(NE)DOSANJANI SAN NA SCENI: "Lični element" i "Azot" na Beogradskom festivalu igre
PREDSTAVE "Lični element" i "Azot" koreografa - viozionara Alonza Kinga i kompanije Lines Ballet iz San Franciska, 16. marta su na sceni Opere i teatra "Madlenianum" otvorile program 19. Beogradskog festivala igre, koji se odvija pod sloganom "Verujemo u jednu igru" dovodeći u Beograd sam krem svetske plesne scene.
foto promo
Već narednog dana, 17. marta, na istoj zemunskoj sceni gostuje "Fordlandija" Teatra Dortmund, sa autorskim potpisom koreografskog i igračkog dvojca koji čine životni i plesni partneri, Lusija Lakara i Metju Goldin.
- U vremenu koje je veoma teško za umetničku igru, mi želimo da sanjamo o boljim danima. Želimo da vidimo svetlo na kraju tunela i nadamo se da je udaljenost koju treba preći privremena, a ljubav koju osećamo trajna... - govore Lakara i Goldin koji je, za razliku od partnerke, već ranije bio gost Beograda, igrajući u klasičnoj produkciji "Don Kihota" u Sava centru.
Predstavu "Fordlandija" naslovili su po tek jednom od njenih segmenata, onom na muziku Johana Johansona, inspirisanom upravo pričom o ostvarenom snu jednog velikog sanjara, čoveka po imenu Džon Ford, koji je izgradio svoj grad u džungli Amazonije. Želeći da kreiraju scenario koji se odlikuje snolikošću, a kako predstavu nose tek njih dvoje, odnosno dva igrača, uposlili su čak četiri koreografa ne bi li uneli različitost rečnika i stilova igre. Tako, koreografiju "Tišina" potpisuje Ana Hop iz Poljske, "Blizu" - takođe na muziku Šopena (uz "Mećavu" Sviridova koja se sjajno ukopila u koncept) osmislio je Juri Posokov iz Ukrajine, a naslovni komad "Fordlandija" Huano Arkos iz Španije - kao i koreografiju "Gomila prašine" na muziku Johansona. "Posle kiše" britanskog koreografa Kristofera Vildona na muziku Parta, preuzeli su i uneli u predstavu kao poslednje delo koje su igrali pre pandemije koja je promenila svet, pa i svet igre.
- Ova predstava je posebna za nas po svemu, nastala je u teškom trenutku, kada smo se na početku pandemije zatekli, ja u Španiji a Metju u Amsterdamu, i shvatili da želimo da uradimo nešto o našoj potrebi i pravu da sanjamo - priča Lakara. - "Fordlandija" teži da nas izmesti iz stvarnosti, da pruži nadu i vrati veru u umetnost. Muzika Johana Johansona pojavila se u tom za nas prelomnom trenutku i znali smo da je to to, nametnula se kao tema, mogućnost, (ne)dosanjani san, koji na sceni može postati realniji. Srećni smo što smo sa ovom predstavom obišli već tridesetak gradova i što imamo mogućnost da svoju umetnost podelimo sa publikom.