitnik je više od dvadeset priznanja, među kojima je i "Vukova nagrada" KPZ Srbije 2020. godine. Živi i radi u Beogradu, na Banjici. U Paunovoj ulici.

SVAKO IMA PRAVO NA SNOVE

TU su i bajkoviti snovi o princu, nežni poetski snovi kroz lirske stihove, citati pesnika, muzičke note i instrumenti, haljine, torbice, cipele, parfemi, nakit, ogrlice - otkriva umetnica šta sve čini svet njenih princeza. - Svaka devojčica ima pravo na svoje snove i svoje odrastanje. Nemojmo joj to oduzeti. Pomozimo joj da odraste na najbolji način, da sve strepnje, sumnje, snove, muke i verovanja budu u njoj utemeljeni na najbolji način kako bi ona sutra bila jaka žena i nežna majka i kako bi se u potpunosti ostvarila i lično i porodično i profesionalno.