ISTOČNI PROZOR U ZAPADNI SVET: Monografija povodom pedeset godina Beogradskog džez festivala

Ovaj temeljni pregled poluvekovne istorije džeza u ovom gradu, pored uvodnika zamenika gradonačelnika i predsednika odbora BDžF Gorana Vesića, otvara i reč v. d. direktora DOB Nenada Dragovića.

U uvodniku naslovljenom "Dom omladine Beograda - čuvar vatre džeza", Dragović ističe da je proglašenjem za manifestaciju od posebnog značaja za Grad Beograd, festival dobio najviše priznanje u svom gradu - a uz njega i sam DOB, koji se vezuje uz istoriju festivala od samih početaka.

Džez kritičar Vojislav Pantić, umetnički direktor Beogradskog džez festivala, pišući o dugotrajnosti i izazovnosti rada na ovoj monografiji, naglašava da pokušaj rekonstrukcije istorije događaja rođenog pre pola veka, sa nepotpunom dokumentacijom i fragmentarnim sećanjima, spada u domen ozbiljnog istraživačkog novinarstva, a ujedno ima i karakter tipičnog naučnog rada.

- Jedna zemlja koja se geografski i politički našla između Istoka i Zapada dobila je privilegiju da bude istočni prozor u zapadni svet, a da je dugo zadržala svoju naivnost i nevinost - navodi Pantić.

- Ulicama jednog grada šetali su slavni umetnici Zapada, u prilici da prvi put pogledaju na Istok i upiju drugačiji senzibilitet i kulturu ovog sveta. Dok su nas posećivali Đina Lolobriđida, Alfred Hičkok, Ela Ficdžerald i Luis Armstrong, mislili smo da je to normalno, doživljavajući svoju zemlju kao deo sveta, a svoj grad kao metropolu. Radovali smo se njihovim dolascima, a da nismo potpuno bili svesni šta nam se dešava. To je uslovilo da se često nije mnogo mislilo o formi, ako je postignut zadovoljavajući sadržaj. Brojni kulturni događaji ostajali su u sećanjima, ali ne u dokumentima, što otežanim čini rekonstruisanje kada i gde su se dogodili.

Beogradski džez festival pun je takvih primera, dodaje Pantić: osim u slučaju prvih izdanja, kada je bio filijala Njuport džez festivala (pa čak i tada, mada je veliki američki brat na neki način davao sigurnost da će događaj biti realizovan), festival je godinama do poslednjeg dana vodio donkihotovski bitku radi obezbeđivanja budžeta za planirani program, a spisak učesnika se ponekad menjao u poslednji čas, nakon štampanja programa.

- S druge strane, Programski savet festivala je patio od tipičnih socijalističkih dečjih bolesti: savet koji je potpisao prvi festival po odvajanju od Njuporta imao je dvadeset šest članova(!), ili po skoro tri na jednog učesnika - otkriva umetnički direktor BDžF.

- Da je bar jedan bio zadužen za precizno dokumentovanje događaja, danas bi nam bilo mnogo lakše.

Ovako, desilo se da 1979. godine bude preskočen deveti i bude najavljen deseti, jubilarni festival, pa da potom više niko ne ospori novo brojanje sve do obnavljanja festivala 2005. godine. Desilo se i da prilikom sastavljanja spiska svih učesnika za potrebe monografije povodom 30 godina rada Doma omladine prepišu imena iz starih kataloga, ne proveravajući da li su uopšte i nastupili u Beogradu. Desilo se, konačno, da se u arhivi TV Beograd zaturi gomila snimljenog materijala (npr. snimak The Giants of Jazz iz 1971. skupljao je godinama prašinu među policama u Košutnjaku, pošto niko nije ni pomišljao da proveri traku zavedenu pod neobećavajućim naslovom "Povratak džezu"), ali i da se gomila traka presnimi, kada je dnevna politika postala bitnija od kulturnog nasleđa.

- No, šta je tu je - zaključuje Pantić.

- Arhivari Radio Beograda su nedavno digitalizovali sve sačuvane snimke iz prvih osam godina manifestacije, a na isti posao prionuo je sa ogromnim entuzijazmom i Programski arhiv RTS. Još uvek ima dovoljno sačuvanih fakata da se nekako složi priča, a sa velikim procentom sigurnosti danas makar možemo da objavimo spisak učesnika po godinama.

A taj spisak je, po sebi, impresivan, što je obećavao već na samom začetku - čak i onom koji se zvanično vodi kao "predistorija", u godinama koje prethode onima iz naslova monografije, koju i otvara poglavlje pod imenom "Uvodne godine 1964-1970". Prvi Newport Jazz Festival u Beogradu održan je od 31. oktobra do 3. novembra u Domu sindikata, a Dom omladine Beograda je uz Radio Beograd 202 i tada "potpisan" kao priređivač manifestacije, iz čijih su "redova" bili i organizator festivala Milan Šević - urednik programa u DOB, i drugi entuzijasti sa jasnim afinitetom prema džezu.

- Dom (omladine) je - kako je docnije pisao Svetolik Jakovljević - preuzeo štafetu džeza od Udruženja džez muzičara, koje je, osnovano 1953, bilo glavni činilac u džez događanjima ranijih godina.

U maju 1968. oprobana je Velika dvorana Doma omladine programom "Džez i lirika", kada su svoju poeziju kazivali Matija Bećković i Brana Petrović u pratnji kvinteta Instituta za džez iz Graca.

Ubrzo potom, stručni saradnik festivala Aleksandar Živković dobio je poruku od prijatelja iz Nemačke, kojoj nije mogao odoleti - Duško Gojković javio mu je da je Li Konic u Evropi i da ima slobodne termine...

I zakotrljalo se, Živković i Šević bili su taj mali ali gotovo svemoguć džez tim, koji je smišljao, saznavao, pregovarao, organizovao i - dovodio.

Beograđani su slušali najbolji džez, a u prve tri godine stala su imena najvećeg formata kao što su Djuk Elington (1971) ili Majls Dejvis (1973).

Majstori na okupu

POD sloganom "Džez plamen", od 26. do 31. oktobra biće održan 37. Beogradski džez festival, kojim se obeležava i 50 godina njegovog postojanja, najavio je predsednik Organizacionog odbora Goran Vesić.

- Iz Njujorka, ekskluzivno, stiže najčuvenija kompozitorka savremenog džeza Marija Šnajder, praćena najboljim mladim, nemačkim big bendom Subway Jazz Orchestra, potom će tu biti briljantna azerbejdžanska pijanistkinja Aziza Mustafa Zadeh sa svojim triom, a festival će otvoriti naša nova zvezda Majamisty Trio sa specijalnim gostom Urlihom Drehslerom.

Stižu i trubač Teo Kroker, legendarni pijanista Bred Meldau, "Rumden" iz Švedske i Markus Stockhausen Group iz Nemačke - naveo je zamenik gradonačelnika.

Godine u kojima je utihnuo džez

PREDUGA pauza trajala je od 1991., kada nikome nije bilo do džeza ("Sava centar" je upravo ambiciozno pripremao svoj prvi Summertime Jazz & Blues & World Music festival za početak jula, ali samo desetak dana ranije došlo je do razdruživanja, tenkovi su izašli na Auto-put bratstva i jedinstva, Slovenija je gorela - loš odziv publike bio je jasan signal i organizatorima BDžF) do 2004. godine, da bi 21. festival bio održan 2005.