ŠTA SVE SPADA U IMOVINU KOJU MOŽETE DA NASLEDITE: Mnogi ne znaju da i ove stvari ulaze u zaostavštinu

Zaostavština obuhvata i prava i obaveze koje nisu lično vezane za ostavioca (na primer, dugove), a zakon jasno definiše šta može biti predmet nasledstva. Među najčešćim oblicima imovine koja se pojavljuje u postupku nasleđivanja nalaze se nepokretnosti, novac, pravo na određene naknade, kao i zlato i umetnine.

Nepokretnosti

Nepokretnosti su najčešći i najvredniji deo zaostavštine, to su kuće, stanovi, vikendice, poslovni prostori, zemljišta i slično. Pravna mogućnost nasleđivanja postoji samo za imovinu koja je pravno priznata.

Legalne nepokretnosti - objekti upisani u katastar na ime ostavioca ulaze u ostavinsku masu bez poteškoća.

Nelegalne građevine - objekti bez građevinske dozvole ne upisZauju se u katastar i ne priznaju se u pravnom prometu, ali se mogu naslediti kao faktička imovina, uz određena ograničenja.

Objekti u postupku legalizacije - mogu se naslediti, ali naslednici nastavljaju postupak legalizacije, što može uticati na pravnu sigurnost i tržišnu vrednost imovine.

Pre nasleđivanja važno je proveriti pravni status svake nepokretnosti.

Gotovina i novac na računu

Novac se nasleđuje u dve osnovne forme, gotovina i novac na bakovnom računu.

Gotovina - novac koji ostavilac ima u trenutku smrti (u kući, sefu i slično) može se evidentirati prilikom ostavinskog postupka.

Novac na bankovnom računu - banka blokira račun u trenutku smrti. Naslednici imaju pravo na sredstva tek nakon pravosnažnog rešenja o nasledstvu. Pre toga nemaju pravo da podižu novac, osim ako su ovlašćeni korisnici računa (što ne znači automatski da su i naslednici).

Penzije

Penzija kao takva se ne nasleđuje, ali naslednici mogu ostvariti određena prava iz penzijskog osiguranja:

Neisplaćena penzija za mesec smrti pripada naslednicima i ulazi u ostavinu.

Porodična penzija nije predmet nasledstva, već pravo iz socijalnog osiguranja. Pravo na nju imaju supružnici, deca i drugi članovi domaćinstva ako ispunjavaju uslove Zakona o PIO (npr. godine, nesposobnost za rad, školovanje i slično).

Dakle, ne nasleđuje se sama penzija, već prava na određene naknade koje preživeli članovi porodice mogu ostvariti.

Zlato i umetnine

Zlato i umetnine spadaju u pokretnu imovinu i ulaze u zaostavštinu:

Zlato, zlatnici, poluge i nakit vrednuju se po tržišnoj ceni. Umetnine (slike, skulpture, kolekcionarski predmeti) takođe se vrednuju, a često je potrebno i veštačenje radi procene autentičnosti i vrednosti.

Problem može nastati ako naslednici nisu svesni postojanja ovih stvari, jer često nisu upisane u registre. Zato je preporučljivo napraviti detaljan popis zaostavštine, uključujući sve vredne predmete.

Osiguranja

Kod osiguranja, naročito važna su životna osiguranja. Ako je u polisi naveden korisnik (na primer supružnik ili dete), sredstva iz osiguranja ne ulaze u nasledstvo, već pripadaju direktno tom licu.

Ako korisnik nije naveden, iznos osiguranja ulazi u zaostavštinu i raspodeljuje se naslednicima po zakonu ili testamentu.

Kod imovinskih osiguranja (npr. osigurana kuća) ne nasleđuje se sama polisa, već je naslednici mogu obnoviti ili raskinuti kao novi vlasnici imovine.

Nasleđivanje imovine je složen proces, a priroda i pravni status konkretnih dobara mogu značajno uticati na prava naslednika. Zbog toga je pravna pomoć u ostavinskom postupku vrlo važna kako bi se utvrdila stvarna masa zaostavštine i izbegli eventualni sporovi među naslednicima.

Akcije i udeli u preduzećima

Akcije i drugi vlasnički udeli mogu biti predmet nasleđivanja, ali samo ako je ostavilac bio njihov zakoniti vlasnik. To znači da su akcije bile upisane na njegovo ime u odgovarajućem registru, najčešće u Centralnom registru hartija od vrednosti.

Akcije koje je pokojnik stekao, na primer, kroz privatizaciju ili kao besplatne akcije, ulaze u zaostavštinu i raspodeljuju se naslednicima u skladu sa rešenjem o nasledstvu. Naslednici nakon toga mogu zadržati akcije, preneti ih ili ih prodati, u skladu sa važećim propisima.

Sa druge strane, važno je naglasiti da se akcije u javnim preduzećima ne nasleđuju automatski. Većina javnih preduzeća posluje u državnom vlasništvu i nema emitovane akcije koje bi pripadale fizičkim licima. Sam radni odnos u javnom preduzeću ne stvara pravo vlasništva nad akcijama i ne predstavlja osnov za nasleđivanje.

Ukoliko postoji dilema da li je ostavilac posedovao akcije, naslednici mogu zatražiti proveru u Centralnom registru hartija od vrednosti ili predložiti da se to pitanje razjasni tokom ostavinskog postupka. Samo akcije koje su pravno evidentirane na ime ostavioca mogu ući u ostavinsku masu i biti predmet nasleđivanja.

(Nasleđivanje)

BONUS VIDEO: RELjA OGNjENOVIĆ: Odlične vesti za penzionere u Novoj 2026. | Nije samo naslov