NASLEDILI STE STAN, ALI POKOJNIK NIJE OTPLATIO KREDIT: Da li morate da nastavite da plaćate rate?

Narodna banka Srbije objašnjava da, ukoliko otplata nije obezbeđena na drugi način, obaveze iz ugovora o kreditu prelaze na naslednike. Njihova odgovornost, međutim, ima zakonsku granicu.

Koliko banka može da traži od naslednika?

Naslednik odgovara za dugove pokojnika do visine vrednosti nasleđene imovine. To propisuje član 222. Zakona o nasleđivanju.

Uzmimo pojednostavljen primer: jedan naslednik nasledi imovinu vrednu 40.000 evra, a iza pokojnika ostane dug od 55.000 evra. Po osnovu nasleđivanja, njegova odgovornost ograničena je na 40.000 evra. Ako dug iznosi 15.000 evra, činjenica da je nasledstvo vrednije ne daje banci pravo da naplati razliku do vrednosti imovine.

Ovo ograničenje odnosi se na dugove ostavioca ukupno, a ne na poseban puni iznos za svakog poverioca. Zato treba sačuvati dokaze o već izmirenim obavezama pokojnika, naročito ako postoji više dugovanja.

Šta ako stan naslede brat i sestra?

Kada ima više naslednika, zakon predviđa solidarnu odgovornost: svaki odgovara do vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je imovina podeljena.

To znači da banka nije nužno ograničena na zahtev da svako plati samo svoj procenat duga. Može tražiti naplatu od jednog naslednika, ali u granicama njegove odgovornosti. Među samim naslednicima dugovi se dele srazmerno naslednim delovima, osim ako iz testamenta proizlazi drugačije.

Hipoteka ne nestaje promenom vlasnika

Ako je stan opterećen hipotekom, nasleđivanje ne uklanja taj teret. NBS upozorava da banka, ukoliko se kredit ne otplaćuje uredno, može da naplati potraživanje prodajom založene nepokretnosti.

Ograničenje odgovornosti naslednika zato ne znači da je nasleđeni stan zaštićen od prodaje. Hipoteka upravo služi kao obezbeđenje naplate.

NBS savetuje da se banka što pre obavesti o smrti korisnika i da se dogovori dalje postupanje. Ne treba pretpostaviti da su rate automatski zaustavljene do završetka ostavinskog postupka.

„Kredit je osiguran” nije dovoljan odgovor

Polisa životnog osiguranja povezana sa kreditom može da obezbedi isplatu preostalog duga banci kada korisnik premine. Presudno je, međutim, šta je ugovoreno i da li konkretan slučaj ulazi u osiguravajuće pokriće.

Osiguranje stana od požara i drugih rizika nije isto što i osiguranje života dužnika. Takođe, polisa koja pokriva smrt usled nezgode ne mora da pokriva i smrt usled bolesti.

Od banke i osiguravajuće kuće zato treba zatražiti proveru:

• da li je polisa važila u trenutku smrti;
• koji su rizici obuhvaćeni i koja isključenja postoje;
• ko je korisnik osiguranja i koliki iznos može biti isplaćen;
• koja dokumentacija je potrebna za prijavu osiguranog slučaja.

Tek nakon provere može se znati da li osiguranje pokriva ceo preostali dug ili deo obaveza ostaje neizmiren.

Odricanje od nasledstva i ustupanje dela nisu isto

Prema članu 223. Zakona o nasleđivanju, naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove.

Međutim, izjava da se neko odriče nasledstva „u korist” određenog naslednika ima drugačije pravno značenje. Zakon je tretira kao prihvatanje nasledstva uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Zato takvu izjavu ne treba poistovećivati sa odricanjem koje oslobađa odgovornosti za dugove.

Šta prvo tražiti od banke?

Zatražite pisano stanje duga, podatke o dospelim ratama, kamatama, hipoteci i eventualnoj polisi osiguranja. Proverite i koja dokumenta banka zahteva da biste dobili informacije i uredili dalju otplatu.

Pre potpisivanja ugovora o pristupanju dugu ili drugog novog sporazuma, razjasnite njegov obim. Ograničenje odgovornosti po osnovu nasleđivanja ne treba mešati sa zasebnim obavezama koje neko ima kao jemac, sudužnik ili ih naknadno ugovori.

Najvažnije je da se odluka ne donosi samo na osnovu vrednosti stana. Potpunu sliku daju i preostali dug, ostale obaveze pokojnika, hipoteka i stvarno pokriće osiguranja.

(24sedam)