ZLATNE STRUNE SRPSKOG JEZIKA: Međunarodni trodnevni naučni skup o stvaralaštvu akademika Dragoslava Mihailovića

Skup o živom klasiku savremene srpske književnosti izazvao je izuzetno interesovanje u naučnim krugovima, pa je prijavljeno više od 50 izlaganja, koja će podneti naučnici iz Srbije, Nemačke, Poljske, Austrije, Velike Britanije, Belorusije, Ukrajine i Crne Gore.

Urednici skupa su dr Bojan Jović i dr Marko Avramović, a sva izlaganja biće objavljena sledeće godine u zborniku.

- Dragoslav Mihailović je prošao kroz 20. vek ne samo svojim delom već i životom. Prošao je kroz sve one istorijske trenutke koji su mnoge samleli i od 1971. počeo je profesionalno da se bavi književnošću. Od samog početka je uspeo da se nametne kako svojim kvalitetom, tako i ogromnom životnom i stvaralačkom energijom - rekao je Jović.

Kao predstavnica rodnog mesta velikog pisca, Ljiljana Đorđević, direktorka Biblioteke u Ćupriji, naglasila je da joj Mihailović poslednjih deset godina najčitaniji i omiljeni pisac u ovom gradu, a da je čitaocima posebno drag roman "Gori Morava".

Ističući da je verovatno najupečatljivije obeležje Mihailovićevog opusa široki spektar likova u čije se perspektive prebacuje i po pravilu u njih uživljava, Robert Hodel iz Hamburga je rekao:

- U izgrađivanju neke figure inicirajuću ulogu ima jezik. Sociolekt Dušanovca zvuči za autora, kako je u jednom intervjuu rekao, kao muzika grada u kojoj se on ponovo oseća slobodno, a Petrijin dijalekat (iz knjige "Petrijin venac") naziva jezikom svoje bake i svog detinjstva. Čak i u normalnoj komunikaciji, kada priča o nekoj osobi, on često zauzima perspektivu, čak i jezički, osobe o kojoj govori. Njegov sin Branislav Mihailović o načinu stvaranja svog oca kaže: "Ponekad bi ga čuo kako u pola glasa čita naglas tekst.

Kada je veliki magnetofon ušao u kuću počeo je da snima samoga sebe i da posle preslušava".

Vesna Cidilko iz Berlina pokazala je da se poetički svet ovog pisca odlikuje specifičnošću narativnih zahvata, od kojih su joj najpoznatiji uključivanje tehnike skaza, kolokvijalizama i žargona, uz preovlađujući model pripovedanja u prvom licu.

Miloš Kovačević se osvrnuo na jezičke stavove velikog pisca, koji se "u prelomnim trenucima srpskog književnog jezika, nakon raspada SFRJ i 'ukidanja' srpskohrvatskog jezika, nekoliko puta vrlo kritički oglašavao o statusu i aktuelnim problemima srpskog jezika".

O značaju romana "Kad su cvetale tikve" govorio je Jovan Delić ističući da ovo delo u sebi objedinjuje priču (epsko), sukobe i tragične prestupe junaka (dramsko) i snažne, zgusnute emotivne situacije (lične).

- Roman "Gori Morava", čisto književno gledano možda je najkvalitetnije i najzapostavljenije među Mihailovićevim delima - rekao je Vladeta Janković.

Marko Nedić je analizirao roman "Treće proleće" u kome su date "knjiženo ubedljive slike, etički izuzetno složenog istorijskog i društvenog vremena". Knjige priča i pripovedaka "Jalova jesen" i "Preživljavanje" su, prema mišljenju Mihaila Pantića ostale van interesovanja kritike. U njima je autor ponudio nekoliko pripovednih rešenja kojima je nedvosmisleno obogatio i učinio složenijom svoju pripovedačku poetiku.

- U smeni depatetizovanog i uzvišenog lirskog tona, akteri priča iz zbirke "Frede, laku noć" demonstriraju različita poimanja bliskosti sa svojim slušaocem, otkrivajući kroz svoje ispovesti u kojoj meri je dehumanizovani svet predodredio njihovu patnju - istakla je Vladislava Gordić Petković.

Danas i sutra o izuzetnom Mihailovićevom opusu govoriće Sava Damjanov, Katažina Tačinjska (Varšava), Vladimir Zorić (Notingem), Igor Perišić, Ivan Čarota (Minsk), Silvija Novak Bajcar (Krakov), Đorđe Despić, Goran Radonjić, Milica Kecojević...

I CENjEN I ČITAN

REČ je o piscu koji je apsolutno među najboljim pripovedačima u srpskoj književnosti 20. i 21. veka. Ako učenici u osnovnim srednjim školama išta čitaju to su "Petrijin venac" i "Kad su cvetale tikve". Iz ličnog iskustva znam za studente koji su, iako nisu bili skloni knjigama, čitali pripovetke iz zbirke "Frede, laku noć", a posebno pripovetku "Lilika" - rekla je Svetlana Šeatović.