"ODGOVOR NA OVO PITANJE PRAVNO VEOMA JASAN" Ko ima pravo na naknadu štete usled požara na kući, vikendici ili usevima

U prethodne tri nedelje Srbiju je pogodio talas od više od 3.000 požara, dok su u ovom trenutku i dalje aktivna četiri velika žarišta, od kojih je najteža situacija u Deliblatskoj peščari, na Stolovima i u delu Magliča.

Pravilo je jedno: Odšteta samo za osigurane

Damjanović naglašava za Newsmax Balkans da pravo na naknadu štete imaju isključivo oni koji su svoju imovinu osigurali pre nego što je katastrofa nastupila.

Reč je o osiguranim licima koja imaju zaključen ugovor sa nekim od osiguravajućih društava koja posluju na teritoriji Republike Srbije.

Sagovornik emisije Presek uočava da u ovom trenutku za javnost i građane postoje dve loše i jedna dobra vest.

- Prva loša vest je da se o osiguranju u našem društvu uglavnom priča tek onda kada se dogode ovakve katastrofe i kataklizme koje upravo preživljavamo. Druga loša vest jeste da je za pojedine ljude, nažalost, već kasno, jer je njihova imovina već predmet požara, ona već gori i u ovom momentu je više nije moguće osigurati. Međutim, dobra vest je da za većinu građana još uvek nije kasno, te ih pozivam da zaključe ugovor o osiguranju imovine i na taj način trajno zaštite sebe i svoje porodice - poručuje Damjanović.

Procena štete: Od građevinske vrednosti do tržišnih cena

Kada je reč o građanima koji već poseduju polise osiguranja i koji su na vreme razmišljali o potencijalnim rizicima, proces naplate direktno zavisi od toga šta je konkretno predmet ugovora o osiguranju.

Za stambene objekte i vikendice važe striktna pravila u okviru ugovorene sume.

- Ako govorimo o stanovima, kućama i vikendicama, građani koji su osigurali svoju imovinu imaju pravo na naknadu štete u okviru definisane sume osiguranja. Obično se kao parametar uzima građevinska vrednost samog objekta. Ukoliko tom prilikom nije došlo do podosiguranja, odnosno do situacije da je osiguranje zaključeno na nižu sumu u odnosu na stvarnu vrednost imovine, građani će svoju štetu naplatiti u potpunosti - objašnjava Damjanović.

Poljoprivredni proizvodi i letina

Poseban problem u letnjem periodu predstavljaju požari na otvorenim poljima koji uništavaju poljoprivredne useve.

U ovom slučaju, metodologija procene je drugačija.

Kako navodi Damjanović, kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, odnosno letina koja takođe gori u ovim požarima, procena i visina naknade štete se obračunavaju na osnovu njihove trenutne tržišne vrednosti.

Motorna vozila

Kod putničkih automobila primenjuju se standardne procedure procene štete.

- Kada su u pitanju automobili, tu imamo jasnu podelu na totalnu i delimičnu štetu, što je zapravo princip koji je od ključnog značaja i primenjuje se na sve druge predmete osiguranja u slučaju uništenja - napominje sagovornik.

Izbegavanje polise osiguranja

Iako su letnji požari postali gotovo redovna pojava u našoj zemlji, svest o potrebi zaštite imovine je na izuzetno niskom nivou.

Damjanović upozorava da Srbija po ovom pitanju drastično zaostaje za razvijenim zemljama zapadne Evrope i Evropske unije.

- U Srbiji izuzetno malo ljudi osigurava svoju imovinu i danas baratamo procentom od svega oko deset odsto osiguranih. Ovaj udeo je možda za nijansu viši kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima, ali kada su u pitanju stanovi i automobili, taj procenat se stabilno drži na svega deset odsto. Kod nas je kultura osiguranja na veoma niskom nivou, i da ne postoji obaveza osiguranja kod stambenih kredita i kod vozila koja su kupljena na lizing, taj procenat bi bio drastično niži - upozorava Damjanović.

Kao ključne razloge za ovakvu statistiku navodi dve velike zablude koje vladaju među građanima. Prva je pogrešno uverenje da je osiguranje luksuz koji mnogo košta.

- Građani često smatraju da je osiguranje skupo, što je apsolutna zabluda. Osiguranje košta oko evro po kvadratu, ili tek nešto malo više ukoliko se radi o nekim specifičnim i vrednijim objektima - precizirao je sagovornik.

Druga prepreka je uvreženo očekivanje da će država uvek nadoknaditi gubitke u vanrednim situacijama.

- U slučaju ovakvih katastrofa građani zapravo očekuju pomoć države, i tu nailazimo na sistemski problem sa zaključivanjem ugovora o osiguranju. Sa druge strane, kada govorimo o pravnim licima i privredi, tu beležimo znatno veće procente, jer se najveće kompanije u našoj zemlji ponašaju krajnje odgovorno prema svojoj imovini i redovno je osiguravaju - zaključuje Branko Damjanović.

(Direktno)