DRUŠTVO POKRETALE ŽENSKOM SNAGOM: Izložba Jasne Jovanov - sudbine i stvaralaštvo trinaest žena koje su menjale naše društvo

Postavka je deo programa "Heroine", u okviru manifestacije Novi Sad - EPK 2022, i biće otvorena u Galeriji KC "Karlovačka umetnička radionica" u Sremskim Karlovcima, 21. maja.

Kroz umetnička dela, lične i umetničke fotografije, različite dokumente, novinske članke, prepisku (neki artefakti su prvi put u javnosti) biće predstavljeni životi i dostignuća sestara Ninković (Milica Todorović i Anka Anđelković), Mirke Marković, Drage Spasić, Sultane Cijuk Savić, Nadežde Petrović, Danice Jovanović, Zuske Medvedjove, Ankice Oprešnik, Kamile Ile Kofler, Mare Rosandić, Anice Savić Rebac, Zdenke Živković. Ove protagonistkinje emancipacije u našoj sredini, kaže Jasna Jovanov, odabrala je na osnovu ličnih afiniteta.

- Izbor bi mogao da bude i drugačiji, ali bez njih istorija srpske kulture ne bi mogla da bude napisana - tvrdi autorka izložbe.

Zbog javnog proklamovanja socijalističkih ideja, u drugoj polovini 19. veka, sestre Ninković - Milica, udata Todorović (Novi Sad, 1854 - Kragujevac, 1881) i Anka, udata Anđelković (Novi Sad, 1855 - Beograd, 1923) bile su prinuđene da biraju: da odustanu od političkog rada ili da stanu pred oltar.

- Odabrale su udaju, ali nisu odustale od političkog angažmana - navodi Jovanovljeva.

U ovom izboru su i dve likovne umetnice koje su stradale u Velikom ratu: renesansna žena i velika slikarka - Nadežda Petrović (Čačak, 1873 - Valjevo,1915) i Danica Jovanović (Beška, 1886 - Petrovaradin, 1914), koja je diplomirala na Ženskoj slikarskoj akademiji u Minhenu i postala prva akademska slikarka iz Beške.

Tu su i i priče o "našoj Eleonori Duze", Milki Marković (Pančevo, 1869 - Novi Sad, 1930), glumici, prevodiocu, rediteljki, koja je umrla zaboravljena, u samoći i siromaštvu, primadoni Sultani Cijuk Savić (Vršac, 1871 - Beograd, 1935), operskoj zvezdi koja je nastupala širom Evrope, Dragi Spasić (Valjevo, 1876 - Beograd, 1938), čuvenoj Koštani, kojoj je lično Bora Stanković uručio lovorov venac.

Postavka podseća i na Maru Bogdanović Rosandić (Ruma, 1883 - Beograd, 1954), prvu srpsku školovanu fotografkinju, vlasnicu foto-ateljea u Zagrebu i u Beogradu, Zuzanu Medvedjovu (Bački Petrovac, 1897 - Peznik, 1985), koja je posle završene praške Likovne akademije, u Bačkom Petrovcu stvorila umetnički centar.

Među ženama međašima naše kulturne istorije nezaobilazna je jedna od naših najznačajnijih intelektualki i veliiki poznavlac antičke filozofije i književnosti Anica Savić Rebac (Novi Sad, 1892 - Beograd, 1953). Ona je, kako navodi Jovanovljeva, sa trinaest godina prevodila Bajrona, s četrnaest objavljivala pesme u "Brankovom kolu", u Beču započela studije klasične filologije, pa diplomirala u Beogradu, gde je posle Drugog svetskog rata postala redovni profesor Filozofskog fakulteta.

Izložba će približiti i širokoj javnosti manje poznate biografije Kamile Ile Kofler (Beč, 1911 - Nju Delhi 1955), vajarke, učenice Petra Palavičinija, koja je sa fotoaparatom u rukama proputovala ceo svet i Čehinje Zdenke Živković (Strahi v Blahova, 1921 - Beograd, 2011), koja je čitav život posvetila zaštiti i očuvanju fresko slikarstva u Srbiji. Izbor zaokružuje sećanje na - Ankicu Oprešnik (Vitez, 1919 - Novi Sad, 2005), jednog od osnivača Grafičkog kolektiva, koja je nastupila u jugoslovenskoj selekciji Venecijanskog bijenala 1954. godine. Postavka u Sremskim Karlovcima, koju će pratiti katalog, predavanja i radionice, biće otvorena do 19. juna.

Borba za prosvećivanje

U PRATEĆEM tekstu izložbe, autorka podseća i na prethodnice svojih heroina, koje su utrle put borbi za ravnporavnost, pre svih Eustahiju Arsić. Ona se početkom 19. veka, u delu "Poleznaja" založila za prosvećivanje i opismenjavanje žena, posebno. A tu su i, po njenim rečima, prva srpska novinarka Julijana Radivojević koja je 1829. uređivala almanah "Talija", prva srpska akademska slikarka Katarina Ivanović, pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja, Ana Feldman, prva žena u Srbiji sa svojom fotografskom radnjom, Julijana Dimitrijević, autorka prve kompozicije za klavir.