ŠKOLSTVO ĆE SAČUVATI SAMO SUŠTINSKO ZNANJE: Povodom deklaracija o statusu srpskog jezika i kanonu srpske književnosti

Prof. dr Boško Suvajdžić, glavni urednik Druge interkatedarske srbističke konferencije

12. 10. 2021. u 11:22

IMA jedna narodna zagonetka koja glasi: "Koje je more najšire, a najpliće?" Odgovor je "rosa". Ali bi odgovor mogao biti i neznanje.

Foto Z. Jovanović

Ako ne negujemo znanje, ako ne idemo u dubinske procese reformi, naše školstvo će se rastopiti kao rosa na letnjem suncu.

Posle prošlogodišnje uspešno održane Prve interkatedarske srbističke konferencije, koja je rezultirala dvema vrlo značajnim deklaracijama (Deklaracija o neophodnosti povećanja broja časova nastave srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi;

Deklaracija o statusu srpskog jezika na nenastavničkim katedrama i fakultetima), Programski odbor Naučno obrazovno-kulturnog centra "Vuk Karadžić" u Tršiću organizovao je Drugu interkatedarsku srbističku konferenciju u Tršiću 18-20. juna 2021. godine, u kojoj su učestvovali predstavnici srbističkih katedri sa svih filoloških, filozofskih, učiteljskih i pedagoških fakulteta u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, uključujući i predstavnike Instituta za srpski jezik SANU, Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu, Društva za srpski jezik i književnost Srbije i Odbora za standardizaciju srpskoga jezika.

U plodnoj i konstruktivnoj raspravi doneti su važni zaključci. Jednoglasno je usvojena Deklaracija o kanonu srpske književnosti. Takođe, još jednom je istaknuta neophodnost uvođenja "nadpredmetnog statusa" za predmet Srpski jezik i književnost u osnovnoškolskim i srednjoškolskim programima u Republici Srbiji.

U radu Druge interkatedarske srbističke konferencije posebno je istaknut značaj izrade i primene univerzalnih principa za oblikovanje srpskog književnog kanona na celokupnom srpskom jezičkom, književnom i kulturnom prostoru. Zaključeno je da u tolerantnoj, otvorenoj i naučno orkestriranoj raspravi treba operativno uključiti osnovne principe Deklaracije u proces izrade nastavnih planova i programa, u saradnji sa glavnim univerzitetskim centrima, a u skladu sa releventnim metodičkim i metodološkim principima. Sve relevantne obrazovne institucije u Republici Srbiji pozvane su da svojim aktivnim i posvećenim delovanjem na primeni usvojene Deklaracije o kanonu srpske književnosti, koja pretpostavlja viziju celine srpske književnosti i kulture i okosnicu proučavanja srpske književnosti od razredne nastave do univerziteta, suštinski doprinesu njenoj uspešnoj realizaciji na dobrobit srbistike, srpske kulture i srpskog obrazovanja.

Karikatura Tošo Borković

 

Smatramo da je primena Deklaracije o kanonu srpske književnosti jedan od najprioritetnijih zadataka koji stoji pred prosvetom i školstvom u Republici Srbiji.

Uvereni smo da će najznačajniji srbistički filološki skup, drugi put održan na najvišem nivou u Tršiću, koji je jednoglasno iznedrio tri suštinske deklaracije o položaju i značaju srpskog jezika i književnosti u društvu, ali i neophodnosti snažnijih integrativnih veza na svesrpskom kulturnom prostoru, u narednom periodu samo širiti svoj delokrug uticaja. O tome govori i činjenica da je ugledni skup otvorio ministar prosvete dr Branko Ružić. Od svih delatnika u obrazovanju i kulturi, a ponajviše od profesora srpskog jezika i književnosti, zavisi u kojoj meri će, jednoglasno usvojeni zaključci Druge interkatedarske konferencije, biti uspešno realizovani.

Ovogodišnji upis na nacionalne katedre na svim filološkim i filozofskim fakultetima i univerzitetima u Republici Srbiji pokazuje, međutim, da mi više nemamo prava na teorijske rasprave. Položaj nacionalnih disciplina mora se hitno i drastično menjati.

Deklaracije nam predočavaju neodložnu potrebu da se aktivno razmotri položaj nacionalnih disciplina u obrazovnom procesu, da se on poboljša i unapredi, na polzu celokupnog našeg sistema obrazovanja, kao i kulturnih prilika u našoj zemlji. Prvi korak, međutim, mora biti uvođenje "nadpredmetnog statusa" i povećanje broja časova srpskog jezika i književnosti u obrazovnom sistemu. To je odlučan i jednoglasan stav "struke". Jer, ako se srpski jezik i književnost ne budu proučavali na katedrama u Srbiji, gde će se proučavati?!

U Tršiću, u zaseoku znanja, u jezičkom mlinu Vukove spomen-škole, održava se svake godine takmičenje iz srpskog jezika i jezičke kulture Društva za srpski jezik i književnost Srbije. Melje se žito fonema, pšenica sloga, okomak akcenta. U Sremskim Karlovcima više od jedne decenije održava se plamen "Književne olimpijade". I dokle god radi ova vodenica, ova potočara, ova suvaja, u svim našim programima, i strategijama, i standardima, kvasac reforme će biti suštinsko znanje, koje se neće istopiti kao rosa na letnjem suncu.

Letnje škole srpskog jezika, književnosti i kulture u NOKC "Vuk Karadžić" u Tršiću, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, treću godinu zaredom pokazuju aktivan pristup "struke" u zaštiti i negovanju stvaralačke moći srpskog jezika i širenju vere u vitalnost književnosti i kulture. Ovim humanističkim aktivnostima na negovanju srpskog jezika i pisma među srednjoškolcima označava se neophodnost zaštite i negovanja jezičke kulture i pismenosti kao jemca otvorene budućnosti i prosvećenog društva.

U metežnim vremenima 21. veka moramo se uvek iznova podsećati da pravo na slobodu izražavanja, na slobodu vere, pravo na jezik i nacionalno osećanje, postojbinu i zavičaj spadaju u osnovne tekovine ljudske civilizacije. Jer samo kao prosvećeni, kulturni i obrazovani ljudi možemo uticati na sopstvenu sudbinu.

Pogledajte više