INTERNET KAO DOBAR SLUGA A ZAO GOSPODAR: Francuska studija "Dete i ekrani" o prednostima i manama novih tehnologija i društvenih mreža

Ovo je samo jedna u nizu konstatacija koje iznose četiri francuska akademika - Žan-Fransoa Bah, Olivje Ude, Pjer Lena i Serž Tiseron u knjizi "Dete i ekrani", objavljenoj u izdanju "Službenog glasnika". Podnaslov knjige "Zdrava upotreba bez štetnih posledica" sadrži upravo ono na čemu autori insistiraju - da je nove tehnologije nemoguće isključiti iz naših života i života naše dece, da oni mogu doneti mnoge koristi ali i da roditelji moraju biti svesni opasnosti i kako da ih izbegnu.

Činjenica je da će mozak integrisati najnovije digitalne alatke u svoje neurokulturne krugove kao što je u prošlosti integrisao pisanje i čitanje. Zato roditelji ne bi trebalo da imaju predrasude, ali moraju da budu oprezni. Primera radi, 25 do 30 odsto mladih između 16. i 24. godine ima problem sa kratkovidošću zbog preteranog boravka pred ekranima i u zatvorenom prostoru.

Francuski akademici, uz pomoć tridesetak saradnika, navode prednosti i mane novih tehnologija u svakom uzrastu. Bebe vole da dodiruju sve što vide, a njihova prva forma inteligencije jeste senzorno-motorička. Zato interaktivni digitalni tablet može biti koristan u ranom kognitivnom razvoju, ali samo uz učešće odraslih. Ipak, ne preporučuje se preterano rano izlaganje mališana TV ekranima bez interaktivnih i obrazovnih sadržaja. Izolovano i pasivno izlaganje, uključujući gledanje emisija namenjenih obogaćivanju rečnika, ne može da zameni komunikaciju uživo, ali može da sputa razvoj jezika, podstakne gojaznost i redukuje sposobnost pažnje i koncentracije.

Za decu između dve i šest godina može biti vrlo korisna pedagoška upotreba ekrana i digitalnih alatki za uvežbavanje sposobnosti vizuelne pažnje, prebrojavanja, kategorizacije. Kao pomoć u čitanju može se koristiti program učenja koji stvara vezu između slova i glasova. Deca u ovom uzrastu moraju prvi put kroz igru naizmenično da daju prednost realnosti i virtuelnosti, koristeći i jedno i drugo. Zato je potrebno ekran koristiti umereno i uz učenje samokontroli. Ekrani ne mogu da zamene tradicionalne igračke, niti interakciju sa odraslima.

Deca školskog uzrasta, između šest i 12 godina, mogu koristiti specijalizovane programe u prevladavanju poteškoća u učenju računa ili čitanju (posebno kod disleksije). Digitalno opismenjavanje bi, veruju autori, trebalo uvesti već na početku osnovne škole. Takođe, igranje akcionih igara poboljšava vizuelnu pažnju osnovaca. Međutim, tu su i negativni efekti usled preterane upotrebe i oni se ogledaju u smanjenoj društvenoj i fizičkoj aktivnosti, pospanosti, poteškoćama sa vidom. Zato je bitno vežbanje samokontrole. Deci koja "bulje" u ekrane, po pravilu, nedostaju pažnja i poverenje.

Ukoliko dete mlađe od 10 godina provede pred neinteraktivnim ekranom više od dva sata dnevno, njegova koncentracija u odeljenju opada za sedam odsto, a matematičke sposobnosti za šest. Autori naglašavaju da je mališanima neophodno postaviti jasna ograničenja, a što se ona ranije uvedu, dete će ih više poštovati.

Kada su u pitanju adolescenti, čiji sastavni deo života su kompjuteri, tableti, pametni telefoni i društvene mreže, postoji ceo spektar koristi, jer su u pitanju moćne saznajne alatke, ali i mogućih problema. Praktikovanje akcionih video-igara njima poboljšava vizuelnu pažnju, identifikovanje ciljeva i fleksibilnost, ali ovo može biti ujedno praćeno i brzopletim, površnim mišljenjem, poznatijem kao "zaping kultura". Upravo iz tih razloga bi upotreba ekrana i interneta mogla da dovede do osiromašenja ljudske memorije. Mladi više pamte veze pri pretraživanju, nego same sadržaje.

Takođe, zbog različite brzine sazrevanja "emocionalnog mozga" i prefrontalnog korteksa, kod njih nije retka neprilagođenost, ishitreno mišljenje, strastveno rasuđivanje i neadekvatno ponašanje. Zato se dešava da prednost daju virtuelnom u odnosu na direktno iskustvo. Igrice im ponekad postaju utočište i koriste ih kao izgovor za izbegavanje svakodnevice. One omogućavaju da se beg od realnosti, koji postoji oduvek, ostvari na zavodljiviji i lakši način. Cilj takvog igrača često nije stupanje u interakciju sa drugima, niti dobitak, već samo skretanje misli sa situacija sa kojima nije u stanju da se suoči. Takvom detetu potrebna je pomoć.

Mladima takođe treba jasno staviti do znanja da veliki problem na mreži može da bude i to što neko bez njihovog znanja može da sakuplja i koristi podatke koje "seju" okolo.

Što se tiče prisustva nasilja u medijima, ono odgovara prirodnom interesovanju čoveka za konflikte i moguće načine njihovog razrešenja. Većina ljudi ipak više voli da nailazi na nasilje u simulacijama, nego da ga proizvodi u realnosti. Istraživanja su pokazala da 75 odsto dece koja su bila korisnici nasilničkih slika nikada nisu razvila nasilničko ponašanje. Ipak, jedno ispitivanje pokazuje da ona deca koja su bila najizloženija slikama nasilja imaju pet puta veći rizik da usvoje agresiju kao model tokom puberteta, od onih koji nisu bili izloženi. Da bi neko postao nasilan nisu dovoljni samo mediji i mreže. Važni su i biološki faktori, naučeno iskustvo u porodici i bližem okruženju, sticaj okolnosti.

Autori postavljaju zanimljiva pitanja za koja veruju da će neka buduća istraživanja dati odgovore - šta je to što neke igrače nagoni da igraju ratničke igre u kojima nema nikakve međusobne pomoći i solidarnosti, dok se drugi opredeljuju za one u kojima to ima važnu ulogu. Takođe je zanimljivo otkriti ima li nasilje neku ulogu u učenju i koju. Jer, često se pokazuje pozitivan efekat upravo akcionih igara na razvoj pažnje, koncentracije i donošenja brzih odluka.

Čini se, ipak, da daleko veću štetu imaju reklame. Autori primećuju da reklame, naročito deci, nameću potrošačku orijentaciju od koje je teško odbraniti se, a koja ih ponekad dovodi do toga da se prema roditeljima ponašaju kao tirani. Kako kažu, reklame su već neka vrsta nasilja kojem se izlažu najmlađi.

SAVETI

NE uvodite prerano neinteraktivne ekrane, gledajte da ih ne stavljate u dečju sobu, učite decu da ih isključuju ili pomoću njih rade nešto kreativno, naučite ih da misle i pred ekranom - samo su neki od saveta koje daju autori.

"GUGL GENERACIJA"

JEDNA od predrasuda jeste da je generacijama rođenim u vreme digitalizacije lakše da se prilagode novim tehnologijama. Dokazano je, međutim, da "gugl generaciju" ne odlikuje veća umešnost u pretrazi informacija na internetu od prethodnih, koje nisu uz njega odrastale i sazrevale. Pokazalo se da je obrazovanje ipak ostalo najmoćnija "tehnologija" koju je čovek razvio radi sticanja i prenošenja znanja.