U PAKLU ZATVORA POSTAO SAM BOLJI ČOVEK: Maksim Klasanović o dramatičnom iskustvu u novom izdanju kompanije "Novosti"

Pre svoje zatvorske odiseje, Maksim je bio gastarbajtersko dete koje se iz Nemačke zaputio u taj poluostrvski "raj na zemlji", i u Tajlandu odista počeo da živi svoj san, uz sjajan posao, mnogo novca i još više dobrog provoda...

- Mislio sam u to doba da je svet moj, uživao sam u obilju novca, uz društvo, izlaske... Da bi se sve to u trenutku preokrenulo, zbog jedne loše odluke koja je iz korena promenila moj život, a sledstveno, nakon svega potom proživljenog, još više promenilo mene samog. Promenilo me do te mere da najiskrenije mogu da kažem da sam otkrio sasvim novog sebe, boljeg i potpuno drugačijeg, i da se zbog toga svakoga dana budim prepun zahvalnosti za sve što mi je život doneo - priča, za "Novosti", Maksim Klasanović.

On danas u Nemačkoj ta svoja novootkrivena saznanja i spoznaje velikodušno deli sa drugima, sa svima koji tragaju za duševnim mirom i mudrošću, a otkrio je i blagodeti joge kojoj takođe podučava.

Osim na "novom, boljem sebi", Maksim kosmosu zahvaljuje i na ovoj "formalnoj" slobodi, koju mu je doneo dolazak novog kralja Tajlanda. Jer, da nije bilo njegove opšte amnestije, Klasanović bi svoje mladalačke greške otplaćivao u tajlandskom zatvoru sve do 2024. godine. Ovako, vratio se ranije u Evropu, gde je kroz razgovor sa prijateljem uvideo da bi njegove zapise valjalo što pre urediti u knjigu, objaviti, i ponuditi na uvid evropskim čitaocima. Ideja o knjizi jeste negde postojala, no nije ni pomišljao da će do realizacije doći baš ovako brzo...

- Kada dospete tamo, to je neopisiv, nepojmljiv šok, mesto kakvo mi nismo videli ni u filmovima - pokušava da objasni Klasanović.

- I taj šok i neverica traju, kod svakoga, posebno kod nas Evropljana, mesecima. Ipak, ja sam već posle nedelju ili dve počeo svake večeri da beležim, zapisujem svoje misli i zapažanja, podsećanja na robijaške dane i sitne događaje... Tako da sam posle nekih devet meseci već imao "gotovu knjigu". Tačnije, imao bih je da nije nestala. Uveren sam da su mi je zatvorski čuvari zaplenili, no to nije nešto što je bilo moguće tačno utvrditi.

Valjalo je, dakle, krenuti iz početka. Za novu, ovakvu knjigu kakva je objavljena, kao osnova i "podsetnik" su mi u najvećoj meri poslužile stotine pisama koja sam redovno odande slao svojoj majci, osobi koja me je sve vreme volela i podržavala.

U Bombat Piset Klangu, najsurovijem zatvoru u Bangkoku, zvali su ga "stranac", a kao Evropljanin je bio na najnižoj lestvici u hijerarhiji koju uspostavljaju sami zatvorenici.

Sedamnaest sati dnevno provodio je na nepunom kvadratnom metru betonskog poda, dok bi noću glavu naslanjao na praznu plastičnu flašu "koka-kole".

Ipak, kao redak Evropljanin u mnoštvu tamnoputih zarobljenika, Maksim je imao i određene povlastice, ali samo kod uprave, a trudio se da poverenje ne zloupotrebi.

Radeći na sebi, "radio je i na drugima", svojim zatvorskim drugarima i sapatnicima.

Organizovao je u zatvoru biblioteku sa nekoliko stotina naslova, osmišljavao "sprave" za improvizovanu teretanu i trudio se da svi uče i vežbaju kako svoja tela, tako i um, kad god su u prilici.

- Godinama nisam znao stižu li moja pisma do majke, ili do moje kćeri i bivše žene, koje su mi potvrdile da je ćerka dobijala pisma tek kada su došle u posetu, jednu jedinu pre više od pet godina. Tako da ja sad i ne pišem retkim drugarima koji su ostali tamo, jer smo gotovo svi istovremeno amnestirani. Ipak, trudim se da ostanem u kontaktu sa što je više moguće njih sa kojima sam podelio robijaško iskustvo - navodi Maksim.

Klasanović u knjizi opisuje i situacije svog sudara sa "novom" stvarnošću i promenama koje su zahvatile svet tokom njegovog "odsustva sa slobode". Ništa manji šok od pogleda na planine Švarcvalda, posle godina gledanja u sumorne zidove u Tajlandu, nije bila ni, recimo, poseta prodavnici mobilnih telefona i spoznaja da danas svi u ruci nose moćne kompjutere pomoću kojih su "na klik" od bilo koje osobe, ili informacije, na svetu.

No, najvažniji aspekt Maksimovog životnog puta i priče koja se našla pred našim čitaocima, sadržan je u činjenici da se on, u želji da sačuva svoj um ali i fizičko zdravlje, odlučio za duhovni razvoj:

- Oko mene je besneo čist horor i usred njega sam shvatio da prava sloboda počinje, zapravo, u meni. Koliko god čudno zvučalo, zatvor jeste od mene napravio boljeg čoveka i zauvek ću biti zahvalan na tome.

Priznaje da je i njegova najveća podrška, majka, danas presrećna, jer joj se posle velikih iskušenja vratio bolji i drugačiji sin. Uveren je da će i njegova kći, kako odrasta i sazreva, spoznati koliko je ovaj "današnji" tata suštinski bolji čovek, pa i otac, od onog nekadašnjeg, lakomislenog i nepromišljenog Maksima. U jedno je posve siguran - situacija koja ga je u zatvor odvela, nikada više ne bi mogla da mu se ponovi, ni u snu. A nada se da će njegova ispovest i mnoge druge navesti da razmišljaju o posledicama, i da uče na tuđim greškama.

PREŽIVEO

KOMPANIJA "Novosti" novo, ekskluzivno izdanje napravila je u saradnji sa "Kamphaus medijom", a knjiga može da se kupi na trafikama "Moj kiosk", ali i u knjižarama "Vulkana", "Delfija", "Službenog glasnika".

U potresnoj ispovesti Klasanović, inače rodom iz Bijeljine, govori o dramatičnom iskustvu i tome kako je osetio šta znači prava patnja i gledati kako ti prijatelji umiru. Ipak, preživeo je sve, on je sada - pobednik.