DIGITALNI SVET PREDAKA: Otvorena izložba Etnografske mape od 19. do 21. veka

Autor, kustos Miroslav Mitrović, u saradnji sa programerom Dušanom Gvozdenovićem i stručnjacima Etnografskog muzeja je novim tehnologijama započeo veliku misiju vraćanja u nacionalnu svest predela, ljudi, običaja, nošnji i predmeta koje su posvećeno dokumentovali i sakupljali srpski naučnici krajem 19. i početkom 20. veka na svim prostorima gde je naš narod živeo. Ta dragocena svedočanstva su ugrozile ideologije, ratovi i na kraju globalizovana kultura neumoljivog 20. veka.

- Digitalizovane etnografske mape napravljene su, pre svega, da mlade generacije upoznamo sa precima i prostorima na kojima su oni živeli - kaže Miroslav Mitrović. - Svet je danas neverovatno ubrzan i moramo da pružimo mogućnost našoj deci da se na njima blizak način upoznaju sa prostorima na kojima su Srbi živeli. Etnografske mape nemaju političko-administrativni osnov, one su formirane na bazi terenskih istraživanja Jovana Cvijića i njegovih saradnika i sledbenika, u kontaktu sa pretežno seoskim stanovništvom. One su u skladu sa idejom Stojana Novakovića, na čiju je inicijativu Etnografski muzej stvoren pre 120 godina, da "kada prođeš kroz muzej, kao da si kroz sve srpske zemlje prošao". Do sada je napravljeno 19 digitalnih mapa etnografskih oblasti na prostoru Srbije, a sve su informatički povezane sa centralnim registrom predmeta Etnografskog muzeja. U budućnosti treba da budu mapirani svi prostori na kojima su Srbi živeli "od Bele krajine do Skopske Crne gore".

ODBRANA IDENTITETA

NA otvaranju izložbe govorili su direktorka Etnografskog muzeja Tijana Čolak Antić Popović i istoričar Borisav Čeliković, urednik edicije "Koreni" u "Službenom glasniku", koja čuva sećanje na vekovni poduhvat srpske nauke:

- Pred nama je zaostavština naših predaka koja vaskrsava trudom Miroslava Mitrovića i njegovih saradnika. Ovo je hvale vredan poduhvat u globalnom vremenu u kome posebnosti nestaju i postaju statistička greška.