ŠTA ĆE BITI SA KUĆAMA KOJE NE UĐU U "SVOJ NA SVOME": Ako niste prijavili nelegalan objekat, posledice su ozbiljne

Razlog je taj jer se na takve nepokretnosti više ne primenjuje poseban, olakšani režim, već isključivo opšti zakoni iz oblasti planiranja, izgradnje i katastra.

Program "Svoj na svome", koji se sprovodi na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, predstavlja vremenski ograničenu mogućnost da se bespravno izgrađeni objekti uvedu u pravni sistem. Međutim, veliki broj građana i dalje ima dileme - šta ako objekat nije prijavljen ili ako zahtev bude odbijen?

Nije legalizacija već upis

Važno je naglasiti da "Svoj na svome" nije klasična legalizacija. Ovim postupkom se objekti evidentiraju u katastru i dobijaju pravni identitet, ali se ne brišu prekršaji niti krivična odgovornost za bespravnu gradnju.

Drugim rečima - objekat ulazi u sistem, ali država zadržava pravo da pojača kontrolu i sankcioniše novu nelegalnu gradnju.

Koji zakoni se primenjuju

Postupak i njegove posledice zasnivaju se na kombinovanoj primeni više propisa, pre svega:

• Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima
• Zakonom o državnom premeru i katastru
• Zakonom o planiranju i izgradnji, kao i
• drugih važećih podzakonskih akata i opštih propisa.

Šta ako objekat nije prijavljen

Za objekte za koje nije podnet zahtev, primenjuju se isključivo opšti propisi, pre svega Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnom premeru i katastru.

 U praksi to znači:

• objekat ostaje neupisan ili bez uređenog statusa,
• vlasnik nema pravno potvrđeno pravo svojine,
• takva nepokretnost se teško može prodati, pokloniti ili opteretiti hipotekom,
• u slučaju kontrole mogu uslediti inspekcijske mere i sankcije,
• sudska zaštita prava je moguća, ali dugotrajna i neizvesna.

U pojedinim situacijama, ako se utvrdi da objekat ne ispunjava uslove za naknadni upis, zakon predviđa da se evidencija može voditi u korist Republike Srbije, u skladu sa važećim propisima.

Izuzetak

Zakon predviđa mogućnost da građani koji iz objektivnih razloga nisu stigli da podnesu prijavu u osnovnom roku, to učine i naknadno, ali samo uz dokaze koji opravdavaju kašnjenje. Bez toga - olakšice prestaju da važe.

Može li se vlasništvo dokazivati na sudu

Građani koji nisu prijavili objekat ili kojima zahtev nije prihvaćen, mogu pokušati sudskim putem da dokažu pravo svojine.

Međutim, ishod zavisi od:

• toga da li je objekat građen u zabranjenoj ili zaštićenoj zoni,
• da li je građen na tuđem zemljištu,
• postojanja spornih suvlasničkih odnosa.

Sudski sporovi u ovim slučajevima mogu trajati godinama, a ishod nije zagarantovan.

Šta ako zahtev bude odbijen

Nadležna Agencija proverava ispunjenost zakonskih uslova i izdaje potvrdu samo ako su svi uslovi ispunjeni. Ako se utvrde nepravilnosti, postupak se ne može završiti kroz "Svoj na svome“.

Najčešći razlozi za odbijanje su:

• objekat u zoni zaštite prirodnih ili kulturnih dobara,
• gradnja na zemljištu koje nije u privatnoj svojini podnosioca zahteva,
• nerešeni imovinsko-pravni odnosi,
• nepotpuna ili neusaglašena dokumentacija.

U tom slučaju građanima ostaje samo opšti pravni put, bez povlastica koje nudi ovaj program.

(Kurir)