TA DIVNA BIĆA DAJU BEZUSLOVNU LJUBAV: Oskarovka Rejčel Šenton, zvezda serije "Velika i mala stvorenja", o glumi,snimanjima na selu...

NIKOLA DRAŽOVIĆ

08. 03. 2024. u 14:30

SERIJA "Velika i mala stvorenja" nominovana za nagradu BAFTA, koju trenutno pratimo na kanalu Epik drama (utorkom u 21.00), a koju kritika često naziva i "odmorom za oči", budući da je radnja smeštena na zelene jorkširske brežuljke na kojima su raštrkane domaće životinje, zvanično je obnovljena za petu i šestu sezonu.

Foto Epik drama

Priča o mladom veterinaru Džejmsu Heriotu (Nikolas Ralf) koji sledi svoje snove da leči životinje, ali i njihove vlasnike, i svoju sreću pronalazi u rodnom Jorkšir Dejlsu, gledaoce je od prve epizode "kupila" kombinacijom komedije, komplikovanih porodičnih odnosa i večitom dilemom - selo ili grad.

U razgovoru za "TV novosti" glumica Rejčel Šenton, oskarovka koja u seriji tumači lik Helen Alders, otkriva nam zbog čega, kako kaže, neće napustiti "Velika i mala stvorenja" sve dok je fizički ne izbace sa seta, ali i kakva iskustva nosi sa snimanja pete sezone u kojoj kadar deli sa neočekivanim partnerom - Heleninom i Džejmsovom bebom.

- Rad na ovoj seriji vidim kao psihoterapiju. Naša ekipa je izuzetno brojna, ali njen najveći deo ne čine ljudi, već životinje, čije prisustvo i blizinu smatram lekovitom. Kada pogledate, ljudski deo glumačkog tima čini nas nekoliko, i svi se znamo od prvog ciklusa. Sa druge strane, tu su desetine divnih domaćih životinja koje na set unose umirujuću energiju. Često me pitaju da li mi je teško i zahtevno da radim sa ovim stvorenjima, budući da su nepredvidiva i da nikada ne znate šta možete da očekujete od njih, ali, iskreno, mislim da su ljudi u tom pogledu mnogo teži i opasniji za saradnju. Životinja se ne plašim, jer vas one nikada neće namerno povrediti. Za ljude pak ne mogu da garantujem - poručuje na početku razgovora ova lepa Britanka koja je za svoj kratki film "Tiho dete", koji je sama producirala, režirala i napisala scenario, nagrađena najprestižnijim priznanjem u svetu kinematografije.

Šta vam se najviše dopada u ulozi Helen i da li se prepoznajete u njoj?

- Kostimirane serije, pogotovo iz ovog perioda, a to je neka prva polovina 20. veka, najviše volim zbog mirne energije i osećaja koji nam danas svima mnogo nedostaje, a to je taj trenutak u kom zaista možete da osetite vreme. Danas mi deluje kao da se sati mere treptajima oka. Dok tri puta zažmurite proleti vam pola dana. Dok sam na setu "Velikih i malih stvorenja" sve ima širinu, početak, sadržaj i kraj. Vreme traje, i to mi tako prija.

Takođe, tu je i predivna garderoba. Posmatrajući kostime koji su se tada nosili, čini mi se da je svaki komad odeće bio dizajnerski. Govoreći o samoj Helen, kod nje me oduševljava njena snaga. Ona je mlada žena koja je prošla kroz mnogo toga. Vrlo mlada je izgubila mamu, čuva mlađu sestru i stara se o farmi. Ali sviđa mi se što ona sve to radi sa osmehom. Ne osetite nikakvu težinu dok je posmatrate. Ona je jednostavno devojka koja je radi ono što želi, prihvatila je svoj život, i to mi se sviđa kod nje.

Da li ponekad osluškujete savete koje daje svom suprugu Džejmsu?

- Volim ljude koji poput nje ne žive za to da idu naokolo i obasipaju ljude "biserima mudrosti". To mi deluje suviše napadno, i čini mi se da su takve osobe privatno nezadovoljne sobom. Helen u sebi nosi tu divnu osobinu da uvek radi ono što je ispravno, a ne ono što je lako, tako da me inspiriše svojim likom, a ne toliko rečima. Ona čak govori veoma malo, a čak i kada Džejmsu ili bilo kome udeli neki savet, to ne radi tako što mu direktno kaže "uradi ovako", već to bude uvek kroz pitanje koje vas natera da se ozbiljno zamislite o onome što vam svojom sugestijom predlaže. Ljudi su skloni nametanju svog mišljenja. Pravi savet mora doći iz želje da se nekome pomogne, a ne da se dokaže da si pametniji od njega, jer ti tako smatraš.

Foto Epik drama

Trudite li se da tu filozofiju i sami primenjujete?

- Još učim od Helen (smeh). Teško je pobediti sebe, ali istrajno radim na sebi i da se dovedem do tog njenog nivoa. Volela bih da imam njenu principijelnost. Trudim se da stvari radim ispravno koliko god mogu. To nikad nije lako, ali čini mi se da sam shvatila veoma važan trik kojim se ona služi. Bitno je sve pojednostaviti. Što sebi učinite život prostijim lakše ćete ići kroz njega i bićete zadovoljniji. Sebi sam zadala izazov da svaki problem rešavam odmah i da ne dozvolim da se stvari komplikuju. To mnogo pomaže na duže staze.

Budući da glumite u seriji o veterinarima, verujem da i privatno volite životinje?

- Obožavam. Imam i psa, malog maltezera Rozi, a takođe sam i većinu kolega "zarazila" tom ljubavlju prema kućnim ljubimcima. Čak je i naš najveći dečak na setu, Kalum (Vudhaus), na kraju nabavio psa. Mislim da je nemoguće da pet godina na poslu budete okruženi sa toliko životinja, a da na kraju ne postanete njihov najveći obožavalac.

Najveći problem sa tim je što se u nekom trenutku naviknete na tu bezuslovnu ljubav, pa vam ova druga ljudska, koja je tako zahtevna i često sebična, postane odbojna. Verujem da se sa time susreće većina vlasnika kućnih ljubimaca.

Imate li neki omiljeni komad garderobe kojim vas je inspirisala Helen?

- Oh, da! Obožavam trake za kosu koje nosi u seriji, i taj mali pojas oko struka. To je tako damski, a trake sam čak počela da nosim i van seta. Zaboravili smo koliko tako sitni detalji mogu da izmene našu pojavu i stil. U stvari, čini mi se da je moderna garderoba potpuno izgubila pečat autentičnosti. A to nije samo rezultat trendova i konfekcijske proizvodnje. Stil je slika naše ličnosti, i stvaramo ga sami. Deluje mi da su se moderne žene umorile od toga i da im nedostaje malo hrabrosti, ali i želje da da budu drugačije.

Kad ste poslednji put videli ženu sa šeširom? Posmatrajući Helen, često se pitam kada smo odlučile da postanemo dosadne.

Foto Epik drama

Snimate u Jorkširu, verovatno najlepšem delu Velike Britanije. Kako provodite slobodno vreme na setu?

- Nikada ranije nisam toliko dugo boravila u britanskoj provinciji. Najduže je to bio neki vikend i to retko. Međutim, sada sam već godinama tamo i navikla sam se da svaki slobodan trenutak koristim za šetnje seoskim stazama. Mi iz grada se sa selom najčešće susrećemo u supermarketima. Kada stanete ispred rafa u prodavnici, pa čitate na deklaracijama odakle su jaja, mleko ili puter. Sjajan osećaj je što sam zahvaljujući ovoj seriji tokom tih šetnji imala priliku da obiđem sve farme odakle stižu svi oni proizvodi koje inače kupujem u prodavnici. Zamislite, šetate tim brežuljcima i odjednom naletite na imanje koje nosi upravo ime vašeg omiljenog brenda mleka. I onda se pred vama ukažu stada tih krava i shvatite: "Hej, pa dakle, iz ovih krava stiže ono mleko koje kupujem u gradu". Zaista je neverovatan osećaj.

 

Pogledajte više