AMERI "DUŽNI K'O GRČKA": Zadužuju se za još 2 biliona dolara - više od 166 milijardi mesečno

Ministarstvo na čijem je čelu Skot Besent objavilo najnovije tromesečne dokumente o refinansiranju, koji saopštavaju eventualne promene u politici upravljanja dugom, kao i procene finansiranja Ministarstva finansija i učesnika na tržištu obveznica. Dokumenti takođe sadrže planove izdavanja obveznica.

Prezentacija je pokazala da je, zaključno sa aprilom 2026, Kancelarija za upravljanje i budžet (OMB) očekivala da će fiskalna 2026. godina imati deficit od 2,06 biliona dolara, što je više od procena Kancelarije za budžet Kongresa (CBO).

Savezna fiskalna godina završava se 30. septembra, a OMB projektuje deficit od 2,17 biliona dolara za fiskalnu 2027, piše Fortune, prenosi Jahu fajnens.

Nacionalni dug se samo uvećava

To znači da će tokom svakog meseca tekuće fiskalne godine vlada izdavati više od 166 milijardi dolara novog duga. Od oktobra, taj mesečni prosek će porasti na približno 181 milijardu dolara.

CBO je, poređenja radi, procenio deficit od 1,85 biliona dolara za tekuću fiskalnu godinu i 1,89 biliona za narednu.

Sve to dolazi u trenutku kada nacionalni dug, koji se uvećava iz meseca u mesec, polako prilazi granici od 39 biliona dolara.

U trenutku pisanja, američki nacionalni dug iznosi 38,91 bilion dolara, prema podacima Ministarstva finansija.

Kamate na taj dug sada su toliko velike da se mogu porediti sa ukupnom državnom potrošnjom na obrazovanje i odbranu zajedno. Preliminarne procene CBO-a objavljene prošlog meseca pokazuju da je Ministarstvo finansija isplatilo skoro 530 milijardi dolara na servisiranje duga između oktobra 2025, kada fiskalna godina počinje, i marta 2026.

To odgovara iznosu većem od 88 milijardi dolara mesečno na ime kamata, odnosno više od 22 milijarde dolara nedeljno.

- Deficiti od 2 biliona dolara nekada su bili nezamislivi, a zatim su se pojavljivali samo tokom velikih recesija — zastrašujuće je što su sada postali norma - rekla je Maja Mekginijas, predsednica Komiteta za odgovorni savezni budžet.

- Tržišta će samo određeno vreme tolerisati naše neodrživo zaduživanje; rizik od fiskalne krize raste iz dana u dan. Hitno nam je potrebno smanjenje deficita - dodala je.

Sličan stav izneo je i Frederik Kempe, predsednik i izvršni direktor nestranačkog tink-tenka Atlantski savet. On je juče u blogu napisao:

- Poverenje se ne urušava preko noći. Ono postepeno slabi sve dok se uslovi pod kojima Sjedinjene Države pozajmljuju, investiraju i predvode ne počnu menjati.

Ova rasprava većini Amerikanaca i dalje deluje apstraktno; ona to nipošto nije. Veći dug, ako se loše upravlja, znači više kamatne stope na stambene kredite i poslovne zajmove.

To može preusmeriti resurse sa ulaganja u našu nacionalnu budućnost ka plaćanju prošlosti, u trenutku kada globalno nadmetanje sa Kinom ubrzava.“

Cilj deficita od 3 odsto

Godišnji deficit od 2 biliona dolara znatno je iznad nivoa koji zagovaraju oni koji se zalažu za ograničenje deficita na 3% BDP-a.

Ideja da se deficit veže za 3% BDP-a dobila je podršku obe političke strane poslednjih godina. Neki donosioci odluka smatraju da bi čak i takav cilj bio previše blag — i da bi obaveza trebalo da bude uneta u ustav.

Čak i granica od 3% je otprilike upola manja od trenutnog nivoa deficita i sama po sebi bi zahtevala značajne promene u budžetu. To bi podrazumevalo smanjenje deficita za oko 10 biliona dolara u narednoj deceniji kako bi cilj bio dostignut do 2036.

Mekginijas je dodala: - Kako se kreatori politika i uticajni mislioci sve više okreću ideji da deficite treba dovesti na nivo od 3% BDP-a, današnje vesti pokazuju koliko smo daleko od toga. Deficit od 2 biliona dolara iznosi više od 6% BDP-a — oko dvostruko više od ciljanih 3% — i stvari se pogoršavaju, a ne popravljaju.

(BizPortal)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja