"TRI STVARI POKREĆU RAST U SRBIJI" Mali na forumu BELTALKS: Srbija više nego udvostručila BDP po glavi stanovnika (VIDEO)

Ministar je govorio na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, jedinstveno tržište i put ka evointegracijama".

Učesnici su:

Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Srbije,
Jirži Plesiti, šef Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i politiku proširenja EU,
Pranvera Kastrati, direktorka Sekretarijata Cefte (Sporazum o slobodnoj trgovini Centralne Evrope
Valbona Zeneli, viši saradnik organizacije iz Friends of Europe i Atlantskog saveta
Umur Gokče, savetnik u OEBS-u za Jugoistočnu Evropu
Moderator: Vladimir Bilčik

Obraćanje ministra Siniše Malog

Ministar Mali je kazao da se Plan rasta odnosi na ceo region.

- Mislim da je velika prilika da se pojača rast našeg regiona - rekao je Mali.

Ministar je istakao da je Srbija uspela da poveća BDP po glavi stanovnika na oko 15.800 evra, kao i da više od 60 procenata svih stranih direktnih investicija u regionu Zapadnog Balkana dolazi u Srbiju, što doprinosi njenom brzom ekonomskom rastu. 

- Ako pogledate BDP po glavi stanovnika u Srbiji 2012. godine, on je bio oko 4.800 evra po glavi stanovnika, a sada je 15.800 plus ili minus, dakle, više je nego udvostručen - rekao je.

On je naveo da je Srbija tokom tog perioda imala četvrtu najveću ili najbržu stopu rasta BDP-a po glavi stanovnika u Evropi.

- Mislim da je Irska bila broj jedan, pa Rumunija i mislim Bugarska. Postoje tri stvari koje pokreću taj rast u Srbiji - investicije, jer kao što znate, mi investiramo. Ove godine, 7,4 odsto našeg BDP-a ide na kapitalne izdatke. Trenutno gradimo 10 novih autoputeva - rekao je Mali.

Naglasio je da Srbija ulaže dosta i u energetiku, mrežu brzih pruga i u druge infrastrukturne projekte i dodao da sva ta javna ulaganja pomažu u ubrzanju rasta i  doprinose i zapošljavanju. 

- Istovremeno, imamo ličnu potrošnju, koja je u realnom smislu pozitivna, ogroman doprinos rastu. Takođe, ako pogledate bilo koji izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, to će biti jedan od zaključaka, kao i ako pogledate izveštaj MMF-a, imate i treći faktor, a to su zapravo direktne strane investicije - rekao je Mali.

On je podsetio da je Srbija prošle godine imala 5,2 milijarde evra direktnih stranih investicija

Ministar je istakao važnost inicijative Otvoreni Balkan.

- Mi smo odlučili da otvorimo našu ekonomiju jer je to najbolji način da se poveća konkurentnost , da se omogući ulazak drugih kompanija. Time se donose nove tehnologije, novi menadžment, novi sistemi, IT - naglasio je on.

Naveo je da je Srbija više od dve decenije na putu ka Evropskoj uniji i da su skoro svi zakoni i podzakonski akti koje je zemlja usvojila usklađeni sa evropskim, a na tome će se raditi i sledeće godine.

To, prema njegovim rečima, uključuje i sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama koji će prestati da postoje kada Srbija postane punopravni član EU.

- Srbija će biti, do kraja sledeće godine, usklađena formalno sa svim zakonima i podzakonskim aktima što se tiče EU. Sada, da li ćemo postati punopravni član EU ili ne, to je politička odluka, ali što se tiče Srbije, to je dokaz da smo spremni da preduzmemo sve što je potrebno da povećamo konkurentnost, zakonodavstvo, poslovno okruženje u našoj zemlji usvajanjem zakonodavstva EU - rekao je Mali.

On je istakao da je Srbija čvrsto na putu ka EU.

- Želeo bih još jednom da ponovim, čvrsto smo na putu ka EU, a Srbija je posvećena što bržoj integraciji u EU. To je veoma važno. Ali to je dvosmerna ulica, tako da ne zavisi sve od nas. Mi smo u procesu već 25 godina - kazao je.

On je istakao da je Srbija do sada mnogo toga uradila.

- Mislim da smo mnogo uradili i nadam se, kao što su neki od panelista upravo pomenuli, sada je vreme da se proces nekako završi. Nadam se da ćemo svi to dovesti do kraja, na ovaj ili onaj način, jer mislim da nemamo izbora. Mi smo deo evropske porodice, deo smo Evrope i jednostavno, jednom za svagda, želimo da završimo ovaj formalni proces i postanemo  punopravni član EU - poručio je Mali.

Bilčik: Srbija i Zapadni Balkan moraju biti deo bezbedne evropske tržišne ekonomije

Viši saradnik GLOBSEC Vladimir Bilčik izjavio je da Srbija i Zapadni Balkan moraju da budu sastavni deo bezbedne evropske tržišne ekonomije. 

Bilčik je naveo da panele i debate na ovogodišnjoj konferenciji povezuje to što se na njih odražava sistemska promena kroz koju prolazi globalni svetski poredak, ali i Evropa. 

On je dodao da se, kada se pre dve decenje razgovaralo o proširenju EU, razgovaralo i o angažovanju Evrope na Zapadnom Balkanu, u ekonomskom smislu i da uvek se govorilo o razvoju tržišne ekonomije.

- Zapadni Balkan, Srbija, Beograd, moraju biti apsolutno sastavni deo bezbedne evropske tržišne ekonomije. A jedan od ključnih ciljeva je da Beograd obezbedi platformu za razgovor o tome kako to učiniti - rekao je Bilčik.

Prema njegovim rečima, druga važna tačka oko koje se svi mogu složiti je da je Evropa i dalje najvažnija ekonomska tačka. 

Bilčik je istakao da Beograd i Zapadni Balkan postaju sve važniji na mapi investitora i tržišta rasta. 

- I ohrabrio bih nas sve da se pobrinemo da imamo veoma otvoren i iskren razgovor da bismo bili sigurni da zajedno gradimo evropsku budućnost. Širom Evrope, od Brisela, Londona, pa sve do Zapadnog Balkana. Na kraju, napori koji su doveli do ove konferencije su već, po mom mišljenju, bili važan deo evropskog duha - dodao je Bilčik. 

Vaš: Beograd ekonomski centar Zapadnog Balkana

Predsednik i osnivač GLOBSEC-a Robert Vaš poručio je da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa, kao i da je Beograd postao ekonomski centar ZB.

On je istakao da su stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana od suštinske važnosti za budućnost Evrope, kao i da je budućnost Evrope od suštinske važnosti za Srbiju i Zapadni Balkan. 

- Zato što smo povezani u trgovini, bezbednosti i energetici. Zato smo ovde da prenesemo jasnu poruku da su Srbija i Zapadni Balkan Evropa. Ovo nije samo susedni region Evrope. Ovo jeste Evropa i moramo se tako i ponašati. I dozvolite mi da kažem - Evropa neće biti kompletna bez pune integracije ovog regiona u evropski sistem. I predugo, presporo smo radili na tome da ovaj region postane deo Evrope i formalno i u potpunosti - rekao je Vaš.

Govoreći o biznisu, ocenio je da se Beograd pojavio kao ekonomski centar Zapadnog Balkana - dom rastućih investicija, kompanija koje se šire i infrastrukture koja povezuje region sa tržištima širom Evropske unije. 

- Jaka Evropa se gradi na partnerstvima, a vizija GLOBSEC-a je jednostavna, kao što sam rekao: ne EU i njene komšije, već Evropa kao celina - kazao je Vaš.

Prema njegovim rečima, ovo nije samo period globalnih potresa, već živimo u periodu nakon kojeg će svet biti drugačiji. 

- Nećemo se vratiti na svet kakav je bio ranije. I ne možemo samo pasivno posmatrati i čekati da vidimo šta će se desiti. Moramo razumeti globalne trendove, globalnu budućnost, i moramo je zajedno oblikovati, jer ovde imamo generacijsku ulogu. Istorija se piše tokom ovih veoma važnih godina - zaključio je Vaš.

Forum okuplja više od 150 međunarodnih učesnika

"BELTALKS: Belgrade Economic Talks" će ove godine okupiti više od 150 međunarodnih učesnika, uključujući visoke zvaničnike EU, predstavnike vlada, poslovne lidere i stručnjake iz EU i zemalja kandidata. 

BELTALKS je posvećen jačanju saradnje i konkurentnosti širom Evrope i kroz inkluzivan dijalog i praktičnu saradnju, BELTALKS ima za cilj da unapredi usklađenost politika i konkurentnost, nudeći nove mogućnosti za usklađivanje sa Planom rasta EU i Sporazumom o čistoj industriji.

Diskusije će biti usmerene na ključne ekonomske izazove i prilike u regionu, uz isticanje praktične saradnje u brzo promenljivom okruženju.

Organizator je GLOBSEC, u saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu, Ambasadom Francuske u Srbiji, Ambasadom Italije u Beogradu, Fondacijom Konrad Adenauer, Friends of Europe i drugim evropskim partnerima.

Konferencija BELTALKS se bavi izazovima kao što su "kako region može da diverzifikuje izvore energije i smanji zavisnost od ruskog gasa, a istovremeno modernizuje energetsku infrastrukturu" i "kakvu ulogu bi regionalne inicijative poput Zajedničkog regionalnog tržišta trebalo da imaju u pripremama za članstvo u EU".