LUKAVI MUDRAC I BESPOŠTEDNI KRITIČAR: Šest i po decenija od smrti slavnog nemačkog dramatičara Bertolta Brehta (1898-1956)

Traganje za Bertoltom Brehtom (10. februar 1898 - 14. avgust 1956) ne prestaje ni šest i po decenija od piščeve smrti, kao ni teatarska pronalaženja novih značenja i smisla. Jer, uvek je vreme za Brehta.

Nemački dramatičar, pesnik i pripovedač rođen je u Augsburgu, u buržoaskoj porodici.

Posle Prvog svetskog rata, student medicine posvećuje se pozorišnom radu (kao dramaturg u Minhenu), a građanska publika ostaje zbunjena njegovim prvim scenskim delima, bliskim ekspresionističkoj groteski. Autorovi anarhistički stavovi vidljivi su u delima "Baal", "Bubnjevi u noći" i "U džungli gradova".

- Jedan Brehtov pogled i ugao posmatranja, jedan pristup i ogled ne podudaruju se s drugim, sledećim. Dijalektičar, stariji domet prevazilazi, a u novi odmah počinje da sumnja. Praktičar, on sve menja, a najmanje mu je svet sopstveni tekst.Lukavi mudrac, on podozreva od sopstvenog formalnog angažmana kome bi odrekao "večnost".

Eksperimentator kao pisac, kao teoretičar, kao pozorišni radnik, on tu svoju manu nikad nije pomišljao da ispravlja. Sve treba uvek iznova dovesti u pitanje jer ništa što sada jeste sledećeg trenutka neće biti isto - zapazio je Glumac.

Breht je bespoštedni kritičar, daje oštru dijagnozu otuđenog čoveka u savremenom klasnom društvu ("Momak u stroju"), a u prvim godinama stvaralaštva uočava se i težnja ka apstakciji i stvaranju socioloških modela, karakterističnih za kasnija dela. Pridružio se 1924. Nemačkom teatru u Berlinu i počeo da piše političke drame, uz posvećeno studiranje marksizma: u skladu s tim izgradio je sopstveni dramski izraz i teoretsku koncepciju, takozvanog "epskog teatra". Publici se premijerno predstavio satiričnim operetama poput "Opere za tri groša" (1928) za koju je muziku pisao Kurt Vajl. Ovo delo i piscu i kompozitoru donelo je svetsku slavu. U narednih pet godina nastala je većina Brehtovih didaktičkih komada, koja je pokazala piščevu sklonost scenskom eksperimentu.

U emigraciji, u koju je otišao 1933. kao antifašista, nastala su njegova najzrelija i najuspešnija ostvarenja: "Majka Hrabrost i njena deca", "Galilejev život", "Dobri čovek iz Sečuana", "Kavkaski krug kredom". U ovim ostvarenjima uspeo je da uskladi načela svoje dramaturgije sa zahtevima umetničke igre, za koju je verovao da joj treba služiti "Fantazijom, humorom i smislom".

Posle boravka u različitim zemljama Evrope i SAD, konačno je "pustio korenje" u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Dobio je Lenjinovu nagradu za mir 1955, a umro samo godinu dana kasnije: 14. avgusta od posledica infarkta. Nije imao ni šezdeset godina.