KO KONTROLIŠE TRŽIŠTE KRIPTOVALUTA: Evo kako funkcioniše moć u digitalnom finansijskom sistemu

Kripto tržište danas više nije egzotična pojava, rezervisana za tehnološke entuzijaste i avanturiste sa interneta.

Naprotiv, sve češće nas pozivaju da ulažemo u kriptovalute - kroz reklame, investicione platforme, pa čak i kroz proizvode klasičnih banaka i berzi. Ono što je pre samo desetak godina delovalo kao marginalna, gotovo anarhistička ideja, danas se sve jasnije uklapa u globalni finansijski sistem. Kriptovalute su prošle put od avangarde i eksperimenta, preko spekulativne groznice, do relativno stabilnog tržišta, koje se povezuje s ostalim valutama, berzama i finansijskim instrumentima.

Nastavak evolucije novca i trgovanja

Kad se malo izmaknemo, sve nam je jasno. Kriptovalute, iako imaju „kripto” u imenu, nisu nikakva tajna. One su logičan nastavak duge evolucije novca i trgovanja. Od zlata kao fizičke podloge vrednosti, preko papirnog novca, čekova i hartija od vrednosti, pa sve do potpuno dematerijalizovanih finansijskih instrumenata, berze su se vekovima kretale ka većoj apstrakciji, bržoj razmeni i manjim troškovima poverenja.

Kripto je u tom lancu samo prvi put radikalno pomerio poverenje s institucija na tehnologiju, odnosno na protokol i algoritam. Tu, međutim, imamo problem: običan čovek više veruje izveštaju iz banke na kojem piše Euro.

Stručnjaci se uglavnom slažu da finansijski svet ulazi u novu fazu. U budućnosti, gotovo sve što danas poznajemo kao imovinu (akcije, obveznice, nekretnine, pa čak i pravo na deo buduće zarade neke firme) može postojati u digitalnom obliku, kao token. To u praksi znači da će se trgovati brže i jednostavnije, bez čekanja od nekoliko dana da novac legne i bez velikog broja posrednika.

Aplikacija umesto banke

Za običnog čoveka to bi moglo da izgleda ovako: umesto da ide u banku, potpisuje papire i čeka dva ili tri radna dana da kupi neku akciju ili prebaci novac, on to radi preko aplikacije, u bilo koje doba dana ili noći, a transakcija se završava za nekoliko minuta. Berze ne nestaju, ali postaju više kao digitalna infrastruktura koja obezbeđuje da sve bude zakonito, bezbedno i proverljivo, a ne kao mesto na kom se fizički trguje.

Istovremeno, klasične berze i blokčejn tehnologija sve više se spajaju. Umesto složenih sistema i više različitih institucija koje vode evidenciju ko šta poseduje, sve se beleži u jednoj zajedničkoj digitalnoj knjizi. To smanjuje mogućnost grešaka i zloupotreba i povećava transparentnost. Investitori tačno znaju šta kupuju i šta poseduju, dok veliki sistemi gube deo „magle” u kojoj su do sada funkcionisali.

(Kurir)