IVANA MILENKOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Sudbina otvara vrata, ali izbori govore ko smo, a neki snovi traže tišinu da bi porasli (FOTO)

Od emisije „Jedan dan“ (koju gledamo svakog radnog dana u 13.50 na Prvom programu RTS) do ideja za autorske formate,, Ivana veruje da na televiziji nema slučajnosti, postoji samo rad, ljubav i jasna vizija.

U razgovoru za „TV novosti“ Ivana govori o svojim televizijskim koracima, odrastanju u različitim programskim žanrovima, arhitekturi koja joj je promenila pogled na svet, samopouzdanju kao najlepšem nakitu, i sudbini koja nam otvara vrata, ali koju moramo sami da odigramo.

*Imali smo prilike da vas gledamo u obrazovno-naučnom programu, kulturno-umetničkom i informativnom programu kroz „Jutarnji program“ i sada u emisiji „Jedan dan“. U kom se najbolje snalazite i koji format vi izdvajate?

- Imala sam sreću da prođem kroz različite televizijske žanrove, od rada u Obrazovno-naučnom, preko Kulturno-umetničkog i Beogradskog, do Zabavnog programa RTS-a. Svaki od njih me je oblikovao na svoj način i uvek sam radila sa lakoćom. Emisija „Jedan dan“ trenutno je moj radni dom i mesto gde spajam znanje, iskustvo, emociju i susrete sa ljudima koji imaju zanimljive životne priče. To je prostor u kome mogu da se izrazim kroz voditeljski i urednički posao, što je velika odgovornost, ali i privilegija. Ipak, ako govorimo o tome gde vidim svoj najveći potencijal, verujem da je to u okviru formata koji bi nosio moj autorski pečat. Imam mnogo ideja, koncepata i energije za emisije koje bi mogle da pomere granice zabavnog sadržaja kod nas. Vreme će pokazati da li će se tako nešto ostvariti. Jedno je sigurno, ovo je samo jedna od stanica na mom televizijskom putovanju.

*Obrazovanje ste sticali kroz arhitekturu, i da li ste nekad razmišljali da napravite neku emisiju o toj kreativnoj i funkcionalnoj umetnosti? Da li ponekad nešto projektujete?

- Arhitektura je moja prva velika ljubav. Ona mi je pomogla da razvijem način razmišljanja koji mi je zauvek formirao pogled na svet, ali takođe i da naučim da ništa nije slučajno: proporcija, forma, funkcija, sve je to jedna celina, baš kao i čovek. Upravo u tome ima mnogo veoma korisnih ideja i znanja, a neka od njih se vrlo lako mogu primeniti i u televizijskom poslu. Emisija o arhitekturi? Apsolutno da. Mislim da je došlo vreme da pokažemo da arhitektura nije samo profesija, to je kultura življenja, estetika svakodnevice i identitet jednog naroda. Vidim to kao potencijal za odličnu televizijsku priču koja svakako nedostaje na našim kanalima.

*Da li planirate da se vratite arhitekturi?

- Ne verujem u povratke, verujem u nadogradnje. Arhitektura je svakako jedan od temelja na kom sam izgradila mnogo toga. To je način razmišljanja koji se provlači kroz sve što radim. Nekada sam projektovala zgrade, danas pravim emisije. Međutim, kreativni proces je veoma sličan. Za sada „gradim“ na drugoj strani ekrana, ali je dobro znati da je arhitekta u meni još uvek vrlo aktivan, za svaki slučaj. Nikad ne recite nikad. Život je pokazao da ono od čega smo krenuli često ume da nas sačeka iza ćoška, čak i onda kada smo sigurni da smo krenuli drugim putem.

*Često ističete da ženi najbolje stoji njeno samopouzdanje, zbog čega?

- Zato što ono nema rok trajanja. Trendovi se menjaju, estetika se menja, ali je u svemu tome najvažnije da znate ko ste. Naravno, važno je da za to samopouzdanje postoji pokriće. Ako je tako, ono je najbolji filter: pomaže vam u partnerskim i poslovnim odnosima, zahvaljujući njemu vam se ukazuje više prilika, a takođe, na konto njega postavljate zdrave granice. Uz znanje, to je jedna od stvari stvar koju niko ne može da vam oduzme.

*Dugo ste na medijskoj sceni, šta vam je ovaj poziv doneo, a šta oduzeo?

- Doneo mi je mnogo novih ljudi i kontakata, bogato radno iskustvo, različite emocije, disciplinu, znanje i savršenu sposobnost da iz svake situacije izvučem smisao. Oduzeo mi je iluzije. I to je najskuplji dar. Kada radite javni posao, vrlo brzo shvatite ko ste, ali i ko su ljudi oko vas. Nekada se oduševite, a nekada nažalost i veoma razočarate.

*Radite javni, odgovoran posao, da li vas je to i privatno „uozbiljilo“?

- Naučio me je odgovornosti, prema sebi i prema drugima. Kada svaku reč čuje na stotine hiljada ljudi, nekad i više od toga, shvatite koliko su reči važne. To vas oblikuje, ali na neki način i oslobodi. Kako god, jedan od mojih zaštitnih znakova je svakako smisao za humor, a za dobar humor najpre je važno da znate da se nasmejete na svoj račun. Uz tu veštinu, čak i kada vam nešto ne ide od ruke, stvari postaju mnogo lakše.

*Šta sve novinarstvo može da donese, pogotovo na ličnom nivou, i koliko vam je to dragoceno?

- Donosi neverovatno iskustvo i širinu: susrete, priče, svet koji biste teško drugačije dotakli. Najvrednije je što svakog dana imate priliku da postanete bolja verzija sebe, jer vaš posao zavisi od toga koliko ste znatiželjni, otvoreni i živi.

*Uz šarm i profesionalnost, uvek se ističe i vaša lepota. Traži li i lep izgled vreme, pažnju i novac?

- Lepota je investicija, ali ne finansijska, već pre svega mentalna. Lep izgled traži negu, ali ne onu na koju ljudi najčešće prvo pomisle. Različiti estetski zahvati, garderoba, cipele ili recimo nakit, mogu da promene spoljašnjost, ali ne mogu da zamene ono što vas zaista čini lepim. Sve to je dekor, koji se nažalost često stavlja u prvi plan. Najvažniji temelj lepote je karakter, koji s godinama na licu postaje sve izraženiji i koji skupa šminka ne može da nadoknadi. A kamera vrlo dobro prepoznaje istinu. Lepota nije cilj, nego posledica načina na koji živite, a za to su najvažniji zdrav život i rad na sebi u duhovnom smislu.

*Jesu li društvene mreže važne za karijeru?

- Jedno je sigurno: danas su neizostavne. One su vaša virtuelna lična karta i direktna veza sa publikom. Ali ključ je u balansu, mreže su alat, ne identitet. Ako njima vladate, mogu da vam otvore svet. Ako one vladaju vama, zatvoriće vam ga.

*Da li imate neki poseban san ili cilj koji još niste ostvarili?

- Imam, ali sam naučila da o velikim snovima govorim tek kada im se dovoljno približim. Neki snovi traže tišinu, da bi porasli. Ono što mogu da kažem, jeste da moj sledeći korak nema veze sa malim stvarima.

*Smatrate li da je sve negde zapisano i da čovek treba u životu da prihvati stvari onakve kakve jesu, ili da je čovek krojač svoje sudbine i da mnogo toga zavisi od njegovih životnih izbora?

- Sudbina je scenario, ali mi biramo kako ćemo ga odigrati. Postoje trenuci koji moraju da se dogode, to je zapis. Ono šta smo posle toga uradili, koga smo pustili da ostane i koga smo pustili da ode, to je izbor. Sudbina otvori vrata, a mi odlučujemo da li ćemo kroz njih proći.

BONUS VIDEO:

ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković | Radoznalost je njena supermoć