ZAPLENJENA DROGA SE UNIŠTAVA U TE OBRENOVAC: Milan Pekić o borbi protiv prodaje i šverca narkotika u Srbiji

S. J. M. 01. 04. 2024. u 12:57

U SRBIJI je prošle godine zaplenjeno oko 7,5 tona raznih narkotika. Najviše je marihuane, ali i svih drugih - heroina i sintetičkih droga. Koakina je zaplenjeno 60 kilograma.

Foto: Novosti

Ovo je gostujući u podkastu "Priče iz hronike" na sajtu "Novosti" kazao direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić.

On je ukazao da je prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droga generalno u celom svetu povećana proizvodnja narkotika od kokaina do sintetičkih droga, ali su povećane i zaplene policijskih i bezbedonosnih službi raznih zemalja.

- Ta ilegalna industrija je ogromana i da bi se neka količina droge zaplenila i neko procesuirao neophodan je višemesečni, a često i višegodišnji operativni rad - navodi Pekić. - Ta zaplenjena droga kod nas se čuva u posebnim objektima MUP-a kao dokaz, dok se ne završi postupak pred sudom. Posle pravosnažne presude sve se uništava u termoelektrani Obrenovac. Svu tu proceduru prate zapisnici i video i audio snimci, spaljivanju prisustvuju svi koji su bili u postupku od kada je zaplenjena tužioci, advokati, sudovi, policija...

Pekić ukazuje da je marihuana u celom svetu, pa i u Srbiji, najčešće zloupotrebljena vrsta narkotika.

IZLEČENI TEŠKO DO POSLA

MILAN Pekić ukazuje da izlečeni zavisnici od narkotika teško nalaze posao.

- Imate obrazovane ljude koji su ušli u zavisnost, pa izašli i kada hoće da se zaposle, pa iskreno kažu bivši zavisnik, onda velike šanse gube da ikada budu zaposleni. To je ta stigma koja ih prati. U jednom istraživanju pitali su ljude, koji se leče od zavisnosti, da li bi prihvatili za zeta i snahu nekoga ko se leči od zavisnosti i odgovori su bili "nikada". Slabo im se daje šansa, nepoverenje je veliko i unapred se procenjuje da neće uspeti - objašnjava Pekić.

- Njoj u labaratoriji treba da sazri od šest do osam nedelja, a u prirodnim uslovima zri jednom godišnje. Srbija je na centralnoj balkanskoj ruti krijumčarenja marihuane iz Albanije preko Crne Gore, pa dalje ka Zapadnoj Evropi. Heroin nas ugrožava iz Avganistana. Oni su po svim podacima najveći proizvođač opijumskog maka, 300.000 hektara je pod njim, od kojeg se daljom hemijskom preradom pravi heroin. On preko Turske, Bugarske i Makedonije dolazi do nas i dalje ide ka zemljama Zapadne Evrope - objašnjava Pekić.

On kaže da u Srbiji na tom ilegalnom tržištu narkotika nema teških sintetičkih droga poput fentanila, ksilazina ili pink ekstazija.

- Fentanil je lek osmišljen 1960. godine da bi bio zamena za morfijum, za pomoć kod bolova teških karcinoma, ali kada se videlo da ima nus pojave zabranjen je. To je sintetički narkotik višestruko jači od heroina i u malim količinama može da izazove smrt. SAD su 2021. godine zaplenili oko pet miliona ampula i oko 4,5 tona fentanila. Ta količina je dovoljna da ubije svakog stanovnika Amerike. Fentanil je lak za proizvodnju i njega najviše rade narkokarteli iz Meksika. Amerikanci su prijavili 107.000 slučajeva smrti, koji su direktno povezani sa fentanilom, a godinu dana ranije 92.00 takvih smrti. Ksilazin se primenjuje u veterini i nije za ljudsku upotrebu.

Pekić navodi da se dejstva ovih narkotika teška, da dolazi do gubljenja percepcije, svesti, teških halucinacija, a organizam se iscrpi do te mere da ne može da obavlja funkcije.

- Inače sve sintetičke droge dovode do dehidratacije i ko ih koristi mora mnogo tečnosti da unose u sebe. Fentanil se meša sa bilo kojom supstancom, kokainom, heroinom i tako može još više da ugrozi život. Sintetičke droge se boje da bi narkokarteli znali ko je proizvođač kojeg - objašnjava direktor Pekić.

On navodi i da je poznato da krijumčarske grupe zloupotrebljavaju decu do 14 godina zbog njihove krivične neodgovornosti, da ih uvuku u svet preprodaje ili kurira za narkotike.

- Ta deca ako nemaju dovoljno pažnje roditelja budu uvučena. Nekada ih silom i pretnjom uvuku, a nekada im pozajme novac, kupuju razne stvari, da bi ih onda oni otplaćivali svojim radom i prenosom narkotika i tako uđu u svet iz kojeg teško ima povratka - zaključuje Milan Pekić.

BONUS VIDEO - SNIMAK IZ BEČA: Devojčica liči na nestalu Danku, radi se na identifikaciji

Pogledajte više