SRBIJA MOŽE DA ZARAĐUJE OD OTPADA: Godišnje gubimo više od 100 miliona evra, a ovo je način kako da profitiramo
U mnogim razvijenim zemljama otpad više nije samo problem — on je postao izvor profita. Fonovi za cirkularnu ekonomiju, napredna infrastruktura i pravila za upravljanje otpadom omogućavaju tim državama da pretvore otpad u resurse vredne milione evra godišnje. Dok Beč koristi otpad za proizvodnju električne i toplotne energije, a skandinavske zemlje prodaju sekundarne sirovine za industrijske procese, Srbija je i dalje daleko od ove prakse.
FOTO: Čepom do osmeha
Koliko Srbija trenutno “gubi”
Srbija godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada, od čega se čak 10 miliona tona ne tretira kako treba — to nije iskorišćeno kao ekonomski resurs već samo zagađuje životnu sredinu.
Privredna komora Srbije procenjuje da zbog neiskorišćavanja otpada Srbija gubi više od 100 miliona evra godišnje. Taj novac bi mogao da uđe u ekonomiju kroz reciklažu, preradu ili proizvodnju energije iz otpada. Zašto Srbija ne zarađuje na otpadu kao druge zemlje.
Postoji nekoliko ključnih razloga:
- Nedostatak postrojenja za preradu — Srbija ima vrlo malo fabrika i kapaciteta za tretman i reciklažu otpada, što znači da veliki deo sirovina ostaje neiskorišćen. To su gubici za ekonomiju, umesto profiti.
- Mala ulaganja u ekologiju — ulaganja u životnu sredinu u Srbiji iznose oko 0,3% BDP-a, čak četiri-pet puta manje nego u mnogim zemljama EU. To direktno utiče na slabiju infrastrukturu za pretvaranje otpada u vrednost.
- Slab sistem reciklaže — stopa reciklaže otpada u Srbiji je oko 15%, dok EU prosečno reciklira skoro tri puta više. Niži nivo reciklaže znači manje sirovina koje bi mogle biti prodate ili prerađene u profitabilne proizvode.
Kapitalizacija resursa — primeri iz sveta
U mnogim evropskim zemljama otpad je postao profitabilna sirovina: Holandija, Austrija i Danska imaju napredne sisteme za korišćenje otpada u energetske i industrijske svrhe, što direktno donosi prihod. Neke zemlje su čak zabranile izvoz otpada jer od njegove prerade imaju veću zaradu i kontrolu nad resursima. Ovakvi modeli ne samo da stvara profit od sekundarnih sirovina i energije, već i smanjuju ekološke troškove čišćenja i zagađenja.
Šta bi Srbija mogla da uradi da zarađuje
- Da bi Srbija iz otpada počela da ostvaruje prihod nalik zemljama EU, potrebno je:
- Ulaganje u reciklažu i preradu — izgradnja postrojenja za reciklažu i energetsko iskorišćenje otpada.
- Razvoj tržišta sekundarnih sirovina — otkup i prodaja recikliranih materijala domaćim i inostranim industrijama.
Povećanje stope reciklaže kroz sistematske programe i kontrole. Ove promene bi mogle da pretvore trenutno ekonomsko opterećenje u izvor prihoda, otvarajući nova radna mesta i smanjujući zavisnost od uvoza sirovina i energenata.