IVAN TEŠANOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Radoznalost je napravila dobrog novinara, a za 25 godina okrenuo sam ceo krug oko kamere (FOTO)

Svake nedelje tačno u podne, gledaoci uz program TV Prva imaju priliku da otputuju daleko od svakodnevice, u svet nauke, neobičnih pojava, inspirativnih ljudskih priča i neverovatnih sudbina. Na tom putovanju vodi ih Ivan, iskusni televizijski autor, novinar i čovek koji već više od dve decenije živi televiziju iz svih uglova, od kamere do montaže, od redakcije do studija.

U vremenu kada se često govori o izgubljenim vrednostima, Tešanović veruje u suprotno, da one nisu nestale, već da su negde u nama samo zaboravljene. Upravo zato dugovečni televizijski format „Galileo“ ne nudi samo informacije, već i emociju, motivaciju i podsetnik na ono što nas čini ljudima. Njegov novinarski put obeležila je radoznalost, ona ista koja ga je vodila kroz rudnike, pod vodu, u nebo, ali i u srca običnih ljudi sa neobičnim pričama.

Iako tehnologija napreduje, a televizija se menja, Ivan ostaje dosledan suštini, ideji, mašti i priči. Za njega je televizija više od posla, to je životni poziv, ali i platforma sa koje podseća da su najveće pobede one koje se dešavaju van ekrana, u krugu porodice.

*Domaćin ste TV formata „Galileo“. Emisija uliva nadu u ponovno uspostavljanje sistema vrednosti. Da li ste i vi uspeli u tome?

- Više verujem da sistem vrednosti nije izgubljen, već ljudi često zaborave koje su to stvari koje nas oplemenjuju i hrane dušu. Tako je i sa televizijskim programom. Izbor je samo naš, da uzmemo daljinski i izaberemo pravu emisiju. „Galileo“ je pravi izbor, sigurno.

*Na koji birate teme i koje su to priče, koje su na vas ostavile poseban utisak?

- Pre svake sezone, naša redakcija bira teme među stotinama reportaža iz celog sveta. Toliko je dobrih tema, istorijskih, zabavnih, naučnih, tu su putopisi iz svakog kutka naše planete. Sve su teme sjajne, ali na mene uvek najveći utisak ostavljaju ljudske priče. Nevidljivi, svakodnevni heroji, koji zahvaljujući ovakvim emisijama dobiju pažnju kakvu zaslužuju. Na primer, devojka sa Daunovim sindromom koja se sprema za Specijalne olimpijske igre, paraplegičar koji učestvuje u trijatlonu, slepa žena koja uči da vozi avion. Te priče vam pokazuju da su granice tamo gde ih vi postavite, a ne neko ili nešto drugo.

*U „Galileu“ se automatski zaboravlja na dosadne činjenice, već obilazite svet u potrazi za neverovatnim pričama. Odakle inspiracije iznova i iznova?

- Naša planeta je toliko šarena, zanimljiva i puna neobičnih stvorenja i pojava, da je zaista nemoguće ostati bez inspiracije. Veći problem je snimiti sve te priče i doneti ih u domove naših gledalaca. Svet je nepresušan izvor neverovatnih tema.

*Iz nedelje u nedelju tačno u podne aktuelni sa temama i informacijama koje interesuju narod, šta vam pokreće?

- Radoznalost je ubila mačku, ali i napravila dobrog novinara (smeh). Morate da imate tu žicu ljubopitljivosti u sebi, ako želite da se bavite ovim poslom.

*Na televiziji ste dugo, kako je bilo nekad, a kako je sad?

- Uveliko gazim treću deceniju rada na televiziji i nisam siguran da se baš mnogo toga promenilo, iako se na prvi pogled tako čini. Napredak tehnologije je uticao na alate kojima se služimo. Vizuelno je to danas daleko bogatije u odnosu na neka ranija vremena, ali suština je ista, a to je novinarska/urednička ideja. To ne može da zameni nijedan virtuelni studio ili čet dži-pi-ti. Mašta je naša ekskluziva.

*Bili ste deo i sportskog, ali i informativnog programa na televiziji, a sada ste deo zabavnog. Šta je vaša „šoljica čaja“?

- Volim da kažem da sam okrenuo ceo krug oko kamere. Prošao sam ceo proces stvaranja na televiziji. Počeo sam kao voditelj, ali sam radio i kao montažer, kamerman, producent, novinar, urednik. Snimio sam više od 50 dokumentarnih emisija. Vodio sam i uređivao jutarnji program, vesti, sportski program, sada „Galileo“ Rekao bih da je moja šoljica čaja – televizija.

*Šta za vas podrazumeva kvalitetan zabavni program?

- Formula dobrog zabavnog programa je, pod jedan – pažnja. Ono što se odlučili da prikazujete, mora da zanima gledaoca i da ga natera da ne razmišlja o daljinskom upravljaču. Pod dva – osmeh. Dobra zabava uvek uključuje osmeh. I na kraju najvažnija, treća tačka – edukacija. Uspeli ste da napravite kvalitetan zabavni program, ako je vaš gledalac naučio nešto novo posle vaše emisije.

*Kada se osvrnete na svoju karijeru i život, koji je bio vaš najveći rizik i šta je vaš najveći uspeh?

- Moj rizik je moja radoznalost. Uvek pitam, često i ono što se ne pita, tako da svaki dan rizikuje (smeh). Međutim, kao što rekoh, bez ljubopitljivosti nema dobrog novinara. U mom poslu vreme je najbolji pokazatelj uspeha. Evo, već treću deceniju sam čest gost u vašim dnevnim sobama (uobičajeno mesto gde je televizor u kući). Radoznalost me pokreće svakog dana. Zahvaljujući njoj leteo sam paraglajderom, bio u rudniku, imam dozvolu za ronjenje, kao i za brod do 20 metara, takođe i licencu za radio amatera, sviram malo i gitaru, putujem motorom kad god mogu. Ipak, najveći uspeh je moja porodica. Nijedna karijera, ma kako bila uspešna, ne može da se meri sa onim što vas čeka kada dođete kući.

*Koliko je uopšte „borba“ sa kamerom i tremom, ako je bilo, bila teška za vas kao početnika, kada ste tek ušli u svet televizije, a u kakvim ste danas „odnosima” sa kamerom?

- Mislim da je to bila ljubav na prvi pogled. Gleda kamera mene, gledam ja nju i tako, gledamo se već preko 25 godina. Treme je bilo, naravno, na početku, ali uvek pozitivne. Dešavalo se da se zaboravi tekst, ili izgubi nit razgovora, misli, ali ta doza adrenalina koja vas „udari“ kada krene akcija, ne da vam da stanete. Uvek sam došao na cilj. Zato se i gledamo 25 godina (smeh).

*Često u emisiji poručujete da gledamo u zvezde i budemo radoznali. Koje su to stvari koje vas i privatno, ali i poslovno intrigiraju?

- Sigurno ste do sada zaključili da me sve interesuje. Radoznalost i zvezde uvek treba da pratite. Kada odustanete od toga, odustali ste od sebe. Tako da, podsećam ljude da podignu glavu, malo se zagledaju u zvezde, i počnu da se interesuju za svet oko sebe – biće im lepši život sigurno.

*Pre par godina koristili ste pravo, javno govorili o tome i tom poduhvatom razbio sve balkanske stereotipe na temu da i muškarac sa suprugom može otići na porodiljsko. Zašto ste doneli i tu odluku?

- Odluka je bila laka. Uopšte nisam razmišljao o balkanskoj podeli polova. Supruga je dobila ponudu za bolji posao, ali da prekine porodiljsko odsustvo. Rešenje sam bio ja (smeh). Uživao sam sa ćerkom Vanjom i tih nekoliko meseci porodiljskog je neprocenjivo iskustvo. Preporučio bih svakom muškarcu da uzme barem mesec dana odsustva. Kada pričamo o podeli poslova, najveće priznanje je bilo pitanje našeg sina u prvom razredu, da mu objasnimo šta su to muški, a šta ženski poslovi, jer je to negde čuo da postoji.

*Svako ima svoj ritam, možda neke rituale ili navike. Koje su vaše?

- Jutarnja kafa, jaka, domaća i bez šećera, trening, novine. Onda može da krene dan - pun pitanja.

BONUS VIDEO:

ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković | Radoznalost je njena supermoć