U OVOJ GODINI 133 KILOMETRA NOVIH PUTEVA: Na proleće radovi na "Voždu Karađorđe" - ministarka otkrila detalje

Sofronijević je rekla da je u okviru nacionalne strategije, koja je predstavljena u subotu, planirano da se do 2035. godine izgradi 985 km novih autoputeva i brzih saobraćajnica i dodala da su to ambiciozni, ali realni i ostvarivi planovi.

- Ako za ovih 10 godina imamo plan da se izgradi 985 km, to je godišnje 98,5 km. Mi samo ove godine puštamo 133 km - rekla je ministarka za RTS  i dodala da je reč o deonicama Moravskog koridora, Dunavskog i Fruškogorskog koridora, obilaznici oko Valjeva, deonici Sremska Rača - Kuzmin.

Ona je kazala da je do 2012. godine u Srbiji bilo 596 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a da su od tada izgrađena još 622 kilometra.

Sofronijević  je rekla da se nakon završetka Moravskog koridora neće stati i da će se nastaviti od Adrana preko Raške do Novog Pazara sa odvajanjem za Jarinje, kao i da će Dunavski koridor od Golupca biti nastavljen preko Donjeg Milanovca do Brze Palanke sa odvajanjem Kladova.

Kada je reč o projektima "Smajli" i "Vožd Karađorđe", ministarka je rekla da su za prvu deonicu "Vožda Karađorđe" dužne 82,7 km, koja će ići od Čibutkovice do Orašca i od Malog Požarevca do Aranđelovca, u toku završni pregovori i da bi pripremni radovi mogli da počnu već u aprilu i maju.

Navela je da je za "Smajli" komercijalni ugovor potpisan 2023. godine, ali da nisu ispunjavane ugovorne obaveze zbog čega je taj ugovor raskinut.

- Ali smo sada takođe, kao i za Vožda, u finalnoj fazi pregovora i zaključenja komercijalnog ugovora. Mislim da je država vrlo odgovorno pristupila ovome, raskinut je ugovor sa prethodnim izvođačem radova, zaključiće se sa novim i već do kraja marta, jer imamo važeće dozvole za pripremne radove, počeće radovi na Smajliju - rekla je Sofronijević. 

Govoreći o aviosaobraćaju, ocenila je da se Srbija pozicionirala kao vodeće avio-saobraćajno čvorište u regionu, uz stalni rast beogradskog aerodroma, ali i aerodroma u Nišu.

Navela je da je na aerodromu u Nišu u prva dva meseca ove godine broj putnika povećan za 60 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kao i da se očekuje da taj aerodrom dodatno razvija kargo-saobraćaj.

Govoreći o mreži manjih aerodroma, ministarka je rekla da država procenjuje da su oni važni za dalji razvoj turizma i privrede, ali da je glavni fokus i dalje na aerodromima "Nikola Tesla", Niš i Morava.

Kada je reč o kanalizacionoj i vodovodnoj infrastrukturi, ministarka je kazala da je komunalna infrastruktura u isključivoj nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, ali da opštine imaju male budžete za te namene i da se zato uključila država. 

- I mi pokušavamo da kroz projekte kao što je Čista Srbija ili kroz projekte koji se finansiraju iz nekih međunarodnih fondova, IPE i tako dalje, i BRD koji finansira, da pomognemo opštinama da što pre reše taj problem. 

Kada je reč o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, istakla je da je to jedan od najvažnijih komunalnih projekata.

- Beograd je, ja mislim, jedina prestonica u ovom delu Evrope koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda - navela je Sofronijevićeva.

Podsetila je da je 2025. godine zaključen okvirni sporazum sa francuskom kompanijom, a da su ove godine nastavljeni razgovori za prvu fazu projekta.

- Do kraja ove godine ćemo mi imati potpisan ugovor i definisati tehnologiju. to je kompleksna stručna priča, ali do kraja godine ćemo imati i prvu i drugu fazu. Smatram da je veoma važno da se počne ovaj projekat i da građani Beograda konačno dobiju ono što zaslužuju - zaključila je ministarka.

(Tanjug)

BONUS VIDEO: POGLEDAJTE: Ovako izgleda izgradnja pruge koja će povezivati aerodrom sa centrom i stadionom