ISTORIČAR ŠIROKIH VIDIKA: U Institutu za evropske studije o knjizi "Čedomir Popov - intelektualna biografija" Mihaela Antolovića

Pritom, on nije bio samo istoričar, univerzitetski profesor, već i leksikograf, enciklopedista, akademik SANU, predsednik Matice srpske.

Istakavši da je Čedomir Popov (1936-2012) jedan od najvećih predsednika Matice srpske, Dragan Stanić, današnji predsednik ove kulturne institucije, rekao je:

- Njegovo delo je grandiozno, u istorijskom smislu dragoceno, enciklopedijski napisano.

Dugujemo mu ogromnu zahvalnost, a najbolje ćemo mu se odužiti tako što ćemo čitati njegova dela. U svojim monografijama prikazao je ne samo istoriju Srbije već i Evrope od Francuske građanske revolucije do Prvog i Drugog svetskog rata. Posebno je značajna knjiga "Velika Srbija: stvarnost i mit", koja je imala nekoliko izdanja.

Prof. dr Slobodan G. Marković podsetio je kako je Popov često ponavljao da, dok su se drugi istoričari bavili nesvrstanima, on je proučavao istoriju građanske Evrope.

- I dok su svuda u Evropi biografije istoričara veoma cenjene i čitane, mi takvih knjiga skoro da nemamo. Tim je Antolovićevo delo dragocenije, jer predstavlja i važan prilog kulturnoj istoriji Srbije i Jugoslavije od 1960. do 2012. Ono je svedočanstvo o raskršćima istoriografije.

Za Popova je karakteristična jedna vrsta pesimizma, primetio je istoričar Petar Ćurčić i objasnio:

- Taj pesimizam odnosio se ne samo na budućnost Jugoslavije već i srpskog naroda.

Anatolović demistifikuje i dve vrste stereotipa, nacionalizam i marksizam. Njegova knjiga nije samo biografija o ličnosti, već predstavlja generacijski dijalog.

"Čedomir Popov - Intelektualna biografija" je, po oceni dr Miše Đurkovića, sjajno delo koje predstavlja model mladim ljudima kako da se odnose prema nasleđu.

- Antolović ima ozbiljan opus iza sebe, a njegova najnovija knjiga neprocenjiv je dokument o razvoju naše istoriografije. Popov je bio praktičar, enciklopedista, čuvar tradicije i možda najzaslužniji što je Matica srpska posle reformi dvehiljaditih ostala srpska. To se nije dogodilo nekim drugim institucijama.

Autor knjige je rekao da je delo Čedomira Popova izdržalo probu vremena i da je aktuelno i posle nekoliko decenija.

- Njegova kritika globalizma zaslužuje posebnu pažnju istoričara - zaključio je Antolović.

Promociji su prisustvovali sin Popova Jovan i supruga Jelena, koja je uradila bibliografiju, a možda će, kako je rekla, napisati knjigu o životu sa poznatim istoričarem.

MARKSIZAM, ALI NE VULGARNI

- OPREDELIVŠI se nedvosmisleno za marksističku teoriju društva, Popov je u njoj pronašao konceptualnu aparaturu neophodnu za analizu i interpretaciju istorijske stvarnosti. Pri tome, on nije prihvatao marskizam u njegovom vulgarnom obliku, već one njegove misaone motive koji su, izdržavši probu vremena, postali trajno nasleđe savremene društvene teorije - piše Antolović.

- Da je reč o izrazito kritičkoj recepciji marksizma, svedoči njegov sud izrečen 1970. - da "mi istoričari nikako ne bismo mogli prihvatiti tezu da je revolucija jedini kriterijum prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, prema tome da je revolucija i jedini kriterijum istine i u životu i o životu".