IZ ENERGANA DO JEFTINE ENERGIJE I ČISTE OKOLINE: Spaljivanjem otpada, ocenjuju stručnjaci, pokrili bismo tri odsto potrošnje struje

Promena je počela u Beogradu, a to bi mogli da dostignu i drugi gradovi u našoj zemlji. U
Vinči je, naime otvorena prva i zasad jedina energana na otpad u našoj zemlji. Nije atraktivna kao ona, recimo u Kopenhagenu, ali radi svoj osnovni posaoproizvodi električnu i toplotnu energiju.

Ima instalisanu snagu od 25 MW i toplotnu snagu od 56 MW. Obrađivaće 640.000 tona otpada od čega će se 340.000 koristiti u energani za proizvodnju električne i toplotne energije. Ukupno godišnje - smanjiće se štetna emisija CO2 u količini od 210.000 tona.

Zahvaljujući ovoj energani i Beograd se našao na mapi ekološki razvijenih gradova
u Evropi.

A na severu Evrope, u glavnom gradu Danske, smeštena je energana "Kopenhil", koja važi za jednu od najčistijih i najefikasnijih na svetu, gde se na godišnjem nivou spali 440.000 tona otpada. Ono što izdvaja ovu energanu su njen oblik i sekundarna delatnost.

Izgrađena je u obliku brda na kome se nalazi ski-staza, duga 450 meta- ra, a godišnje je poseti oko 60.000 skijaša! Sličan projekat započet je i u Večnom gradu. Rimska energana, kada bude završena 2027, imaće multifunkcionalni prostor sa staklenicima, baštama i vidikovcem gde će građani moći da dolaze i uživaju.

U EU je još tokom 2018. čak 497 energana koristilo otpad kao gorivo, a proizvedeno je 41.000 gigavat-sati (GWh) električne energije i 96.000 GWh toplotne energije, odnosno dovoljno struje za 19 miliona potrošača i toplotne energije za 16 miliona.

Srbija bi, kako su procenili stručnjaci u "Beloj knjizi dobijanja energije iz otpada", mogla da spa ljivanjem otpada pokrije tri odsto potrošnje struje. Osim energije, energa-
ne znatno utiču i na ekologiju, smanjujući emisije štetnih gasova, zagađenje vode i tla. U EU su otišli i korak dalje. Najnovijom direktivom je određeno da do 2035. godine svega 10 odsto komunalnog otpada može deponovati na smetlištima.