POEZIJU ŽIVEO DO SAMOG KRAJA: U Novom Sadu održan komemorativni skup povodom smrti pisca Stevana Tontića
O PESNICIMA koji su otišli najrečitije govore njihovi stihovi i upravo stoga rimama Stevana Tontića u kazivanju glumca Miodraga Petrovića juče u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke u Novom Sadu započet je komemorativni skup posvećen ovom pesniku, prozaisti, esejisti, antologičaru i prevodiocu koji se upokojio sredinom februara.
Foto N. Karlić
U prisustvu Tontićeve porodice i prijatelja, na njegovo upečatljivo književno delo podsetio je Jovan Zivlak, pisac i predsednik Društva književnika Vojvodine. Prof. dr Mihajlo Pantić, književnik i kritičar, rekao je da kada ode neko drag u svakom od nas ukrštaju se dve nemoći - spoznaja da je sve što izgovorimo suvišno i potreba da se taj neko ne isprati tišinom.
- Decenijama sam poznavao Stevana, družio se sa njim još u Sarajevu, dopisivao kada je živeo u Nemačkoj, komentarisao i objavljivao neke od njegovih knjiga. Kod mene je i sada jedan njegov rukopis koji sticajem okolnosti nije objavljen za njegovog života. Tu knjigu objaviću u narednom periodu u ediciji "Nesanica" Književne opštine Vršac - rekao je Pantić naglašavajući da je Tontić svoju poeziju živeo do poslednjeg dana.
Redovni profesor Novosadskog univerziteta Vladimir Gvozden prisetio se poslednjeg susreta sa Tontićem, krajem prošle godine u Matici srpskoj na svečanosti u čast Jovana Dučića.
- U svetu poezije mesto Stevana Tontića nije samo važno, nego je i na suštinski način drugačije, što je naročito ispoljeno u njegovoj zbirci "Opsada moga ja", objavljenoj prošle godine - kazao je Gvozden.
Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i izdavač, rekao je da je svako ko je upoznao Tontića, znao ga kao dobrog čoveka, a ako je čitao njegove pesme, nesumnjivo je znao da je reč o velikom pesniku.
OPUS I PRIZNANjA
STEVAN Tontić (Sanski most, 1946) autor je brojnih zbirki: "Nauka o duši i druge vesele priče" (Sarajevo, 1970), "Naše gore vuk" (Novi Sad, 1976), "Hulim i posvećujem" (Beograd, 1977), "Moj psalam"/"Mein Psalm" (Berlin, 1997), "Blagoslov izgnanstva" (Banja Luka, 2001), "Sveto i prokleto"... Nagrađen je značajnim književnim priznanjima u našoj zemlji i u Neamačkoj. Poslednje godine proveo je u Novom Sadu.