JEZIK SRCA JE NAJTEŽE NAUČITI: Luiza Ranijeri, zvezda serije "Lolita Lobosko" o italijanskom ponosu i "gresima" savremene žene

Za sve one koji su se uželeli italijanskih krimića, zakona Koza Nostre i suncem okupanih obala zemlje raznih lepota, espresa, špageta i pice stiže uzbudljiva serija o ženi sa Mediterana, zamenici komesara policijske stanice u Bariju. Kroz četiri epizode prvog ciklusa upoznajemo Lolitu koja radi u svetu kojim dominiraju muškarci.

 - Ona je stalno u borbi sa stereotipima. Poseduje vrhunske profesionalne veštine, veoma je posvećena poslu, a njeno najmoćnije oružje je instinkt. U privatnom životu je sama i traži svaki izgovor da ne ulazi u veze zbog prošlosti koja polako izlazi na videlo - u ekskluzivnom razgovoru za "TV novosti", opisuje svoju junakinju italijanska glumica Luiza Ranijeri (49), nama najpoznatija po roli Izabele u romantičnoj drami "Pisma Juliji", otkrivši da joj kao rođenoj južnjakinji nije bilo teško da dočara Lolitin vatreni temperament. Mada je i to, kako priznaje, imalo svojih izazova.

 - Neverovatno je to da jedna tako mala zemlja kao što je Italija ima tako mnogo kontrasta. Rodom sam iz Napulja, a kao što znate Lolita je takođe sa juga, ali sa druge strane Apenina, iz Barija. Akcenti ova dva kraja Italije razlikuju se do te mere da sam strahovala da ću gledaocima u seriji zvučati kao Ruskinja kojoj engleski nije maternji jezik, iako ga savršeno poznaje. Svi smo mi Italijani, ali je i svaki grad u okviru naše zemlje država za sebe. Uvek tvrdim da je italijanski ponos posebna grana psihologije koju bi trebalo proučavati kao zasebnu nauku - uz smeh zaočinje razgovor za "TV novosti" glumica, koja svoju heroinu doživljava kao spoj tradicije, ambicija i prirodne nesavršenosti. I sve to upakovano je štiklama od 12 centimetara i smešteno u svet muškaraca, u kom žene bez autoriteta ne opstaju dugo.

 - Lolita je moderna žena. Prst u oku je nonama iz Barija, jer joj je na prvom mestu karijera, a ne neki od njihovih sinova. Njima više voli da naređuje, što je na jugu Italije gotovo pa tabu tema. Ipak, Lolita snažno poštuje tradiciju. Samo je odlučila da ljubav nema primat u njenom životu. Divim se njenoj odlučnosti, snazi i autoritativnosti. Baš kao što se divim i njenoj nesavršenosti. Potpuno je disfunkcionalna na emotivnom nivou. Ona je kao i svi mi prirodna, i to je ono što me je privuklo ovom liku. U toj prirodnosti krije se Lolitina najveća karakterna snaga - otkriva Luiza Ranijeri, priznajući da se u nekim delovima Lolitine ličnosti snažno prepoznala.

 - Ona se kao osoba ne poistovećuje samo sa brakom, decom i određenim načinom života, koji su generacije pre nas uspostavile kao normalan i očekivan. Lolita hrabro korača putem koji je u očima većine pogrešan. I svesno prihvata to da će svakodnevno morati da plaća cenu svojih koraka koji idu u kontra smeru. Najteže je hodati protiv vetra, ali samo tako se postižu pravi uspesi. I samo kroz hiljadu padova i uspona možeš znati da si stvarno živ. Borba je najlepši deo života - poručuje glumica, čiju su junakinju u seriji italijanski mediji opisali kao čvrstu, seksepilnu, eksplozivnu i veoma beskrupuloznu.

 - Volim svaku od tih karakternih odrednica kojom su opisali Lolitu ali, isto tako, moram priznati da mi je svaka od njih strana. Verujem da mnoge žene danas mogu da se identifikuju sa Lolitom u smislu njenog načina prihvatanja života i situacija koje doživljava. Od prvog dana u njenoj koži bilo mi je veoma zanimljivo da posmatram kako je ona tu svoju krhkost, koja je zajednička svakoj ženi, zaštitila poput školjke. Baš kao i to kako je svesna da je sa svojih 40 i kusur godina u poziciji u kojoj bi se svaka žena uspaničila i rekla sebi u lice: "Život mi je u krizi", a ona, pak, tako dobro kontroliše taj svoj prirodni strah koji nam nameće biološki sat. Volela bih da imam malo Lolitine hrabrosti - kaže Lujza, dodajući da joj se ova serija dopala zbog poruke koju nosi.

 - Nismo rođene samo da budemo majke i supruge, već smo na ovaj svet došli, pre svega, sa pravom izbora da nekom budemo supruga i majka. Baš kao što možemo da izaberemo da to i ne budemo. U tom pogledu, moj lik je ogroman. Daleko je od klišea, ali u skladu sa našim vremenom. Potvrdu za to nalazim i u reakcijama gledalaca na društvenim mrežama. Čini se da je zbog te nesavršenosti Lolita bliska sa drugim ženama, odnosno da se veoma mlade devojke identifikuju sa mojim likom - otkriva glumica, ističući da je veoma ponosna na to što je inspiracija ženama koje tek kreću njenim stopama. A šta je to što joj nedostaje kod njene junakinje.

 - Najviše to što ljubav doživljava kao najlepše more na svetu, koje, međutim, stalno posmatra sa bezbedne udaljenosti, kao sa neke stene. Nedostaje joj hrabrost da skoči u njega i da se preda njegovoj potpunoj lepoti. Lolita u svetu muškaraca nije sama. Okružena je snažnim ženama. Tu su njena majka i njena sestra. One su svesne Lolitine snage i odvažnosti, ali su svesne i toga da mora da se prepusti. Čini se da za ljubav uvek treba najviše hrabrosti. Loliti je lakše da se uhvati u koštac sa mafijom nego da dopusti sebi da voli. I to je uvek tako. Jezik srca je najteže naučiti - priznaje glumica, otkrivši da joj se taj aspekt Lolitinog lika i najviše dopao.

 - Ona se plaši prolaznosti, ali joj istovremeno nije stalo do toga. Zanimljivo je videti kako ponekad posustaje, jer nema mnogo likova od krvi i mesa na malim ekranima.
Zanimljivo je to da je Luizu ova uloga odvojila od rodnog Napulja i zavičaja. Zbog Lolite je barijski akcenat savladala do tančina, do te mere da, kako priznaje, sada čak i sanja na barijskom italijanskom sa svim poštapalicama tog kraja Italije. Ovo joj je pomoglo da se na neki način, kako kaže, izmesti iz svoje kože, i sagleda svoj život u drugom svetlu.

- Gluma je putovanje. I to smatram najlepšim darom ovog poziva. Kada se vratim u Napulj imam utisak odvojenosti od lokalne kulture i tradicije, iako je ona snažno ukorenjena u mom biću. Kao da se svakim odlaskom i povratkom rodi neka nova Luiza iz Napulja.