PEPA PRASE I JA OTVARAMO SRCA: Grafičar Nikola Velicki o animiranim junacima i savremenom crtežu

Ovo za naš list kaže Nikola Velicki (1983) umetnik koji je prošle nedelje promovisan u zvanje docenta na grafičkom odseku FLU, a čija je izložba "Pepa i tačka!", u Likovnoj galeriji KCB, upravo unela iskre duha u aktuelna dešavanja na beogradskoj sceni.

Kao i celokupno stvaralaštvo ovog autora, primećuje istoričarka umetnosti Danijela Purešević, u tekstu koji prati izložbu, i ciklus nadahnut crtanim junakom Pepom Prasetom, odlikuje osvešćena infantilnost, igra, humor, poznavanje i poštovanje tradicionalnih grafičkih i likovnih tehnika i veština, otvorenost ka eksperimentu, kao i stvaralački duh koji bi mogli da označimo kao "urbani primitivizam".

- Preko naše dece su nam Pepa i njena porodica ušli u stan, a ja sam prvo mislo da je Pepa dečak - priznaje u razgovoru, za "Novosti", Velicki.

- Svidela mi se odmah estetika i sam lik koji ima zanimljivo likovno rešenje. Posebno mi je bilo važno što je reč o 2D animaciji, jer je celokupna produkcija sada "napumpana" 3D, 4D, 5D rešenjima. I u onom čime se ja bavim, grafikom i crtežom, insistiram na 2D rečenjima.

Kroz svoje radove je motiv Pepe onda "džezirao", vrteći je i kroz druge medije:

- I dobili smo nešto drugo, jedan savremeni crtež, koji za publiku često nije previše jasan, jer je apstraktan. Pepa je tu element koji prepoznaju i koji je tu da ih ohrabri da prihvate savremeni izraz. Jer, čim otvoriš srce, spreman si da se poistovetiš i spoznaš nešto novo i drugačije. Ovakvo korišćenje motiva nametnulo je pitanje, a šta je tu moje. Verujem da tu ima i Pepe i mene zajedno, da smo se tu pomešali.

U svedenosti i znakovnosti crteža ovog autora, koji iza sebe ima 20 samostalnih i više od 90 izložbi u zemlji i inostranstvu, stručnjaci vide paralele sa delima iz starih i dalekih civilizacija, ali i sa art brutom, grafitima, uličnom umetnošću, stripom...

- Moj crtež je toliko sveden i apstraktan, da može da se čita i kao praistorijski - objašnjava umetnik.

- Na ovoj izložbi je glavni akcenat na likovnosti i neposrednosti, a i u svojim prethodim radovima oslanjao sam se na dečji crtež. Važna mi je ta spontanost i neopterećenost.

A ono što je gotovo neizostavni sastojak, so gotovo svih radova ovog umetnika je - humor.

- I duhovitost je tu da malo spusti loptu i otvori ono iracionalno što je u nama. To je ključ - dodaje sagovornik.

- Previše se vodimo racionalnim stvarima, a intuicija je jednako važna. Kao i osećanja. To su sve sastavni delovi života.

Ovu godinu umetnik je započeo izložbom tradicionalnog kalendara Centra za grafiku FLU, za 2022. Na toj postavci poigrao se stereotipima u predstavljanju žena na kalendarima ("Moje asocijacije na kalendare su uvek bile majstorske radionice.").

Njegove junakinje, obdarene svim ženskim atributima, popravljaju automobile:

- Akcenat je na ženskoj snazi, koja je jača od muške, a igra je i u samom nazivu "Dama sa štilom", umesto sa stilom, gde je "štil" marka motorne testere. U tekstu sam i napisao da bi ove dame treablo da nam poprave 2022, ali izgleda nešto ne ide...

Osnovna ideja, uz šalu i humor koji su to da raskrave dušu posmtrača, ipak je - feministička:

- I prema feminizmu kao i prema savremenom crtežu ljudi imaju neku malu odbojnost, jer im nije baš jasan - tvrdi umetnik.

- Zanimljivo mi da ne postoji izraz fenimist.

Mogao je da bude i Sunđer Bob

IZLOŽBA se zove "Pepa i tačka!" što nosi dvostruko značenje: s jedne strane ime označava stav, u smislu izabrao sam Pepu i tu više nema diskusije, a reč je i o dva likovna elementa, tački i Pepi kao liniji - priča Velicki. - A jedan od mogućih naziva, sa istim ovim radovima, na kojima je Pepa, bio bi "Mogao je da bude i Sunđer Bob!". Suština je u prevođenju iz jednog u drugi medij, što automatski daje i neku drugu dimenziju radovima.