KO SU BILI "RATNICI OBLAKA": Albert Lin, jedan od najpoznatijih svetskih TV istraživača, u pohodu na "Tajne izgubljenih gradova"

NIKOLA DRAŽOVIĆ

27. 11. 2023. u 07:00

NjEGOVO srednje ime Ju-Min na mandarinskom jeziku znači "Dete univerzuma". I kao da mu je ono i odredilo sudbinu.

Foto Nacionalna geografija

Albert Lin , po profesiji inženjer informatičkih tehnologija, po životnom opredeljenju i putu koji je odabrao je putnik, avanturista, istraživač, naučnik, humanista, filantrop...

Neko ko je, pre otprilike deceniju i po, u samo nekoliko dana prodao sve što ima, i spavajući u automobilu, krenuo u misiju koja je od tog dana smisao njegovog života.

Avanturu otkrivanja najvećih tajni i misterija sveta započeo je sa prvim korakom, potragom za grobnicom Džingis Kana, inspirisan pričom koja mu je zauvek promenila budućnost i učinila da poželi da mu umesto vile u Kaliforniji dom bude upravo univerzum. Onaj na koji ga je nenamerno, ali pomalo sudbinski opredelio njegov otac astrofizičar nazvavši ga Albert Ju-Min Lin. Nesvakidašnji pristup u razotkrivanju zaboravljenih i skrivenih istorijskih lokacija širom sveta, koji uključuje korišćenje savremene tehnologije - od satelita i radara, do dronova i robota, Linu je još 2009. godine donelo nagradu "Avanturiste godine" udruženja Nacionalna geografija. Od tada, Lin snima desetine dokumentarnih serijala za ovaj kanal, postavši i jedno od njegovih zaštitnih lica. Presudan događaj u njegovom životu bila je saobraćajna nesreća 2016. godine, kada je u želji da spase sebe i svog suvozača u prevrtanju terenskog vozila kvad, pokušao nogom da se odgurne od zemlje. Nažalost, to ga je koštalo desne noge koja je smrskana do kuka. Ipak, njegova snažna životna energija sa ovom tragedijom nije se ugasila. Lin uskoro dobija robotsku protezu koja mu omogućava da se vrati na teren i nastavi sa svojim pohodima na neotkrivena blaga sveta. Jedan od njegovih najnovijih serijala je i dokumentarac "Tajne izgubljenih gradova: Albert Lin" koji na kanalu Nacionalna geografija premijerno počinje da se emituje 10. decembra (nedeljom u 22.00), a Lin nam u ekskluzivnom intervjuu otkriva kuda će nas odvesti njegova najnovija avantura.

- Pred nama je šest novih priča, koje su i za mene šest novih poglavlja u mom životu.

Važno mi je da napomenem da mi je ovaj serijal ostvario neke od želja o kojima sam razmišljao na početku svoje karijere. Svaki segment je neverovatno putovanje koje ću pamtiti čitavog života. Od potrage za jednim od najmisterioznijih prestonica drevnih Maja, takozvanim gradom piramida Palenke, čiji se ostaci danas nalaze u meksičkoj regiji Čijapas, preko istraživanja pustinja Sudana, u kojima je pesak sakrio prestonicu antičkog naroda Kuš, koji je vladao celim Egiptom do razotkrivanja zaboravljene arabijske civilizacije Magan u današnjem Omanu. Bila je to najveća imperija bronzanog doba, a o njoj se danas ništa ne zna, ističe ovaj odvažni istraživač na početku razgovora. Među destinacijama koje su se, takođe, našle na Linovom spisku u ovom serijalu je i Peru, u čijim je visokim planinskim vencima Albert tragao za mumijama "ratnika oblaka", zatim je tu priča o škotskom plemenu Pikta koje je odolelo celom Rimskom carstvu, i za kraj čuveni svetski istraživač vodi nas u podvodnu potragu za izgubljenim gradom Kananita, semitskog naroda iz kog su potekli Jevreji, Feničani, Moabiti i Amoriti.

Foto Nacionalna geografija

Koja od svih ovih priča je za vas bila najupečatljivija?

- Teško je izdvojiti samo jednu. Ono što je osnov svake od ovih avantura je to da smo zahvaljujući ovom serijalu prvi put posle nekoliko hiljada godina kročili tamo gde savremeni čovek još nije bio. Za mene je to bio najsnažniji utisak. Bez obzira na svu tehnologiju, i na podatke sa terena koji nam nakon što ih unesemo u računare, daju širu sliku o lokaciji na kojoj smo bili, za mene je taj trenutak kada sam tamo i kada gledam prizor koji su pre mene gledali ljudi pre dve hiljade godina, ono što me pokreće i što u meni budi najsnažniji doživljaj. Recimo, u epizodi u kojoj u Andima tragamo za "ratnicima oblaka", drevnim Čačapoja kraljevstvom koje je bilo starije od naroda Inka bar 1.000 godina, bio sam u situaciji koja je dorasla samo scenariju nekog filma o Indijani Džonsu. Visio sam sa litice, penjući se ka vrhu brda, sve vreme razmišljajući da li je ovo trenutak kada ću zbog samo jednog pogrešnog koraka ponovo izgubiti nogu, kada sam zabacivši ruku ka gore, pod prstima odjednom osetio dlake. Uspevši se za još pola metra shvatio sam da je predamnom mumija stara bar čitav milenijum. Taj trenutak je, zaista nešto što ne možete da zaboravite.

Zašto je baš narod Čačapoja jedna od vaših najvećih istraživačkih strasti?

- Zbog njihovog porekla, za koje se sumnja da nije bilo indijansko. U srcu Amazonije i usred kontinenta kojim su pre dolaska Evropljana vladali samo indijanski narodi, pronaći autohtono stanovništvo visokih i svetloputih ljudi, i to za čitav milenijum starije od niskih crnomanjastih Inka, Maja i Asteka, za mene je enigma koja me progoni celog života. O njima se ništa ne zna. Naziv su im dale Inke, jer su Čačapoje živele u utvrđenim gradovima visoko u brdima Anda. Zanimljivo je i to da su evropski osvajači po dolasku u Južnu Ameriku savez protiv ostalih indijanskih plemena sklopili upravo sa "ratnicima oblaka". Njihova DNK struktura nema srodnu na južnoameričkom kontinentu, baš kao što se ni o njihovom jeziku i poreklu apsolutno ništa ne zna. A plašim se da će to i ostati tako, budući da je ovu civilizaciju, do poslednjeg pripadnika, zbrisao najskuplji dar koji su sa sobom doneli Evropljani, a to su - boginje.

Svaka od vaših misija nalikuje nekom uzbudljivom akcionom holivudskom filmu.

Foto Nacionalna geografija

Uzbuđenje, međutim, sa sobom nosi i opasnost. Strahujete li nekad za svoj život kada se upustite u neku od vaših avantura?

- Gotovo uvek. Baš u ovom serijalu, u epizodi u kojoj u Sudanu tragamo za prestonicom naroda Kuš, susreo sam se sa jednom od životno najopasnijih situacija u mojoj karijeri.

Naime, sledeći trag kroz pustinju u jednom trenutku uleteli smo u gnezdo crnih škorpiona koji važe za najotrovnije na svetu. Bilo ih je na stotine, gde god sam se okrenuo bili smo okruženi škorpijama. Čini mi se da je to bio prvi put u karijeri da sam se zapitao: "Pobogu, Alberte, šta će ti ovo u životu"?

Ipak, to su neki od trenutaka zbog kojih ste i zavoleli vaš poziv?

- Tako je. Često imam sumnju u to šta je od onoga što proživljavam stvarnost, a šta je jedna od epizoda iz filmova o Indijani Džonsu. Uz te filmove sam odrastao, a sada ih živim, i to je za mene najneverovatniji deo ovog putovanja. Baš u ovoj seriji proživeo sam jednu od tih epizoda. Bili smo u Meksiku, istražujući grad Palenke. Spustili smo se u jednu od piramida koja važi za sveto mesto. Svuda oko nas bili su zapisi koji su nam pripovedali priču staru hiljadu godina, priču o velikoj piramidi koja se nalazi usred sistema jezera oko kojih je nikao grad Palenke. U centru te piramide bio je otvor kroz koji je, kako kaže legenda, zemlja disala. Prateći uske hodnike u kojima je bilo jako zagušljivo i puno vlage došli smo do malih vrata u obliku trougla. Ono što nas je sačekalo iza njih niko nije mogao ni da sanja. Bila je to ogromna dvorana ispunjena stalaktitima kroz čije je središte vijugao akvadukt. To je trenutak u kom se zapitate da li je ijedno od dostignuća savremenog sveta uporedivo sa onim što su gradile drevne civilizacije. Kada smo na kraju ono što smo videli u piramidi ispričali jednom od lokalaca on nas je poveo ka velikom brdu koje je stajalo okruženo jezerima. Popeli smo se na vrh, a naš prijatelj nas je poveo do okna na najvišoj tački. Nagnuo sam se iznad te rupe, a snažno strujanje vetra umalo me nije oborilo sa nogu. Bio je to neverovatan osećaj.

Tada smo shvatili da je celo to brdo u stvari ogromna piramida o kojoj smo čitali.

 

Pogledajte više