MOĆNE PRIČE O SUDBINAMA IZBEGLICA: Malo poznat tanzanijski pisac Abdulrazak Gurna dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost

A. POPADIĆ

08. 10. 2021. u 10:40

KADA su mi saopštili da sam ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, moja prva reakcija je bila da je to neka šala.

Zatečen Abdulrazak Gurna, Foto AP

Jer, obično se u javnosti barem pominju neka imena finalista, a ja sam se taman spremao da pratim prenos i čujem ko je novi laureat - kazao je Abdulrazak Gurna (73), tanzanijski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2021. godinu.

Novinar Adam Smit, sa Nobelovog sajta zatekao ga je juče dok je slušao objavu svog imena kao najnovijeg laureata i prenos uživo sa konferencije u Stokholmu. Na pitanje kako ga je sekretar Švedske akademije Mats Malm ubedio da nije u pitanju šala, već najveća počast za jednog pisca, Gurna je iskreno odgovorio:

- Nije me skroz ubedio, zato i slušam direktan prenos!

Dok je davao svoj prvi intervju kao nobelovac, u pozadini se čula konstantna zvonjava telefona. Svi su hteli da porazgovaraju sa laureatom koji je ovo prestižno priznanje dobio "za beskompromisan i saosećajan prodor u efekte kolonijalizma i u sudbinu izbeglice u rascepu između kultura i kontinenata".

Malo poznat srpskoj, ali, verovatno, i svetskoj publici, ovogodišnji nobelovac Abdulrazak Gurna rođen je 1948. godine na ostrvu Zanzibar u Indijskom okeanu, gde je i odrastao. U Englesku je kao izbeglica stigao krajem šezdesetih, gde i danas živi, a do nedavne penzije radio je kao profesor engleske i postkolonijalne književnosti na Univerzitetu u Kentu. Autor je deset romana i niza kratkih priča, a piše na engleskom jeziku.

Anders Olson, predsedavajući Nobelovog komiteta, rekao je da su se romani tanzanijskog pisca - od njegovog debija Memory of Departure, o neuspelom puču, do njegovog poslednjeg, Afterlives - "udaljili od stereotipnih opisa i otvorili naš pogled prema kulturno raznolikoj Istočnoj Africi, nepoznatoj mnogima u drugim delovima sveta".

Gurna je dva puta bio nominovan za prestižnu nagradu "Buker", a njegov roman "Raj" je 1994. ušao na užu listu ovog priznanja. Njegovi romani često se bave migracijskim iskustvima (uglavnom u Velikoj Britaniji), raseljevanjem, pamćenjem i kulturnim identitetom. U svojim delima neretko koristi dijaloge na svahili jeziku, a jedan od najvažnijih motiva u njegovim romanima i pričama je more.

Foto Tanjug

Za njega je, kaže, pisanje potreba i uživanje, mada je, dodaje, najsrećniji kad završi delo.

- Ne bih mogao da radim ovo decenijama da mrzim pisanje. Uživam u stvaranju nečeg novog, uobličavanju, ali i u izražavanju mišljenja o nečemu, "ubeđivanju". Pišem o stvarima koje poznajem i koje su mi važne - objašnjava Gurna, koji je juče postao prvi tanzanijski nobelovac, ali i prvi Afrikanac posle 35 godina koji je osvojio najveće književno priznanje.

Život ovog afričko-britanskog pisca juče se još jednom drastično promenio. Otkako je objavljeno da je baš on novi nobelovac, telefoni u njegovom domu su se usijali. Obasut je čestitkama i, naravno, zahtevima za intervjue. Mada, kako kaže, "još nije potpuno shvatio šta se dogodilo", Abdulrazak Gurna je, očigledno, spreman da priča o stvarima koje su mu važne.

Odluka Mats Malm, Foto Profimedija

ENGLESKI AZILANT

GURNA je poručio da se nada da će njegova nagrada dovesti do toga da se raspravlja o temama kao što su migrantska kriza i kolonijalizam, koje je i sam iskusio, kada je 1968. pobegao u Britaniju.

- Ove stvari se dešavaju svakodnevno. Širom sveta ljudi pate i umiru i moramo se suočiti s tim na najbolji mogući način. Ja sam došao u Englesku kada reči kao što je azilant nisu bile toliko uobičajene. Sada mnogo više ljudi beži od terorizma u svojim državama. U svetu je danas mnogo više nasilja nego šezdesetih godina, pa je i veći pritisak na zemlje koje važe za sigurne, one neminovno privlače više ljudi - smatra Gurna.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pogledajte više