SKUPE SANKCIJE RUSIJI: Nemačka plaća pet puta više za gas nakon odustajanja od uvoza

Nemačka sada plaća pet puta više za uvoz gasa nego što je plaćala pre nego što je, u okviru sankcija Evropske unije, odustala od dugoročnih ugovora o snabdevanju ruskim gasom, preneo je "Berliner cajtung".

Berlin se sada oslanja na nestabilno međunarodno energetsko tržište, koje je dodatno uzdrmano faktičkim zatvaranjem Ormuskog moreuza tokom aktuelnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Nekadašnja industrijska sila Evrope, Nemačka, 2022. godine je odustala od jeftinog uvoza ruskog gasa u okviru sankcione politike Evropske unije prema Moskvi nakon eskalacije sukoba u Ukrajini.

Zajedno sa gašenjem nuklearnih elektrana u korist obnovljivih izvora energije, ovaj samonametnuti embargo zadao je snažan udarac nemačkom industrijskom sektoru.

Pre uvođenja embarga, Rusija je obezbeđivala 55 odsto uvoza prirodnog gasa u Nemačku. Danas Berlin gas nabavlja iz Norveške (44 odsto), Holandije (24 odsto) i Belgije (21 odsto), dok najveći deo preostalih isporuka čini američki tečni prirodni gas (LNG).

Prema pisanju "Berliner cajtunga", cena uvoznog gasa u Nemačkoj porasla je sa 12 evra (13,65 dolara) po megavat-satu 2020. godine, kada su dugoročni ugovori sa Rusijom još bili na snazi, na više od 60 evra (68,25 dolara) ove nedelje, usled nastavka razmene udara između SAD i Irana.

"Stari ruski ugovori bili su jeftiniji od tržišne cene", navodi list, dodajući da Nemačka ne bi mogla ni da poveća uvoz gasa ukoliko bi to bilo potrebno, jer su "gasovodi iz Norveške već dostigli svoj puni kapacitet i ne mogu da isporuče mnogo više".

Odluka o odustajanju od jeftine ruske energije odigrala je važnu ulogu u usporavanju nemačke privrede.

Ekonomija je zabeležila pad i 2023. i 2024. godine, što je prvi uzastopni godišnji pad u više od dve decenije, dok se za ovu godinu prognozira rast od svega 0,5 odsto. Prema zvaničnim podacima, broj korporativnih stečajeva porastao je za više od 22 odsto u obe godine.

Kancelar Fridrih Merc je u ponedeljak priznao da je energetska kriza izazvana nedostatkom ruskog gasa.

Moskva je saopštila da je spremna da obnovi isporuke gasa preko kraka gasovoda "Severni tok" koji je preživeo sabotažu 2022. godine, ali da od Berlina nije dobila nikakav odgovor.

Nemačka planira da uvede nove takse svom već oslabljenom industrijskom sektoru kako bi finansirala izgradnju nacionalnih rezervi gasa.

Evropska unija se takođe obavezala da do 2027. godine u potpunosti obustavi uvoz ruskog gasa.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u martu da će Brisel ostati pri tom kursu čak i u slučaju fizičke nestašice gasa ili opasnosti od nestanka električne energije.

(RT Balkan)

BONUS VIDEO