VRSTAN TUMAČ SRPSKE POEZIJE: Odlazak Aleksandra Jovanovića, znamenitog književnog kritičara i profesora književnosti

Rođen 1949. godine u Ratarima, kod Smederevske Palanke, diplomirao je i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za srpsku književnost. Bio je dugogodišnji profesor i dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu, kao i predsednik i član Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije. Književnu kritiku, naučne i stručne radove objavljivao je od 1972. godine.

Osim o srpskoj književnosti 20. veka, objavio je veći broj radova o nastavi književnosti i o aktuelnim pitanjima srpskog obrazovanja. Autor je studija "Kako predavati književnost - teorijske osnove nastave", "Oblaci u duši: pesništvo Dušana Vasiljeva", "Pesnici i preci", "Poezija srpskog neosimbolizma", "O svetlosti starijoj od nesreće: eseji o srpskoj poeziji i kulturi". Koautor je "Antologije srpske rodoljubive poezije" (2002) i sastavljač "Antologije srpske poezije o Prvom svetskom ratu" (2018).

Priredio je više od 20 knjiga srpskih pisaca 20. veka, bio urednik "Književnih novina", "Književne reči", "Književnosti", "Itake". Dobio je pregršt nagrada među kojima su "Pavle Bihali", "Milan Bogdanović", "Borbina nagrada", "Đorđe Jovanović", "Laza Kostić", "Nikolaj Timčenko", kao i Svetosavsku nagradu za ukupan doprinos obrazovanju i kulturi.

Ističući da je odlazak Aleksandra Jovanovića, za njega i lični gubitak, akademik i pesnik Milosav Tešić, za naš list kaže:

- On je decenijama pišući profesionalno, posvećenički i s ljubavlju, pratio i moje literarno stvaralaštvo, a bio mi je i iskren prijatelj. Nisam ni naslućivao da će naše letošnje druženje u njegovim lepim Ratarima, kao i putovanje po Pomoravlju i Šumadiji, biti i poslednje. Svoje književne interpretacije Aleksandar Jovanović pisao je modernim i lepim beogradskim stilom, kao retko ko od današnjih proučavalaca srpske književnosti. Bio je zadivljujući njegov pregalački rad u oblastima obrazovanja, nastave i vaspitanja u Srbiji, kao i na opštoj modernizaciji Učiteljskog fakulteta u Beogradu. Kao pravi i veliki rodoljub radio je naš Aca za opšte dobro srpskog naroda, često pateći zajedno s njim.

Na formiranje Aleksandra Jovanovića kao jednog od najboljih tumača savremene srpske književnosti uticale su ne samo važne književno-teorijske škole nego i njegovo dugogodišnje prijateljovanje i saradnja sa Novicom Petkovićem i Đorđijem Vukovićem, ističe dr Radivoje Mikić i dodaje:

- U književnom tekstu gledao je i umetničku stranu, ali i ono što književnost vezuje sa životom, sa čovekovom potrebom da u jednoj pesmi, pripoveci, romanu, pronađe nešto što ga približava najdubljim istinama o svetu u kome smo se obreli. Delujući decenijama kao profesor, Jovanović je izvršio blagotvoran uticaj na nove generacije proučavalaca srpske književnosti i u tome treba videti još jednu dimenziju njegove misije u srpskoj kulturi.

U ovakvim trenucima, kaže Dragan Stojanović, pisac i profesor, teško je reći nešto ukratko:

- Kao dugogodišnji njegov prijatelj mogu da kažem da je ogroman deo svoje životne i intelektualne energije posvetio onom što je dobro i značajno za srpski književnost, posebno za srpsku poeziju. Kao malo ko - ako bi se i našao neko takav.

Jovanović je bio, prema mišljenju dr Svetlane Šeatović, nepresušan izvor energije, optimista, vrhunski profesionalac:

- Rođeni učitelj i profesor oštrog stava i divnog srca otvorenog za mlade i nove snage. Aca je bio prijatelj koji je bio spreman za svaku akciju na opštu korist društva i svog naroda. Prerano i prebrzo je nestao bez pozdrava. Ogroman gubitak za srpsku kulturu, porodicu, prijatelje...

Profesorka Zorana Opačić naglašava da nas je napustio značajan čovek srpske kulture, nauke o književnosti i voljeni profesor mnogih generacija na Učiteljskom fakultetu:

- Sve što je činio - a činio je mnogostruko, radio je iz vere u moć pisane reči, za očuvanje kulturnog pamćenja i nacionalnog identiteta i, ne manje važno, za razvoj školskog i akademskog obrazovanja. Verovao je da je svetlost - duhovna vertikala srpske kulture moćnija od sila smutnih vremena u kojima se ona nalazi, o čemu svedoči i naslov njegove poslednje knjige. Mnogo je vrlina koje su ga krasile: vedar duh, očinska briga o mlađim generacijama, moć da okuplja, motiviše, savetuje.

Sahrana je zakazana za ponedeljak, 27. decembar, u 15 časova, na Novom bežanijskom groblju (opelo počinje 14.30), komemoracija na Učiteljskom fakultetu zakazana je za utorak, u 11 časova.

SIMOVIĆ: URADIO JE MNOGO

VEĆ i naslovi knjiga Aleksandra Jovanovića - "Poreklo pesme", "Pesnici i preci" - svedoče o tome šta je bilo centar njegovih čitanja i istraživanja. Bio je jedan od najpredanijih i najpouzdanijih tumača našeg pesništva. Uradio je mnogo, ali se od njega, s obzirom na njegovo znanje i vrednoću, moglo još mnogo očekivati. Nažalost u naše vreme je mnogo prekinutih života i poslova. Nama ostaje da cenimo i čuvamo ono što nam je Aleksandar ostavio i da žalimo zbog onoga što je još mogao a nije stigao - kaže akademik Ljubomir Simović.

KRITIČAR PRONICLjIVE MISLI

PESNIK Bratislav R. Milanović napominje da je Jovanović svoje znanje i kritičarsku pronicljivost usmerio na tumačenje srpskog neosimbolizma:

- S tim u vezi svestrano je osvetlio pesničko delo Ivana V. Lalića. Istovremeno je pratio i aktuelnu književnu scenu, najmlađe, na kojoj je otkrivao nove, talentovane autore. Njegov sud je bio jedan od najpouzdanijih. O tome svedoče brojne knjige koje je uredio i priredio za naše i strane izdavače.