PRVA LJUBAV BILA OTADŽBINA: Okrugli sto "Dositej u Beogradu" organizovan u zadužbini našeg pisca, prosvetitelja, učitelja, poliglote...

- Priča o Dositejevom prelasku iz Beča u Beograd je gotovo avanturistička: praćen od austrijskih špijuna, tajno je prelazio Dunav i sastajao se sa Karađorđem i vođama ustanka, odlazio u Vlašku, u tabor ruske vojske i obavljao diplomatske misije - ruski car ga je odlikovao zlatnim krstom. Čekao je da dobije zvanična dokumenta i da legalno pređe u Srbiju 1807. - rekao je dr Dušan Ivanić, predsednik UO Dositejeve zadužbine. - Dositejev životni put simboliše put srpske kulture novog doba. U Hopovu je njegova lektira bila srpsko-slovenska, vizantijska i rusko-slovenska; u Dalmaciji je radi čitalaca pisao na narodnom jeziku. U znamenitom "Pismu Haralampiju" pozivao je da se piše na narodnom jeziku, da mogu razumeti i čobani i zemljoradnici; pozivao je na versku toleranciju, isticao knjigu i obrazovanje kao novu vrednost, nasuprot zvonima i praporcima i bio svestan jedinstva naroda na prostoru od Banata do Boke i Dalmacije.

U razvoju svoje političke misli Dositej je imao tri faze, naglasio je dr Dragan Simeunović i objasnio:

- U prvoj, najdužoj težio je oslobođenju čisto prosvetiteljski, što znači samo kao oslobođenju od svake vrste neznanja. U drugoj fazi je pozdravljao i veličao oslobođenje svakog, pa i srpskog naroda, uz pomoć tuđe sile, a u trećoj, koja se može nazvati revolucionarnom, zalagao se za oslobođenje srpskog i svakog drugog naroda od tuđinskog jarma prevashodno svojom snagom.

U oslobođenom Beogradu Dositej je dočekan onako kako je i trebalo pozdraviti tada najobrazovanijeg Srbina na svetu, topovskom paljbom sa Kalemegdana i oduševljenim uzvicima okupljenog sveta. Takav doček doživeće još samo Nikola Tesla.

- Otad će Dositej i srpski narod biti neraskidivo sudbinski i životno povezani sve do njegovog poslednjeg daha. Veliki svetski putnik otada će putovati samo za Srbe i "srpsku stvar". Sve što do kraja života bude radio i pisao biće samo za svoj narod. Otadžbina mu je bila i prva i poslednja ljubav - rekao je Simeunović.

Jovan Pejičić je govorio o prvom srpskom izdavaču Gligoriju Vozaroviću (1790-1848), koji je prvi objavio sabrana dela jednog srpskog pisca, a to je bio Dositej, u deset knjiga. Objavio ih je u svom trošku, u razmaku od 1833. do 1845, a zanimljivo je da su prve knjige naišle na žestoka osporavanja Vuka i Njegoša.

Olivera Vučković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, podsetila je na podizanje spomenika velikom prosvetitelju 1914, rad vajara Rudolfa Valdeca. Bronzana figura prikazuje ga kao "heroja pera koji putuje svetom u potrazi za znanjem", a u postamentu su ispisane Dositejeve znamenite reči: "Iduć uči u vekove gleda!"

Za okruglim stolom su govorili i Branislava Jordanović, nekadašnja direktorka Pedagoškog muzeja i Eliana Gavrilović, kustos Muzeja Vuka i Dositeja koja je rekla:

- Deca koja dolaze u naš muzej pokazuju veliko znanje o liku i delu Vuka Karadžića, ali je za njih Dositej i dalje nepoznanica.

Okrugli sto je organizovala Zadužbina "Dositej Obradović" u okviru "dana evropske baštine", pripremljenih uz podršku Sekretarijata za kulturu Beograda.

SAMOSVOJNOST I TRAJANjE

- SETITI se Dositeja, njegovog dela, poruka koje nam je ostavio, znači promovisati današnji Beograd, sa bogatom istorijskom baštinom i još više ga učiniti poznatim i privlačnim za goste iz zemlje dijaspore i inostranstva. Na nama je da stare stranice ponovo otvorimo, učinimo ih svima poznatim i dostupnim, jer one svedoče o autentičnosti, samosvojnosti i trajanju. Zato nam, između ostalog, i treba Dositej, prosvetitelj, "učitelj naroda svog" - rekla je Mirjana Dragaš, upravnik Dositejeve zadužbine.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU