KAD KENTAURKA SRETNE KORNJAČU: Radovi na papiru LJubice Radović i skulptura Stevana Kneževića (1940-1995)

"Razgovor" je započeo, kako, za "Novosti", objašnjava Radovićeva, jednog leta, kada se ova skulptura našla kod nje u ateljeu i inspirisala je na stvaranje:

- Izuzetnost Stevine vizije je delovala i na mene - nastavlja. - Ona ima nežnost i, istovremeno, čvrstinu i snagu kojom se nametnula svom stvaraocu. Čini mi se da se tako, negde, i meni obratila - i pozvala na slikanje izloženih akvarela, tempera. A tu su i moje mačke koje postaju deo sveta oko Stevine "Kentaurke"...

Za opus umetnika koji nije sa nama više od četvrt veka, a ostavio je neizbrisiv trag na likovnoj sceni, i kao njen aktivni učesnik (sa 12 samostalnih i 129 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i desetak vrednih nagrada), ali i kao pedagog (bio je redovni profesor beogradskog Fakulteta likovne umetnosti), karakteristična su upravo antropomorfna bića, koja u sebi sadrže ljudski, životinjski, biljni svet, delove mašina, poput izložene "Kentaurke".

- To što je Stevan iznova stvarao, svet bića koja imaju osobine čoveka, biljke, životinje i mašine, ta silovita muška snaga spojena sa nežnošću na torzu "Kentaurke", nekakva nepročitana neiskazivost umetnosti, postala je moj izbor po srodnosti - tvrdi sagovornica. - Razgovor sa Stevanom se nastavlja. Njegovo delo i dalje je živo i emituje energiju erosa i tanatosa.

Rođena 1950. godine u Beogradu, Ljubica Radović je diplomirala slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti, 1976. i potom izlagala na mnogim saostalnim i kolektivnim izložbama. Kao stipendista grčke vlade, 1984. godine otišla je u Atinu, gde se specijalizovala na Školi lepih umetnosti, odsek grafike. Neki od radova sa aktuelne postavke, potiču upravo iz tog vremena:

- Akvareli kentaura, koje sam radila 1984. godine, potiču sa vaza koje sam gledala po muzejima Atine. A onda su se pojavili nanovo, 2000, nezavisno od mitologije: jednostavno se kreću u raznim prostorima - priča umetnica, koja se upravo tada srela sa Kneževićevom "Kentaurkom".

Pored usavršvanja u Grčkoj, Radovićeva je 1988. učestvovala u radu grafičke radionice "Atelje Nord" u Oslu, u Norveškoj:

- Svoje slike, akvarele, crteže i grafike izlagala sam 37 puta u Jugoslaviji, Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj i Srbiji - kaže slikarka koja je od pre četiri godine direktorka i jedan od osnivača Udruženja slikara i ljubitelja slikarstva sa Dorćola. - "Kornjača" je i naš logo, tačnije, to je šara sa pirotskog ćilima, koja se zove isto kao i naše udruženje.

Ovaj mini kulturni centar razvio je i jedinstven način samoodrživosti: finansiraju se isključivo od donacija ljubitelja slikarstva. U ovom prostoru održavaju se i pesničke večeri, koje vodi naš pesnik Slobodan Zubanović:

- Organizujemo muzičke večeri, a kao donaciju dobili smo i jedan pijanino, od ljubiteljke umetnosti Ivane Ćulibrk. Nabavili smo video-projektor, pa ćemo imati i filmske večeri, uz predavanja o slikarstvu i stalne slikarske izložbe, koje su naša glavna aktivnost.

PODRŠKA STUDENTIMA

JEDNA od misija "Kornjače" je i da podrži tek diplomirane studente FLU, kada stupaju na javnu umetničku scenu. Sada već tradicionalno, jednom godišnje pozivaju ih da postanu deo ekipe "Kornjače", organizujući im izložbu. Tako su od kraja septembra, do sredine oktobra, u galeriji u Carigradskoj ulici, radove predstavili Aida Camović, Danilo Paunović, Isidora Jančić, Ivana Micić, Ksenija Barić, Marija Solujić, Marijana Araunović, Teodora Nikolić i Vanja Čanković.