ROMAN, ZBIRKA PRIČA I ANTOLOGIJA IZ KUĆE "BOOKA": Prolećni triptih knjiga

Ova potonja, pod naslovom "2020", iz štampe je izašla krajem marta, i predstavlja jedinstveni književni poduhvat - zajednički dnevnik šestoro pisaca s prostora bivše Jugoslavije koji kroz svoje intimne ispovesti svedoče o godini koja je duboko potresla čitav svet.

Krajem 2019. Lana Bastašić je došla na ideju da grupa pisaca iz šest država s prostora bivše Jugoslavije tokom 2020. počnu da  beleže svoje doživljaje. Činjenica da ni ona ni ostalih petoro - Luiza Bouharaoua (Split), Dijana Matković (Ljubljana), Rumena Bužarovska (Skoplje), Danilo Lučić (Beograd) i Nikola Nikolić (Podgorica) - nisu mogli ni da pretpostave da će pisati o godini koja će promeniti život čitave planete, ovom grupnom dnevniku daje poseban šarm. U "2020." njih šestoro iz različitih perspektiva opisuje ono kroz šta je čitav svet prošao - zbunjenost i frustracije, nepromišljenost i odlučnost, samoću i čežnju za drugima, kao i banalnost i izuzetnost svakodnevnih malih stvari. Uprkos različitostima autora, ili možda baš zbog njih, ovaj polifonični dnevnik podvlači da smo povezani više nego ikad, da nismo sami u svojoj usamljenosti, strahovima i nadanjima, i da postoji jezički i kulturni prostor koji delimo.

Početkom marta objavljena je "Zemlja drugih" Lejle Slimani, impresivna porodična saga smeštena u Maroko sredinom prošlog veka uoči rata za nezavisnost. Slimani se u prvoj knjizi iz planirane trilogije oslanja na inspirativnu priču svoje porodice, a deset godina koje roman pokriva su godine sve većih tenzija koje će dovesti do nezavisnosti Maroka 1956. godine. Roman opisuje brak između Francuskinje Matilde i Marokanca Amina koji koji se u Drugom svetskom ratu borio u francuskoj vojsci, ogoljeno prikazujući žensko iskustvo rata, podređenost opravdavanu tradicijom i pokušaje pobune protiv nje. Kompleksna priča koja otvara pitanje identiteta i pripadnosti, govori i o često suprotstavljenoj odanosti porodici i zemlji.

Krajem februara pred našim čitaocima se našla i zbirka priča "Trojica za Kartal" Miljenka Jergovića, jednog od vodećih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije. Kroz 29 priča, pisac se vraća u opkoljeno Sarajevo. U njima Jergović kroz male događaje i pojedinačne sudbine govori o strahovima, željama i nadanjima, kako svojim, tako i onim njegovih ondašnjih sugrađana. Kao i u "Sarajevskom Marlboru", Jergović ne opisuje direktno borbe, krvoproliće, pogibije u potrazi za hranom ili vodom, već uspeva da dočara užase rata pišući o običnim ljudima u nenormalnim okolnostima. Upravo u tome se ogleda sva potresnost zbirke koju autor naziva kopijom "Sarajevskog Marlbora" u tematskom smislu, po rasporedu priča i strukturi, premda nijedna priča nije ponovljena - otuda i podnaslov "Sarajevski Marlboro remastered". Nove priče nisu iznova ispričane stare priče, jer Jergović govori o sudbinama drugih ljudi koji sa onima iz prve knjige dele nemogućnost bežanja i život pod snajperskim mecima i granatama.