AMERIČKI PLAN ZA BALKAN: Srbija važna Trampovoj administraciji u četiri ključne oblasti

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i državni sekretar SAD Marko Rubio 17. jula zvanično su pokrenuli strateški dijalog između dve zemlje, inicijativu koja se priprema više od godinu dana.

Iako detalji ovog procesa još nisu u potpunosti poznati, američki analitičari ocenjuju da bi ovaj potez mogao da ima veliki značaj za interese Vašingtona u regionu.

Prema njihovim ocenama, Srbija je važna za SAD u najmanje četiri oblasti: energetici, strateškim mineralima, modernizaciji vojske i saradnji na Bliskom istoku.

Energetska bezbednost i smanjenje zavisnosti od Rusije

Prva oblast je energetska bezbednost.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa postavila je diversifikaciju energetskih izvora na Zapadnom Balkanu kao jedan od prioriteta.

U okviru tog plana SAD sarađuju sa Bugarskom, Grčkom, Moldavijom, Rumunijom i Ukrajinom na razvoju takozvanog Vertikalnog gasnog koridora, projekta koji treba da omogući dopremanje američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) i azerbejdžanskog gasa ka centralnoj i istočnoj Evropi i Balkanu.

Cilj ovog projekta je smanjenje zavisnosti Evrope od ruske energije.

Srbija u tom planu ima važnu ulogu jer se nalazi na ovoj energetskoj ruti i već poseduje infrastrukturu koja bi mogla da je pretvori u značajno regionalno energetsko čvorište.

Pored toga, Beograd radi na izgradnji gasnih interkonektora sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, što bi omogućilo veći uvoz energenata koji ne dolaze iz Rusije.

Posebna pažnja posvećena je kompaniji NIS, u kojoj ruski GAZPROM ima kontrolni udeo. Prema oceni američkih analitičara, Moskva je godinama koristila energetski sektor kao instrument političkog uticaja u Srbiji.

Vašington je u oktobru prošle godine uveo sankcije NIS-u u okviru širih mera protiv ruskog energetskog sektora. Nakon toga, mađarska kompanija MOL započela je proces preuzimanja ruskog udela, ali je dogovor i dalje u fazi rešavanja.

Srpska vlada je, kako se navodi, pokazala spremnost da smanji zavisnost od ruskog energetskog sektora.

Budžetom za 2026. godinu izdvojeno je 164 milijarde dinara, odnosno oko 1,6 milijardi dolara, za energetsku bezbednost, a ta sredstva bi mogla biti iskorišćena i za rešavanje pitanja vlasništva u NIS-u.

Prema oceni autora analize, jači strateški dijalog sa Vašingtonom mogao bi da pomogne Srbiji da se čvršće poveže sa zapadnim energetskim lancima i smanji ruski uticaj u regionu.

Litijum kao strateški resurs

Druga važna oblast su strateški minerali.

Autor analize navodi da Srbija poseduje najveće rezerve litijuma u Evropi, a da je nalazište Jadar u zapadnoj Srbiji među najznačajnijim u svetu.

Prema procenama koje se navode u analizi, jadarsko ležište moglo bi da pokrije veliki deo evropskih potreba za litijumom, ključnim resursom za proizvodnju baterija i razvoj električne industrije.

Srbija je, kako se dodaje, odlučila da razvoj ovog resursa povezuje sa Evropskom unijom, a ne sa Kinom.

Beograd i Brisel su 2024. godine potpisali strateško partnerstvo u oblasti sirovina i proizvodnje baterija, nakon čega je Jadar uvršten među značajne projekte u okviru evropskog Zakona o kritičnim sirovinama.

Prema oceni autora, Vašington ima interes da se globalno snabdevanje litijumom diversifikuje i smanji zavisnost od Kine.

Vojna modernizacija i saradnja sa Zapadom

Treća oblast je modernizacija Vojske Srbije.

Srbija poslednjih godina ulaže u obnovu vojne tehnike, nabavljajući borbene avione od Francuske, transportne avione od Španije, helikoptere od Nemačke i sisteme odbrambene opreme od Izraela.

Američka administracija je, međutim, tradicionalno bila oprezna kada je reč o prodaji oružja Srbiji, delom zbog reakcija pojedinih država u regionu.

Autor analize smatra da bi promena tog pristupa mogla da bude korisna za Vašington, jer bi opremanje srpske vojske američkim sistemima povećalo njenu kompatibilnost sa NATO standardima i smanjilo oslanjanje na rusku vojnu tehnologiju.

Srbija kao partner SAD na Bliskom istoku

Četvrta oblast je uloga Srbije kao partnera SAD u pitanjima vezanim za Bliski istok.

U analizi se navodi da je Beograd razvio bliske odnose sa dva važna američka saveznika, Izraelom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Srbija je, kako se dodaje, bila jedna od retkih evropskih zemalja koje su nastavile saradnju sa Izraelom nakon napada 7. oktobra 2023. godine.

Kao primer produbljivanja saradnje navodi se izraelska kompanija Elbit Systems, koja u Srbiji gradi fabriku za proizvodnju dronova vrednu dve milijarde dolara.

Istovremeno, Ujedinjeni Arapski Emirati postali su jedan od najznačajnijih neevropskih ekonomskih partnera Srbije.

Tokom poslednjih godina uložili su u različite projekte, od energetike do digitalne infrastrukture.

Prema oceni autora, ova saradnja Srbiji donosi ekonomske koristi, dok Emiratima obezbeđuje strateško prisustvo na Balkanu.

Šta sledi posle strateškog dijaloga?

Pokretanje strateškog dijaloga između Vašingtona i Beograda otvara prostor za saradnju u četiri ključne oblasti: energetici, strateškim mineralima, odbrani i regionalnim partnerstvima.

Ipak, konkretni rezultati narednih meseci pokazaće da li će ovaj politički signal biti pretvoren u dugoročne strateške dogovore između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

(forbes.com)